• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Mnogi hrišćani imaju prepreke u svojim životima koje ih drže podalje od toga da dožive ispunjenje, zadovoljstvo, mir, isceljenje, i druge brojne blagoslove Božje. Od Hristovog dela na Golgoti pa nadalje, ako postoje bilo kakve barijere između Boga i čoveka, one su uvek na strani čoveka, a ne na Božjoj strani. Pri smrti i vaskrsenju Isusa Hrista sve barijere koje su postojale na Božjoj strani su zauvek uklonjene. Dakle, ako postoji bilo kakva vrsta duhovnih barijera koje blokiraju vaš duhovni napredak - nešto što vas sputava, frustrira i drži vas dole; drži podalje od radosti, mira, zadovoljstva ili ispunjenja koje bi ste trebali imati - onda ima nekih barijera na vašoj strani, a ne na Božjoj. U mom ličnom iskustvu, najveća prepreka na mom putu k punom miru i savršenom odmoru u Hristu je bilo ne praštanje.

U Mateju 18:18-19, imamo ono što ja zovem "elektrana crkve" - mesto sve sile i autoriteta:

"Zaista, kažem vam, što god svežete na zemlji biće svezano na nebu, i što god razrešite na zemlji, biće razrešeno na nebu. Opet vam zaista kažem: ako se dvojica od vas na zemlji slože u svakoj stvari koju zamole, daće im Otac moj koji je na nebesima." (EČ)

Verujem da je to opis crkve na ćelijskom nivou: dva ili tri vernika vođena i spojena zajedno od Duha u ime Isusovo. Njihova tačka susretanja jeste ime Isusovo, a onaj ko ih spaja jeste Sveti Duh. To je osnovna ćelija života od koje se sastoji Crkva Hristova.

U fizičkom životu važi princip da ako život ćelije bude razoren da onda telo postaje bolesno. I ja verujem da isto pravilo važi i za Telo Isusa Hrista, Crkvu. Ukoliko je jedna lokalna ćelija života razbijena, onda celo Telo može osetiti neke posledice toga.

U tom ćelijskom životu postoj mnoštvo različitih bakterija i virusa koji nastoje oslabiti srce crkvenog života i izvor sile. No, sreća naša, da postoji to divno Božje obećanje: "Ako se dvojica od vas na zemlji slože u svakoj stvari koju zamole, daće im Otac moj koji je na nebesima." Treba li nam nešto više od ovoga? Sva sila koja nam je potrebna je pohranjena u primeni tog stiha.

Ono što želim da istaknem, je da ovo obećanje sile je opasano i čuvano ogradom, i vi se ne možete probiti unutra ako ne ispunjavate uslove. Ja tu ogradu nazivam "ispravan odnos." Niko ko ne živi u ispravanom odnosu sa Bogom i čovekom ne može ući unutar te ograde i prisvojiti obećanje za sebe. U stihovima 15-17 tog istog poglavlja, pre negoli što je Isus dao ovo obećanje, On je govorio o tome šta da uradite ako vas vaš brat povredi:

"Ako ti zgreši tvoj brat, idi i pokaraj ga u četiri oka. Ako te posluša, dobio si svoga brata. Ako pak ne posluša, uzmi sa sobom još jednoga ili dvojicu, da se ustima dvojice ili trojice svedoka utvrdi svaka reč. A ako njih ne posluša, kaži Crkvi; pa ako ne posluša ni Crkvu, neka ti bude kao mnogobožac i carinik." (Mt. 18:15-17 EČ)

Dalje, neposredno nakon obećanja, u stihova 18-20, Isus je dao parabolu o nepraštajućom sluzi, upozoravajući nas tako na strašne posledice ako nismo voljni da oprostimo drugom verniku (vidi Mt. 18:23-35). Vidimo iz konteksta svih ovih stihova kako je tajno mesto obećanja raspoložive nam Božje moći i sile okruženo i čuvano ispravnim odnosima.

NE PRAŠTAJUĆI SLUGA

Hajde da izbliza pogledamo ovu važnu priču. Kao prvo, možemo videti da poslednji stih ove priče jasno ukazuje da je Isus priču uputio onima koji sebe smatraju hrišćanima.

Prvi sluga u paraboli duguje deset hiljada talanata ili u današnjoj valuti oko 6 miliona dolara, svome gospodaru. Zato što nije bio u stanju da plati dug, on je bačen u tamnicu. No, on je molio za milost svog gospodara i ovaj mu je potpuno oprostio ceo dug. Međutim, kada je on izašao iz zatvora, on je pronašao slugu koji je njemu dugovao oko 17 dolara.

"Plati mi dug", tražio je.

"Ja ne mogu. Nemam." Odgovorio je čovek.

"Pa, dobro onda ću da te bacim u zatvor."

"Ne, čekaj daću ti tvojih 17 dolara. Platiću ti!"

"Ne" Rekao je on,"ako ne možeš sada i odmah da platiš, ideš u zatvor."

Naravno, ostale sluge su bile užasno šokirane onim šta su videle i prijavile sve to svome gospodaru: "Gospodaru, vi znate slugu kome ste oprostili 6 miliona dolara? On čim je izašao iz vaše kancelarije je sreo je čoveka koji mu je dugovao 17 dolara i koje nije mogao da mu vrati, pa je tog čoveka bacio u zatvor."

Biblija kaže da je gospodar toga sluge bio veoma ljut. Nakon što ga je pozvao k sebi i istražio sve o tome šta se desilo, on ga je nazvao: "zlim slugom!" (stih 32). Potom je naredio da ga se "preda mučiteljima dok mu ne plati sav dug" (stih 34). Poslednji stih kaže: "Tako će i otac moj nebeski učiniti vama, ako svaki ne oprosti od sveg srca svoga bratu svome" (stih 35).

Dozvolite mi da vam istaknem da dve jasne činjenice: Prvo, ne dati oproštenje drugima jeste zloća. Gospod je rekao: "zli slugo!" Ne praštanje nije samo greh: To je bezbožnost. Drugo, ne praštajući sluga je predat mučiteljima. A Gospod je rekao: "Tako će i otac moj nebeski učiniti vama." Hrišćanine, ako ti iz svog srca, ne oprostiš grehe svoje braće, njihove (štete, povrede, nepravde), Gospod Isus kaže da će tebe Bog tretirati na isti način na koji je gospodar tretirao ne praštajućeg slugu, predaće te mučiteljima.

Mogu reći da sam ja stigao do odličnog razumevanja ovog odeljka, jer u toku svoje hrišćanske službe, naišao sam na mnoštvo hrišćana koji su bili u rukama mučitelja - u duhovnim, mentalnim ili fizičkim mukama. Naravno, pomislio sam: Bože, kako je to moguće? To su ljudi koji zazivaju ime Isusovo, koji ispovedaju spasenje i priznaju Isusa Hrista za svoga Gospoda. Ipak, oni su u rukama mučitelja. Oni su u rukama zlih duhova - oni nemaju mir ili radost, oni su podložni strahovima, njihovi umovi nisu nikada u stanju mirovanja - oni dolaze kod mene i traže pomoć - oslobođenje. To nisu ljudi van crkve, to su ljudi koji godinama sede unutar crkve.

Gospod mi je rekao: "Oni se nalaze u rukama mučitelja, jer sam ih ja predao mučiteljima." Ako Bog stavi nekoga u ruke mučitelja, onda ne postoji to stvorenje na Zemlji koje ga može izbaviti iz toga. Niko. Mnogi propovednici to pokušavaju i mnogi ljudi traže od propovednika da im pomognu, ali pomoć ne nalaze. Ako te je Bog predao mučiteljima onda ćeš ti tamo ostati sve dok ne ispuniš Božje uslove za izlazak - oslobođenje. Možete da dobijete neko privremeno duševno/emocionalno olakšanje i to je sve. Vi ne možete imati pravi, duboki mir, izbavljenje ili oslobođenje sve dok celim srcem ne oprostite svima protiv kojih ste ikada imali ogorčenost ili ne praštanje. To je Božiji nepromenjivi uslov i ne postoji način da se on zaobiđe.

MOLITVA I PRAŠTANJE

Gospodnja molitva je univerzalni obrazac za sve one koji sebe smatraju hrišćanima. Isus je rekao svojim učenicima, kada su ga oni upitali kako da se mole: "Ovako se dakle molite..." (Mt. 6:9). No, to je samo obrazac i ne mora nužno da se koriste iste i tačne reči, već principe koje taj obrazac sadrži treba ispuniti, i oni su nepromenjivi.

Isus nas poučava da se molimo: "i oprosti nam dugove naše [ili prestupe], kao što smo i mi oprostili dužnicima svojim [ili onima koji su nas oštetili] (stih 12). Ovo je nešto što vi ne možete promeniti. Imate pravo da tražite oproštaj od Boga u istoj srazmeri ili onako kako vi opraštate drugima, i ne više od toga. Ako vi ne oprostite drugima, ni Bog neće vama oprosti.

To je jedini deo molitve "Oče naš" za koji je Isus smatrao da je neophodno da prokomentariše rečima: "Jer ako oprostite ljudima njihove greške, oprostiće i vama Otac vaš nebeski; ako li ne oprostite ljudima, ni Otac vaš neće oprostiti grešaka vaših." (Mt. 6:14-15 EČ). Hoću da kažem što jasnije i što nedvosmislenije koliko god to mogu: ako postoji neko kome niste oprostili - ne zavarajte sami sebe - ni vi niste dobili oproštenje od Boga. Nalazite se u grehu i to je izvor svih vaših problema. Nemati potpun oproštaj od Boga znači biti u lošem odnosu sa Njime.

U Marku 11, Isus je izgovorio ove šokantne će reči: "Zaista, kažem vam, ko kaže ovoj gori: digni se i baci se u more, a ne posumnja u svome srcu, nego veruje da će biti ono što govori, biće mu" (stih 23). Zaista, nema većeg obećanja sile od ovoga i to je sila koju trebamo. No, pored toga, Isus još dodaje: "Zato vam kažem: sve što molite i tražite, verujte da ste primili, i biće vam." (stih 24) Reći ćete bez razmišljanja: "Divno!"

Ali čekajte malo! Naredni stihovi kažu: "I kad stojite moleći se, praštajte ako šta imate protiv koga, da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama vaše greške. Ako vi ne opraštate, ni Otac vaš koji je na nebesima neće oprostiti grešaka vaših." (stihovi 25-26) Ovo je potpuno jasno: ako imate nešto protiv bilo koga, onda mu oprostite sada - odmah. Fraza "ako šta imate protiv koga", uključuje svakoga i sve.

Želim da primetite da u Efescima 1:7, otkupljenje koegzistira sa oproštenjem: "U njemu [Hristu] imamo izbavljenje krvlju njegovom, oproštenje greha po bogatstvu blagodati njegove." Drugim rečima, ako su svi vaši gresi oprošteni, vi onda imate na rapolaganju sve blagodati koje otkupljenje pruža, ali ako postoji oblast ne oproštenih, tj. ne priznatih greha, onda vi nemožete uživati sve blagodati okupljenja. Ako imate sve blagodati otkupljenja, onda đavo nema moć nad vama i nema mesta u vama. Međutim, ako postoji bilo kakav prostor u vama gde blagodati okupljenja ne važe, đavo će to znati i iskoristiće taj procep za svoje delovanje nad vama. Ako postoji ne oprošten greh u vašem životu, đavo (mučitelj) zna da on ima legalno pravo nad vama u toj oblasti i vi mu nemožete umaći. Možete da vičete na njega, možete skakati pred njime, možete čak zvati sveštenika da se moli za vas, ali ako đavo ima zakonsko pravo da bude tamo, ništa ga neće isterati napolje. Dakle, vi ne možete imati izbavljenje dok potpuno ne oprostite "ako šta imate protiv koga."

Poslednji zahtev u molitvi Gospodnjoj je zahtev za oslobođenje. Najdoslovniji prevod bi glasio: "Izbavi nas od Zloga" (Mt. 6:13). No, vi nemate pravo da se molite ovako dok niste molili i ispunili uslov: "Oprosti nam dugove naše, kao što i mi opraštamo dužnicima našim." Jednom kada pitanje oproštenja bude rešeno, onda izbavljenje od "mučitelja" više nije problem. Tako zapamtite, ako niste u duhu praštanja, ako to nije vaš odnos prema svakom čoveku, đavo onda ima legitimno pravo da vršlja po vašem životu.

OSEĆANJA PROTIV VOLJE

Neki ljudi mogu reći, "Brate Princ, ja se ne osećam tako da mogu da oprostim." No, za takve, ja imam dobre vesti: vi i ne morate da se osećate, vi treba samo da odlučite. To nije stvar emocija, već to je stvar vaše volje. Veliki deo savremenog propovedanja je potpuno pogrešno usmeren, jer je usmeren na emocije ljudi, što neprestano stvara nekakve talase emocija i ništa više od toga - hrišćani postaju duševni a ne duhovni. No, svaki propovednik koga Bog zaista koristi da bi kroz njega menjao živote ljudi, je propovedima apelovao i budio volju ljudi. Fini je tako rekao: "Ja nisam zainteresovan za bilo šta osim volje." Dakle, pri davanju oproštaja ne morate ništa da osećate ovako ili onako, već morate imati volju za oprostiti. Ako ste nanovorođeno dete Boga, to je onda u vašoj moći da i uradite.

Isus je dunuo i rekao svojim učenicima: "Kojima oprostite grehe, oprošteni su im; kojima zadržite, zadržani su im." (Jn. 20:23 DS). Dakle, ako ste vi zadržali greh čoveka, vi onda i sami sebe zadržavate u svom grehu, vi bivate vezani kao konopcem za tu osobu. Možda ste se razveli od svog muža pre dvadeset godina, ali ako mu niste oprostili, vi ste još uvek vezani za njega.

Jednom se desilo nešto vrlo smešno na jednom malom sastanku. Jedna dama je došla do mene i rekla: "Brate Princ, želim da se molite za mene. Vidite, ja živim u okruženju gde svi ljudi piju pivo. Mi smo jedina porodica u komšiluku koja ne pije pivo. Ja želim da odem iz tog okruženja."

Svaka rečenica koju je ta žena izgovorila sadržala je reč "pivo". Posle nekog vremena ja sam joj rekao: "Sestro, da li shvatate da ste vi "izokrenuti alkoholičar"? Vi ste toliko obuzeti sa pivom kao i onaj čovek koji je njegov rob i pije ga! Ako se preselite u drugo područje, ja ne verujem da će problem biti rešen, jer problem nije u ljudima, problem je u vama."

Onda sam je pitao o njenom mužu, "Da li ste njemu oprostili?" "Da", rekla je ona." On je nekada pio pivo, ali je sada spasen, i ja sam mu to oprostila."

"To je divno", odgovorio sam. "No, ima li neko da mu niste oprostili?"

"Nisam mogla da oprostim gazdi kafane!" "Oh," rekao sam, "to je strašno. Ako ne možete da oprostite gazdi, onda Bog ne može oprostiti ni vama." Zatim sam joj rekao da sedne i da razmisli: može li oprostiti gazdi kafane ili ne. Posle, za oko petnaestak minuta, ona se vratila k meni i rekla: "Ja sam odlučila." "Šta ćete uraditi?" "Ja ću da mu oprostim." Tako sam je vodio u molitvi: "Gospode, ja opraštam gazdi kafane baš kao što želim da i ti meni oprostiš." Dok je ona molila ovu molitvu posle mene, njen teret je bio podignut i duboki uzdah je izašao iz nje i počela je da jeca. Čvorovi koji su je vezivali su bili razvezani i posle desetak minuta ona je napustila to mesto puna radosti. Kako tipično! Samo razmislite, koliko je to jadno kada dozvolite da vam tamo neki gazda kafane upropasti život - vaš odnos sa ljudima i Bogom. Vredi li to? A ipak, to je tipično stanje mnoštva vernika.

Praštanje je jednostavno. To je čin volje i izgovaranje reči preko usana. Vi sami to odlučite, vi to izgovorite, i to je to. Imenujte osobu. "Gospode, ja opraštam mom mužu Marku, ja opraštam mom zetu Đuri." Budite konkretni. "Kao što želim da mi i ti Gospode oprostiš, ja opraštam njima." Vi to kažete i to bude učinjeno. Nemojte to činiti ponovo i ponovo, ako se takvo iskušenje i pojavi, onda recite: "Gospode, u petak ja sam oprostio... Hvala ti, da je to razrešeno!"

Ako još uvek osećate ljutnju ili ozlojeđenost, počnite da molite za osobe koje su vas povredile, koje su u to bile uključene. Ne može vam neko biti ne simpatičan (mrzeti ga) a u isto vreme se moliti za njega - blagosiljati ga. Dok molite, vi tako menjate svoj negativni stav u pozitivan.

Ako želite pronaći oproštenje kod Boga, Bog zahteva da i vi oprostite drugima. Ako želite da vaše molitve budu uslišene, onda morate oprostiti. Ako želite da iskusite radost, mir i ispunjenje, koje sleduje svakom hrišćaninu, onda praštanje mora biti u stalnom pogonu, to bora biti stil vašeg života.

Izbor je na vama! Možete da ostanete u svojoj zloći i da dozvolite ne praštanju da i dalje uništava vaš život, ili možete odlučiti: činom svoje volje, da oprostite i da budete pušteni na slobodu, oslobođeni od mučitelja.