misaone refleksije
Kada gledamo savremeni prikaz novorođenog Isusa u jaslicama, obično pred očima imamo prekrasnu scenu. Sve je lepo, čisto, bez smrada, mogli bismo reći higijensko. Marija kleči kraj slatkih jaslica u dugačkoj beloj prečistoj haljini.
No, takva scena vara. U stvari, štala je bila smrdljiva i jaslice su bile grubi krevet za novorođenče. Možda su pod dete stavili čistu slamu, ali slama na podu uopšte nije bila čista. Životinje su bile bučne, smrdljive i verovatno su imale i buve. U štalu je mala porodica ušla kroz prljavo blato; sigurno nisu bili čisti.
Da, štala se prikazuje u krivom svetlu. Možda je to ugodno, estetski, ali nas je duhovno prevarilo jer potvrđuje zabunu da čovek mora prvo sebe očistiti da bi mogao dočekati Boga. Takav nam stav sprečava da uživamo sve što nam Bog nudi u Hristu.
Kao što se Hrist rodio u neurednoj štali, spreman je da, se rodi i u neurednim ljudskim srcima. Štaviše, on neće odložiti svoje rođenje zbog naše nečistoće. On dolazi k nama ovakvima kakvi jesmo, iako se u nama nalaze zavist, sebičnost, zle misli, ponos, egocentričnost, prevara, laž i licemerje.
Često se pitamo: "Zašto ne mogu doseći Gospoda?" Čini nam se da je Bog daleko zato što nismo dovoljno dobri, te nastojimo učiniti neko dobro delo kako bismo ponovo osetili Njegovu blizinu. Mislimo da moramo moliti ili čitati Bibliju, podvrći se strogom samoispitivanju, ili otići na duhovnu konferenciju za "blagoslov", nekome svedočiti ili čitati duhovnu knjigu. Drugim rečima, želimo se ponovno očistiti kako bi nam se Isus vratio. Sve su te stvari dobre i korisne, ali nas ne mogu spojiti s Bogom. Kada idemo tim putem, mi smo kao Galaćani, koji su počeli u Duhu ali završili u telu.
Poruka štale je da ne moramo doseći Boga, jer je On već došao k nama. Došao je "Emanuel" - Bog s nama. To znači da samo nevera može sprečiti naše zajedništvo s Bogom. Teško nam je verovati zato što vrlo nerado prepuštamo inicijativu Bogu. Jako smo nespremni priznati da ne možemo baš ništa napraviti da bismo zaradili Božju milost. No, ne treba konce svog života čvrsto držati u svojim rukama, već se osloniti na njegove svemoćne, iako nevidljive, ruke.
Bog nam kaže kroz utelovljenje: "Ja sam već tu. Već sam se uselio u prljavštinu ljudskog života. I s tobom sam. U tebi sam. Dopusti mi da se o tebi brinem."
* Uvodnik - Uredništvo
* Josif - primer vere i poslušnosti - Aleksandar Jovanović
* Glas u pustinji - Zoran Tornjanski
* Sveobuhvatno prisustvo - A. V. Tozer
* Zlo - dokaz da Bog ne postoji? (1) - Peter Mackenzie
* Živeti život slavljenja - Oskar Lardon
* misaone refleksije
* Smešna strana
