• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"Kuda bih otišao od duha tvoga,
kuda bih od lica tvoga utekao?" (Ps. 139:7)

U celokupnom hrišćanskom učenju nalaze se izvesne osnovne istine, nekad su i skrivene, i više se podrazumevaju nego što se izriču, ali su neophodne za kompletnu istinu, kao što se i osnovne boje nalaze u dovršenoj slici i kao što su i bile potrebne da se ta slika dovrši. Takva istina je Božija sveprisutnost.

Bog prebiva u svome stvorenju i u svim svojim delima je nevidljivo prisutan. Ovo smelo uče i proroci i apostoli, a to uopšteno prihvata i hrišćanska teologija. Što će reći, ima toga u knjigama, ali zbog ko zna čega nije doprlo do srca prosečnog hrišćanina niti je postalo deo njega. Hrišćanski učitelji se stidljivo povlače pred potpunim implikacijama toga, a ako to uopšte i pomenu, utišaju ga tako da ni nema neko značenje. Pretpostavio bih da je razlog za to strah da ne bi bili optuženi da su panteisti. Međutim, učenje o Božijoj sveprisutnosti nikako nije panteizam.

Zabluda panteizma je isuviše očigledna da bi ikoga zavarala. On kaže da je Bog zbir svega stvorenog. Priroda i Bog su jedno, tako da ko god dotakne list ili kamen on, u stvari, dotiče Boga. To, naravno, znači degradiranje slave nepropadljivog Boga. l dok u svom pokušaju da učini sve božanskim, panteizam potpuno proteruje sve što je božansko s ovog sveta.

Istina je ta, dok Bog prebiva u svom svetu, da je od njega odvojen nepremostivom provalijom. Koliko god da je identifikovan sa delima svojih ruku, ona jesu i moraju večno biti odvojena od njega, a on jeste i mora biti nezavistan od njih i iznad njih. On je transcendentan nad svim svojim delima čak iako je prisutan u njima.

Šta ova božanska sveprisutnost znači u praktičnom hrišćanskom iskustvu? Jednostavno znači da je Bog tu. Gde god da se nalazimo, Bog je tu. Ne postoji mesto, ne može ga ni biti, gde on nije. Deset miliona civilizacija koje bi se nalazile na koliko god hoćete tačaka u svemiru i koje bi bile razdvojene nepojmljivim razdaljinama, sve bi one mogle s jednakom istinitošću reći da je Bog tu. Nijedna tačka nije bliža Bogu nego neka druga tačka. Udaljenost od bilo kog mesta do Boga jednaka je udaljenosti između Boga i bilo kog drugog mesta. Niko nije, što se fizičke udaljenosti tiče, ništa dalje od Boga niti išta bliže Bogu nego što je to neko drugi.

Ovo su istine u koje veruje svaki podučeni hrišćanin. Na nama je da razmišljamo o njima i da se molimo za njih sve dok ne počnu da sijaju u nama.

Adam je sagrešio i u svojoj panici je bezumno pokušao da učini nemoguće, pokušao je da se sakrije od Božijeg prisustva. David isto mora da je svašta mislio o pokušaju da pobegne od Prisustva, jer je napisao: "Kuda bih otišao od duha tvoga, kuda bih od lica tvoga utekao?" (Ps. 139:7). Zatim je nastavio dalje sa jednim od svojih najlepših Psalama da bi dao slavu Božijoj sveprisutnosti: "Da na nebo iziđem, ti si onde; da u Šeol siđem, i onde si! Da se dignem na krilima zore i preselim se do na kraj mora, i tu će me voditi ruka tvoja, i stići će me desnica tvoja" (Ps. 139:8-10). A znao je da je Božije postojanje i Božije prisustvo jedna i ista stvar, to prisustvo koje vidi bilo je s njim i pre nego što se rodio, gledalo je misteriju razvijanja života. Solomon je uzviknuo: "Ali što! Hoće li zaista Bog stanovati na zemlji? Gle, nebesa i nebesa nad nebesima ne mogu te obuhvatiti, a kamoli ovaj dom koji ti ja sazidah?" (1. Car. 8:27). Pavle je ubedio Atinjane da "on nije tako daleko od svakog od nas. Jer u njemu živimo, i mičemo se, i jesmo" (Dela 17:27-28).

Ako je Bog prisutan u svakom deliću svemira, ako ne možemo otići negde gde njega nema, ne možemo čak ni zamisliti mesto gde on nije, (gde njega nema) zašto onda to prisustvo ne postane činjenica koju će ceo svet proslavljati? Patrijarh Jakov je "u pustinji prepunoj jauka" dao odgovor na to pitanje. Imao je viziju Boga i u čudu zavapio: "Zaista je Gospod na ovome mestu, a ja to ne znah!" (1. Moj. 28:16). Jakov se nikada ni za delić sekunde nije nalazio izvan kruga tog sveprožimajućeg Božijeg prisustva. Međutim, on to nije znao. U tome je bio njegov problem, a i naš. Ljudi ne znaju da je Bog ovde. Kako bi samo bilo drugačije kad bi to znali.

Prisustvo i manifestacija Prisustva nije jedna ista stvar. Jedno može bez drugoga. Bog je tu i kada toga apsolutno nismo svesni. Manifestuje se jedino kada smo i dok smo svesni njegovog prisustva. S naše strane mora doći do predavanja Božijem Duhu, jer je njegov posao da nam pokaže Oca i Sina. Ako sarađujemo s njim poslušno i s ljubavlju, Bog će nam se pokazati, a to pokazivanje je razlika između hrišćanskog života po imenu i života koji isijava svetlost njegovog lica.

Bog je uvek svuda prisutan i uvek želi da se otkrije svakome. On se neće samo otkriti da postoji, nego i kakav je. Nije bilo potrebno da ga neko ubeđuje da se objavi Mojsiju. "Gospod siđe u oblaku, stade onde pred njim i proglasi ime Gospodnje" (2. Moj. 34:5). Ne samo da je rečima objavio svoju prirodu, nego je i samoga sebe objavio Mojsiju tako da je Mojsijevo lice sijalo natprirodnim svetlom. Za neke od nas će doći sjajan momenat kada počnemo da verujemo da je Božije obećanje o otkrivanju sebe istinito u bukvalnom smislu; on je obećao mnogo, ali ni više ni manje od onoga što namerava da ispuni. Naša potraga za Bogom je uspešna jedino zato što on uvek želi da nam se manifestuje.

Da ponovimo: Sveobuhvatno prisustvo je činjenica. Bog je tu. Ceo univerzum je živ posredstvom njegovog života. l on nije neki strani ili čudni Bog, nego nama dobro poznati Otac našeg Gospoda lsusa Hrista, čija ljubav već hiljadama godina okružuje grešni ljudski rod. l on uvek pokušava da nam privuče pažnju, da nam se otkrije, da komunicira s nama. Mi u sebi imamo sposobnost da ga poznajemo, kada bismo se samo odazvali njegovim pozivima (a to je ono što se naziva potraga za Bogom!). Sve više ćemo ga upoznavati dok na drugoj strani vera, ljubav i praksa budu usavršavale našu receptivnost.