• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Nijedan hrišćanski radnik ne može da digne mač klevete i umakne posledicama svog postupka. "Svi koji se maše za mač - od mača će poginuti" (Mt. 26:52). Tako je govorio Isus, a istorija je uvek svedočila istinitost Njegovog upozorenja. Ljudi koji su klevetali druge, sami su od klevete propali, ili ih je Bog osudio na smrt.

Ne zaboravite da nema nikakve razlike u tome da li je kleveta istinita ili lažna; rezultat je isti. Presuda je u Božijoj vrhovnoj vlasti, a ne u ljudskoj. Njegova reč je: "Ne dirajte u pomazanike moje, i prorocima mojim ne činite zla" (1. Dn. 16:22). Tvrdnja bi mogla da bude istinita, ali pošto običan čovek nije sposoban da sudi, Božije sluge su odgovorne Njemu i samo Njemu. Teško onom čoveku koji se usudi da sebe proglasi sudijom i da javno kleveta svoje saradnike! Bog tome neće progledati kroz prste. "Nikakvo oružje načinjeno protiv tebe neće biti srećno" (Isa. 54:17).

Mogao bih da vam ispričam o više njih koji su bili krivi za strašan greh klevete i koji su zbog toga bili osuđeni na smrt, a u izvesnim slučajevima i na iznenadnu smrt. "Jer svi koji se maše za mač - od mača će poginuti" rekao je Isus. Ponekad bi mogle da budu upotrebljene drastične mere.

Sećate li se kako je Marija bila pogođena gubom zato što je kritikovala i osuđivala svoga brata Mojsija? (4. Moj. 12). Koru, Datana i Avirona je progutala zemlja zato što su osuđivali Mojsija i Aarona (4. Moj. 16). "Ko tajno opada bližnjega svojega, toga izgonim" (Ps. 101:5).

"Ko si ti što sudiš tuđem sluzi? On stoji ili pada svome gospodaru; biće ipak postavljen, jer Gospod može da ga postavi... A što ti osuđuješ svoga brata? ili što ti nipodaštavaš svoga brata? Znaj da ćemo svi izići pred sud Božiji... Stoga ne osuđujmo više jedan drugoga" (delovi iz Rim. 14).

"Ne sudite, da ne budete osuđeni; jer kakvim sudom sudite, sudiće vam se, i kakvom merom merite, odmeriće vam se. A što gledaš trun u oku brata svoga, a u svome oku grede ne primećuješ? Ili kako ćeš reći svome bratu: pusti da izvadim trun iz tvoga oka, a gle, greda u oku tvome? Licemere, izvadi prvo gredu iz svoga oka, pa ćeš tada gledati da izvadiš trun iz oka brata svoga" (Mt. 7:1-5).

Zapamti ovo prijatelju: onaj koji kleveta radi sa đavolom. Satana je klevetnik. On nas neprestano optužuje pred Bogom. To je njegov najvažniji posao. O brate moj, da li se ti baviš đavoljim poslom? Da li mu dozvoljavaš da te koristi kao jednog od svojih klevetnika? Neka ti Bog pomogne! Kakva nesreća! Kakva tragedija! Božije dete, a đavolov poslanik. Božiji sluga koji radi za đavola. Klevetnik i tužitelj koga neprijatelj plaća. Kakva sramna rabota! Još jednom vas opominjem: "Svi koji se maše za mač - od mača će poginuti." "Ja bih se radije upustio u igru sa račvastom munjom," rekao je A. B. Simpson (A. B. Simpson) "ili bih se uhvatio rukama za živi električni provodik ubitačne struje, nego da izgovorim ijednu nesmotrenu reč protiv bilo kojeg čoveka koji služi Hristu ili pak da besmisleno ponavljam klevetničke strele koje hiljade hrišćana bacaju na druge."

"I jezik je vatra, svet nepravde, jezik se nalazi među našim udovima, skrnavi sve telo i on zapaljuje životni tok, a pakao njega pali... ali niko od ljudi ne može da ukroti jezik - nemirno zlo, pun smrtnog otrova" (Jak. 3:6, Jak. 3:8). Klevetnik jezikom radi svoj prljavi posao.

Satana retko kada upotrebljava brbljive hrišćane kao klevetnike. On zna da se takvima neće verovati. On uglavnom bira one koji su poznati po svojoj pobožnosti, one koji su posvećenog karaktera. Takve ljude on može da upotrebi kao svoje oruđe.

Onaj koji voli da ogovara, zna svačiji posao. On pronađe i sazna sve najintimnije porodične stvari. Kad god ga sretnete, on ima nešto novo da vam kaže o nekome. Njegove su misli prepune tuđih neuspeha i grehova, te o njima stalno govori.

On ne zna za milost i praštanje. Osuđuje druge. Činjenica da je Hristos bio prijatelj grešnika uopšte ga ne zanima. Što se otac obradovao svom izgubljenom sinu njemu ništa ne znači. Što je Isus došao, ne radi pravednika nego radi grešnika, njega nimalo ne zanima. Što se njega tiče, crkva je samo za pravedne, a nikako i za grešne. Njegov cilj je da grešnike izbaci. On ne veruje u njihovo pokajanje. Oni su možda pogrešili pre dvadeset godina, ali po njegovom, oni nikada ne smeju da budu obnovljeni i prihvaćeni.

Božija reč je veoma jasna u vezi sa onim koji je zgrešio. U 1. Korinćanima 5:1-13 on je odvojen od crkve zato što se nije pokajao, ali u 2. Korinćanima 2:1-11 njemu je oprošteno i ponovo je prihvaćen od crkve. Treba i mi isto tako da činimo.

Klevetnik će uvek imati nevolje. Nema opasnije osobe od njega. Čuvajte ga se. Nemojte da slušate njegove priče. One su uvek uveličane. Naterajte ga da govori u prisustvu onoga koga optužuje ili mu naredite da ućuti. On ne može da dokaže ono što priča. Ako ga izazovete na svetlost i suočite ga sa onim koga ogovara, odmah će se povući.

Budite obazrivi sa onima koji žele da im se poveravate. Oni vam možda spremaju propast. Poveravajte se samo Bogu. Predajte svoje neuspehe Njemu. Nemojte dozvoliti da bilo koji čovek bude vaš sudija. Izbegavajte onoga koji kleveta. On samo sakuplja đubre i ono što sakupi mora negde i da istrese. On čuje o neuspehu svoga brata i to mora da kaže svakome koga sretne.

Sveto pismo kaže: "Ko pokriva prestup, traži ljubav; a ko ponavlja stvar, rastavlja glavne prijatelje" (Pri. 17:9). Kad bi pastori ponovili sve ono što im je u poverenju rečeno do kakvog bi haosa došlo! Ali oni pokrivaju, oni kriju, oni štite onoga koji im se poverio. Klevetnik tako ne radi. On ponavlja priču, ponavlja je gde god ide, njegovo srce je ispunjeno gorčinom i zlobom.

Bog kaže: "Braćo, ako se ko i zatekne u kakvom prestupu, vi duhovni; ljudi ispravite takvoga u duhu krotosti" (Gal. 6:1). Klevetnik to nikada neće učiniti. On ne želi da popravlja, već da osuđuje. Ako bi mogao da učini da neko izgubi posao time što će ga ogovarati kod poslodavca, dovoljno je nizak da i to učini. On i ne pomišlja da bi trebalo da sluša Božiju reč, pa se zato i ne trudi da obnovi grešnika. O, kako je gnusan njegov greh!

"Kad nestane drva, ugasi se oganj; kad nema opadača, prestane raspra" (Pri. 26:20). Naravno, nijedna priča ne može da se širi sama od sebe. Kako Bog prekoreva onoga koji prenosi priče! Taj nikada neće moći da se popravi sve dotle dok ne ode kod onih koje je ogovarao i zamoli ih za oproštaj.

Pazite sada na Božije upozorenje koje je zapisano u poslanici Rimljanima 2:1: "Zato nemaš izgovora, čoveče koji sudiš, ma ko ti bio; jer sudeći drugom samoga sebe osuđuješ, pošto ti, sudija, činiš isto to."

Neka se o meni priča, posle moje smrti, da je moja kuća bila uvek otvorena onima koji su pali u greh i grešnicima, i to ne samo onim grešnicima koji su se pokajali, nego svim grešnicima bez razlike. Neka se nikada ne kaže da sam nipodaštavao grešnika zato što je bio licemer, i što se nikada nije pokajao ili zato što nije bio iskren. Neka se priča da sam se uvek zaustavljao i ponudio mu svoju ruku, da sam se trudio da ga obnovim. Inače kad ne bi bilo tako, onda bih i ja bio licemer i farisej, ne znajući pravo značenje Božijeg oproštenja.

Braćo, kuda mi idemo? Šta se nalazi na kraju svega? Za pedeset godina od danas, sav naš rad će biti završen, a za mnoge od nas i ranije. Tad ćemo imati taj budući život. Šta će to sve značiti pitam se, kad budemo zajedno stali pred Hristov sudski presto? Kako će se samo neki od nas stideti! Zar nam neće biti žao što nismo ostavili suđenje za taj Dan? Tada će mnogi koje smo osuđivali na zemlji biti pohvaljeni pred tim Prestolom, a mnogi koje smo prihvatali i cenili na zemlji, biće osuđeni.

Neka nam Bog pomogne da mislimo, radimo i govorimo u večnoj svetlosti! Tada ćemo umesto da gledamo na čoveka i osuđujemo ga, držati oči uprte u Hrista koji živi u čoveku, i umesto čoveka videti Isusa - i samo Isusa. Amin.