• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"A kad doručkovaše, reče Isus Simonu Petru: Simone Jovanov, ljubiš li me većma nego ovi? Reče mu: Da, Gospode, ti znaš da te ljubim. Reče mu: Pasi jaganjce moje! Reče mu opet, po drugiput: Simone Jovanov, ljubiš li me? Reče mu: čuvaj ovce moje! Reče mu po trećiput: Simone Jovanov, ljubiš li me - A Petar posta žalostan što mu po treći put reče: Ljubiš li me? - i reče mu: Gospode, ti sve znaš, ti vidiš da te ljubim. Reče mu Isus: Pasi ovce moje!" (Jn. 21,15-17 DS)

Kada je onog jutra pored Galilejskog jezera uskrsli Hrist susreo jednog čoveka On mu je postavio pitanje: "Ljubiš li me?"

Taj čovek nije bio neki materijal koji je obećavao, no, od njega je trebalo načiniti vođu! On nije bio ni dosledan ni hrabar. Bio je blagosloven velikim privilegijima i mogućnostima, ali nije ispunio očekivanja. U krizi se odrekao svoga Gospoda. Međutim, on je čovek kojega je Isus podigao iz sramote i poniženja i odredio za zadatak da nosi Evanđelje u svet. Svakako, ovo je najveći i najsveobuhvatniji posao na svetu i tu mala ljudska snaga (dinamičnost) neće biti dovoljna.

Isus nije rekao: "Šimune Petre, je li ti žao što si me se odrekao? Obećavaš li da ćeš biti dobar? Obećavaš li da to nikada više nećeš ponoviti?" Petar je mogao odgovoriti potvrdno na sve to, a još uvek biti nedostojan položaja koji mu je Isus namenio. Jer Hrist nije tražio neki mali lik ljudske savršenosti, niti je tražio neki pobožan kip da ga smesti na policu slave. On je tražio čoveka koji je motivisan da spasi svet. Zbog toga ga je zapitao: "Šimune Petre, ljubiš li me?" Isus je napunio ovoga čoveka dinamičnošću i motivacijom. Dinamičnost je ljubav - najčistiji i najsnažniji pokretač duše.

Isus nije rekao Šimunu Petru: "Veruješ li u mene?" Svakako, ispravna i prava vera u Hrista je važna. Međutim, neko je može imati, a opet imati vrlo malo zanimanja za ljude oko sebe. Potrebno je nešto više od toga da se bude pravoveran. Neko može biti teološki zdrav, a opet biti hladan kao led i ravnodušan kao smrt.

Isus nije rekao Šimunu Petru: "Hoćeš li me priznati; hoćeš li mi obećati da me se nećeš postideti?" I to je važno, no neko može pravilno ispovedati Hrista, a opet biti malo zainteresovan za ljude oko sebe. Potrebno je nešto više od blještave religije ili pobožnog izlaganja.

Isus nije rekao Šimunu Petru: "Hoćeš li me propovedati?" I to je važno. Veoma važno, a ipak se Hrist mora propovedati na ispravan način. Možemo ga propovedati kao da ga tajimo ili ne poznajemo. Postoje propovednici koji nikada ne potpale vatru, čije su propovedaonice poput ledenih kutija, a čije propovedi kampuju uz zaleđeno severno more.

Zbog toga je Isus upitao Petra: "Ljubiš li me?" Ljubav prema Hristu mora biti njegov pokretač u služenju tom Hristu. To je srce motora - motivacija duše. To nije dinamičnost misli, volje, provođenja. To je strastvena odanost, odanost tako žarka da gospodari umom, goni volju, nadzire provođenje. Ona od srca čini goruće osvedočenje, od volje užarenu peć revnosti, ona širi oko sebe božansku prisutnost.

Ako ljubav mora goreti, onda se plamen mora konstantno i hraniti, a varnica kojim mora biti zapaljena jeste ljubav za samog Boga. I zbog toga je Hrist upitao Petra: "Ljubiš li me?"

Dakle, šta je ljubav za Hrista?

Na prvom mestu, ona se ne sme mešati sa strašću za čovečanstvo. Strast za čovečanstvo nije beznačajna strast. Bolje je biti zainteresovan za ljude, nego za stvari. Daleko je bolje ljubiti ljude, nego novac. Iako mnogi uvek ne čine tako, ljudi vas ipak zauzvrat mogu ljubiti. Postoje stvari koje se moraju učiniti za čovečanstvo. Setite se reči Aboua Bena Adhema: "Ne pišite o meni kao o onome koji ljubi Boga, pišite o meni kao o onome koji ljubi svoje bližnje."

To je dobro, ali samo naša dobra dela ne mogu i nikada neće spasiti svet. To može očistiti nekoliko znakova moralne pokvarenosti. To može otvoriti nekoliko prihvatilišta za siromašne. To može nešto dobro ozakoniti. Ali nikada neće spasiti svet. To je kao da pokušavate očistiti prljavu reku posadivši cveće duž njezinih obala a njoj još uvek teče smrdljiva i prljava voda.

Ljubav za Hrista ne sme se mešati sa veštinom za organizaciju i planiranje. Postoje neki ljudi koji pokušavaju spasiti svet hrišćanskom mašinerijom. Njihovi motivi teraju mašineriju da nešto radi, no, oni obožavaju svoje metode u akciji spasavanja sveta. Oni su napisali muziku i sviraju je a od Boga očekuju da po toj njihovoj melodiji igra.

Je li to ono što je Hrist imao na umu kad je rekao Šimunu Petru: "Ljubiš li me?" Je li mu mislio reći: "Šimune Petre, imaš li administrativne sposobnosti? Misliš li da možeš zaposliti pet-šest ljudi koji će dan i noć raditi iz svojih kancelarija i upravljati stvarima?"

Ljubav za Hrista ne bi se smela mešati sa političkim, industrijskim, ekonomskim oduševljenjem. Hrišćanstvo nije industrijsko, političko ili ekonomsko oduševljenje. Ono je samo ljubav za Hrista. Ono je dinamika ljubavi koja će jedina spasiti svet. Ono je strastvena odanost osobi koja je određena da bude Spasitelj sveta. Ono je postojana vernost Hristu. Ono je otkucaj srca. Ono je duša otkucaja. Kad vas zahvati ta strast, svi drugi problemi su rešeni. Ona uzgaja hrabrost i postojanost.

Sledite Šimuna Petra od tog trenutka dalje i vidite kako je njegovo oduševljenje sjalo poput miliona užarenih sunaca. Sledite Pavla kroz sve njegove nevolje i poteškoće. Što ga je krepilo? On tvrdi da je to bila ljubav Hristova (Rim. 8:31-39). Bio je napunjen dinamičnošću koja je spasavala svet.

Kad ta strast zauzme svoje mesto u našem srcu, vidimo u čoveku ono šta je i Isus video. Kada gleda na svoje bližnje kroz ljubav Božju, vidi dušu čoveka te kaže: "On je moj brat. On je moj brat na temelju zajedništva sa mojim Spasiteljem. Ako je siromašan, treba mu se pomoći. Ako je umoran, mora se odmoriti. Ako je u žalosti, mora ga se utešiti. Ako je izgubljen, mora biti spašen."

S Hristovom ljubavlju u svome srcu, ljubav Hristova potpuno nama ovlada tako da za svoga bližnjega osećamo kao što je i Hrist osećao te činimo za njega što je i Hrist činio. Šta je to bilo? U jednoj reči, on je položio svoj život. Kada toliko ljubimo svoje bližnje da smo spremni žrtvovati za njih, umreti za njih, živeti za njih, ne postoji više nikakav sukob. Pobeda je postignuta.

Očito je da je ono što danas Crkva treba više od svega "novo krštenje odanosti" za Hrista. Pokušavali smo se poslužiti raznim stvarima da zadobijemo ljude. Zar ne bi bilo mudrije da se vratimo na apostolske standarde i pokušamo s ljubavlju za Hrista da vidimo što će ona učiniti? Ona će spasiti svet, jer ona je jedina koja to može učiniti.

Sekretar jednog misionarskog veća jedne velike denominacije ispričao mi je ovu priču. Nakon što je diplomirao teologiju, jedan mladi Kinez je otišao svome biskupu i rekao: "Hteo bih da mi dopustite predložiti polje na kojem bih radio." Biskup je držao vrlo čudnim što je iskazao svoju želju za radom na određenom polju. Ali je mladi Kinez nastavio: "Imam vrlo neobičan razlog za taj predlog. Moj otac i majka radili su u tom okrugu kad se pre nekoliko godina podigao bokserski ustanak. Pozvali su moga oca i zahtevali da se odrekne Hrista ili će ga ubiti. Izjavio je da je vernik u Hrista i oni su ga na licu mesta isekli na komade. Zatim su pozvali moju majku i pokazali joj što su učinili od moga oca. I njoj su zapretili da će proći isto tako ako se ne odrekne svoje vere u Hrista.

Rekla je: 'Ako želite, možete mi odrezati jezik, ali nikada se neću odreći moga Gospoda.' Odrezali su joj jezik i iseckali joj telo na komade. I moje dve mlađe sestre bile su izvedene, podvrgnute istom testu i prošle jednako."

A onda je mladi Kinez koji je upravo diplomirao na teološkoj školi rekao biskupu: "Želim se vratiti u taj grad gde su moj otac, majka i dve sestre svoju veru zapečatile svojom krvlju da bih mogao onima, koji su to učinili, reći da u mom srcu nema mržnje prema njima, već da želim da sa mnom podele neiskazani blagoslov poznavanja Hrista."

O, dragi hrišćani, kada bismo mi imali takvu odanost i dinamičnost za našega Spasitelja, tada bi spasavanje sveta bilo lako i brzo bi se obavljalo.