Naslovna » Magazin » Arhiva » #80 » ....

Josif - primer vere i poslušnosti

Aleksandar Jovanović

U vreme Božića, uvek volimo da se podsetimo te magične priče o čudesnom rođenju Spasitelja. U centru priče su čudesna dešavanja: anđeoske objave, devica koja je zatrudnela, vitlejemska noć i puno toga drugog a što s dobrim razlogom odvlači pažnju od nekih važnih činjenica.

Tako, jedan lik, koji uglavnom ostaje u pozadini priče jeste Josif, Marijin suprug. On je, može se reći, "najmanje uzbudljiv" deo celog događaja. On nije ni Božiji Sin, ni devojka koja je zatrudnela čudesnim putem, a ni tajanstveni mudrac koji je došao iz daleke zemlje da se pokloni Isusu, te s toga privlači najmanje naše pažnje. Smatram da, upravo zbog toga što je on tako običan, on je lik sa kojim se mi kao vernici možemo najviše poistovetiti i da u celoj ovoj priči od njega mnogo toga možemo da naučimo. On je nerazdvojni deo Božićne priče, jer ispoljava visoki stepen vere i poniznosti na kome mi, kao vernici danas, možemo samo pozavideti.

Kao što smo pomenuli, njegov lik je zasenjen mnogim čudesnim događajima, te njegova posebnost ne upada odmah u oči, ali pokušajmo pogledati kako su svi događaji vezani za Isusovo rođenje izgledali iz Josifovog ugla.

O Josifu znamo relativno malo, samo to da je bio drvodelja i pred ženidbom sa devojku Marijom. Takođe, znamo da je iz Davidove loze, no to je u svetlu današnjeg proučavanja manje važno. U smislu života i rada, Josif je bio veoma prosečan stanovnik tadašnjeg Izraela. Živeo je unutar verske zajednice koja bila veoma konzervativna i čije je bitisanje definisala religijska tradicija. Preživljavanje je bilo teško i neizvesno, a kao zanatlija morao je da raditi vredno i uporno od jutra do mraka. Po svemu što znamo, možemo reći da je bio jednostavno vredan i pošten čovek koji je živeo od sopstvenog rada. No, pogledajmo prvo primer neobične poniznosti a zatim i primer vere koju ovaj običan čovek ispoljavao.


Josifova poniznost

U Bibliji čitamo da je on bio Marijin verenik (Matej 1:18). No, pre nego što su se uzeli, Josif je saznao da je Marija zatrudnela. Kakav je to bio šok za mladog Josifa! Marija mu je verovatno ispričala da je u pitanju čudesan događaj, koji joj je anđeo najavio - no, zašto bi joj Josif verovao?! Koliko često se takve stvari dešavaju? Iz njegovog ugla, izgledalo je da je ova mlada devojka jednostavno mu bila neverna i spavala s drugim muškarcem. Istoričari nam kažu da je veridba u tadašnjem Izraelu bila smatrana gotovo podjednako obavezujućom kao i sklopljen brak, te je neverstvo zaručniku verovatno nosilo istu posledicu kao i neverstvo bračnom drugu - smrt javnim kamenovanjem!

Po tome kako je tadašnje društvo na to gledalo, Marija je prevarila Josifa spavajući sa drugim, zatrudnela, i time učinila veliku sramotu i njemu i sebi. Gledano iz ugla tadašnje kulture, Josif je imao svako legitimno pravo da je prijavi verskim starešinama, koji bi je bez razmišljanja odveli na kamenovanje i završili s njom kao i sa svakim drugim preljubnikom. No, umesto da insistira na "svom pravu" i "čistom obrazu", i da se joj se javno osveti za nanetu mu sramotu, mi kod Josifa vidimo nešto sasvim drugo. Sveto pismo na kaže: "Pošto je Josif, njen muž, bio pravedan i nije hteo da je sramoti, namisli da je tajno napusti." (Matej 1:19)

Kakav neverovatan primer poniznosti i dobrote! S jedne strane, nije hteo da bude u braku sa preljubnicom, ali sa druge strane, on je rešio da stvar razreši na što najbezbolniji i najtiši mogući način, da prekine veridbu tako da razlog za prekid ne bude očigledan. Koliko puta mi insistiramo na "tome šta je pravo" i mi na to gledamo samo iz našeg ugla i isterujemo našu pravdu bez obzira na to što vrlo često čak i ne znamo punu istinu cele situacije. Toliko sam puta bio u situaciji da se počnem ljutiti na nekog, a tek kasnije shvatim da nisam imao sve informacije vezane za dati događaj. Naravno, kad bih saznao ostale informacije, osećao bih se jednostavno glupo. Josif, kad je rešio da raskine veridbu, svakako nije znao i nije verovao da je Marija zaista trudna od Svetog Božjeg Duha i da nosi Sina Božjeg. Međutim, kao da je Josif praktikovao ono što kasnije zapisao apostol Jakov, njegov sin: "Znajte ovo, draga moja braćo. Svaki čovek neka bude brz čuti, spor govoriti, spor na gnev." (Jakov 1:19)

Tek kada je osmislio plan da napusti Mariju na ovako tih način, anđeo mu je objavio da dete koji nosi zaista začeto od Boga (Matej 1:20) i Josif je poslušao Božiju poruku i oženio se Marijom. No, tu nije bio kraj Josifovom "iskušenju". Pogledajmo primer te ne verovatne vere koji nam je ovaj ponizni čovek ostavio.


Josifova vera

Kad se Isus rodio, na vlasti je bio kralj Irod, čovek vrlo agresivan, paranoičan i nestabilan. On je kako istoričari tvrde, ubijao "bez pardona" i to čak i svoju decu. Kad je od mudraca sa istoka čuo da je rođen "novi kralj Judeje", njegova paranoičnost se odmah ispoljila. Nije hteo da vidi ili čuje da postoje neki potencijalni pretendenti za njegov tron, makar oni bili i mala deca.

Pošto je saznao da se taj neki "novi kralj" rodio negde u Vitlejemu, naredio je ubistvo sve male muške dece u tom selu. Mali Isus je bio u životnoj opasnosti. No, Bog je rešio da Josifu poveri ključnu ulogu u očuvanju Isusovog života. U Mateju čitamo kako je anđeo rekao Josifu da uzme ženu i dete i pobegne u Egipat, u zemlju van Irodove vlasti (Matej 2).

Josif je odmah poslušao i otišao, i čini nam se da je cela situacija bila veoma jednostavna. Međutim, pogledajmo situaciju i iz ovog ugla: Josif je bio mladi zanatlija, koji je lokalno radio da bi prehranio mladu suprugu i dete. Verovatno je imao svoju radionicu, alat, mušterije, neispunjene narudžbine i puno toga što ga vezivalo za život na toj lokaciji. Anđeo mu je rekao da se odmah spakuje i ode u Egipat. Egipat je za njega bila strana zemlja, u kojoj se priča drugi jezik, vladaju druge religije, običaji i društveni odnosi. Otići tako daleko, u nepoznato, bez poznavanja ikoga i bez ikakve garancije za smeštaj, hranu i posao, pa još sa mladom ženom i malim detetom nekima bi verovatno izgledalo kao poigravanje sa životom. No, Josif je verovao. Verovao je da će onaj koji je učinio da devica zatrudni može učiniti i mnogo više i sprovesti sve po Svom planu. Njegovo je bilo da jednostavno veruje i posluša, ma koliko se to u datom trenutku, racionalno gledano, moglo kositi sa zdravom pameću.

Da li smo i mi spremni da verujemo i poslušamo kad nas Gospod poziva na ono za šta želi da nas upotrebi? Ne sekirajte se, ne trebate vi Gospodu, i ako vi ne poslušate, on će nekog drugog upotrebiti. Kako je to lepo rekao Mardohej Jestiri koja se nećkala da li da pomogne Izraelskom narodu: "...ako ti zaćutiš sada, doći će pomoć i izbavljenje Judejcima s druge strane..." (Jestira 4:14)

Verovati je vrlo nužno nama samima, zarad našeg odnosa sa Gospodom. Samo ako verujemo, Gospod će nas upotrebiti za napredovanje svoga Carstva. Naravno, verovati nije uvek lako, ali moramo zapamtiti reči pisca poslanice Jevrejima: "A bez vere ne može mu se ugoditi; jer ko prilazi Bogu mora verovati da ima Boga i da on uzvraća nagradom onima koji ga traže." (Jevrejima 11:6)

"Ko veruje Sina, ima život večni; a ko ne veruje Sina, neće videti život, nego gnev Božji ostaje na njemu."
- Jovan 3:36

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1947
Ukupno: 2554689
Generisano za: 0.005''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/080/01.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.