Naslovna » Magazin » Arhiva » #76 » ....

Gorući grm u pustinji

Vlado Pšenko

Dragi čitatelju, da li možda pri pomisli na pustinju zamišljaš beskrajna brežuljkasta prostranstva užarenog peska sa ponekom oazom. U mislima vidiš i jahače na devama. Pod dojmom okruženja u kojem se nalaze egipatske piramide ili prizori Sahare, teško ti je pustinju i zamisliti drugačije. No, znaš li, da je pustinja poprište nekih važnih biblijskih događanja?

Jovanu Krstitelju Bog je progovorio u pustinji i on je odatle započeo objavljivati Isusovo poslanje i potrebu za obraćenjem. U pustinji je đavo kušao Isusa. Sam Isus se povlačio u krajeve blizu pustinje i na samotna mesta u potrebi za skrovištem, odmorom i molitvom. Prvo pojavljivanje anđela u Bibliji desilo se takođe u pustinji. I to kada se ukazao Hagari, sluškinji Avramove žene Sare. Ona je pobegla od svoje gospodarice u pustinju, no, na nagovor anđela, vratila joj se.

Međutim, biblijska pustinja ponešto je drukčija od uobičajenih predstava koje imamo o pustinji. Pustinjom se u Bibliji nazivaju i ona područja sa suvom klimom, koja sadrže oskudnu vegetaciju. I na kojima je, ipak, moguća ispaša stoke. Mojsije je četrdeset godina proveo u jednoj takvoj pustinji čuvajući stada ovaca. Rođen je kao hebrejsko dete za vreme izraelskog sužanjstva u Egiptu. No, kad je egipatski faraon izdao naredbu da se utapanjem pobiju sva muška hebrejska deca, majka je dete stavila u košaricu i pustila je niz reku. Faraonova je kći primetila košaricu s detetom, te je spasila dete i usvojila ga. Kao usvojeni sin faraonove kćerke, Mojsije je uživao sva prava, koja su iz toga sledila. U Bibliji postoji zapis o mladome Mojsiju, kako je "poučen u svoj mudrosti egipatskoj", (Dela 7:22) a spominje se da je bio "silan u svojim rečima i delima". (Dela 7:22) Jedan nepredviđen događaj poremetio je daljnji Mojsijev uspon na egipatskome dvoru. Kad je imao četrdeset godina, ubio je Egipćanina, koji je zlo postupao prema jednom pripadniku njegova naroda, jevrejinu. Zatim je pokušao biti mirotvorac u tučnjavi između dva Izraelca, no, naišao je na osudu nasilnika. Spašavajući goli život, Mojsije je pobegao i pronašao utočište u midjanskoj zemlji, u pustinjskome području. Tamo se oženio Siporom, kćerkom midjanskoga sveštenika. Idućih četrdeset godina živeo je životom pastira. Neko bi rekao da je život kaznio Mojsija. U Egiptu je bio okružen mudracima, učiteljima, te ostalim pripadnicima učenog društva. U pustinji su njegovo društvo bile supruga, njena porodica i deca, koja su im se rodila. U Egiptu je zauzimao visoki položaj, a u pustinji je bio čuvar stada ovaca. Pitaš li se zašto je Mojsije kao dete imao toliku sreću da ga usvoji faraonova kćerka, a u odrasloj dobi takvu nesreću da završi u nekoj pustari? Jer pustinja je odbojno i beživotno mesto, moglo bi se čak reći, prokletstvo za čoveka. Zašto se tako nešto dogodilo Mojsiju?

Bog ima odgovor na to. U Novome zavetu, u Delima apostolskim, zapis je o značajnom događaju. "Kad prođe četrdeset godina", - misli se od Mojsijevog dolaska u midjansku zemlju - "ukaza mu se anđeo u pustinji Sinajske gore, u plamenu zapaljena grma." (Dela 7:30) U Starome zavetu, u knjizi Postanka, na samome početku trećeg poglavlja, još je detaljniji opis događaja. "Mojsije pasao ovce svoga tasta Jitra, midjanskoga svećenika. Goneći tako stado po pustari", piše u Prvoj Mojsijevoj, "dođe do Horeba, brda Božjega. Anđeo mu se ukaže u rasplamteloj vatri iz jednog grma. On se zagleda: grm sav u plamenu, a ipak ne izgara." (2. Moj. 3:1-2) Bio je to onaj gorući grm, odakle je Bog objavio Mojsiju poslanje, da se vrati u Egipat i izvede Jevreje, odnosno izraelski narod, iz sužanjstva. Zapazi, dragi prijatelju, da se anđeo Božji ukazao Mojsiju iz pustinje, i to tek nakon četrdeset godina provedenih onde. Nije mu Bog progovorio ranije ili u sjaju i bleštavilu egipatskog dvora. Grm sav u plamenu nije se pojavio i glas Božji nije se čuo u vrevi i buci egipatskog dvora već na osami jednog pustinjskog brda. Mojsijeve pustinjske godine nisu bile gubljenje vremena, one su bile dragocjene godine priprema za veliko poslanje.

Svaki ozbiljan napredak zahteva pripreme. One su vrlo težak i naporan dio ljudskog života. Sećam se da sam se u jednom razdoblju života premišljao hoću li nastaviti više obrazovanje ili ne. Dvoumio sam se između studija i posla. Nastaviti studij činilo mi se mukotrpno i teško u okolnostima u kojima sam se nalazio. Bilo je razloga za odustati. A onda je stiglo pismo prijatelja, koji je znao moje unutarnje borbe. Priča, koju mi je poslao u pismu, rešila je moje dileme. "Neki je mladi drvoseča" - započinjala je priča - "stigao u šumu. Bio mu je to prvi radni dan. Uzeo je sekiru i celi dan neumorno rušio stabla. Svi su bili zadivljeni kad je taj prvi dan srušio deset stabala. Idući je dan, takođe, radio neumorno. No, posekao je sedam stabala. Treći je dan stigao prvi, otišao posljednji, ali je posekao samo pet stabala. Ostali su se čudili zašto je to tako - svaki dan sve manje uspeha. Tada je stari iskusni drvoseča prišao mladiću i upitao: "Mladiću, oštriš li ti svoju sekiru?" "Ne", mladi je drvoseča, sav zadihan, odgovorio i ne podigavši oči prema starome čoveku. Zatim je brzo nastavio: "Ne, nemam ja vremena oštriti sekiru. Ja sam previše zauzet sečom stabala. Kud bi me to odvelo da još i oštrim sekiru."

Hteo bih da i tebi ova priča o drvoseči bude podsticaj za dobru pripremu životnog zvanja. Nemoj žaliti truda da se istinski pripremiš za životne izazove. Ali te isto tako podstičem da se setiš pustinje, u kojoj je Mojsije proveo četrdeset godina. To je bila priprema njegovoj duši da čuje Božji glas. Bez te pripreme Mojsije ne bi uočio gorući grm niti bi čuo Božji poziv. U Egiptu, kao sin faraonove kćerke, zasigurno je bio u središtu ljudske pozornosti; faraonova kćerka je mogla je imati velike planove s njim. Ali onako osamljen u pustinji, bio je u središtu pažnje kod Boga Svevišnjega, koji je naumio izbaviti izraelski narod iz sužanjstva. Na faraonovom dvoru, Mojsije je bio silan u riječima i delima. Pred Bogom, nakon što mu se ukazao u gorućem grmu, Mojsije je bio - kako to knjiga Izlaska zapisuje - "u govoru spor, a na jeziku težak". (2. Moj. 4:10) U Egiptu, Mojsije je bio snažan, ta ubio je Egipćanina! Osećao se pozvanim dijeliti pravdu, kao u slučaju tučnjave dvojice Izraelaca. Ali u pustinji, pred Bogom, nakon što je čuo zadatak, on se opirao: "Ko sam ja da se uputim faraonu" - nećkao se pred Bogom - "i izvedem Izraelce iz Egipta!" (2. Moj. 3:11) Onaj Mojsije, koji je iznikao iz pustinje, bio je krotak i ponizan - baš onakav kakav je Bogu trebao.

Bolest, gubitak voljene osobe, odbačenost - sve nas to može povući u beznađe i dati nam osećaj napuštenosti. Ali takve okolnosti, u kojima se osjećamo kao usamljenici u pustinji, mogu nas takođe povesti u dragocenu pripremu za Božji zadatak. Kao što je Bog Mojsija povukao iz sjaja egipatskog dvora u osamu pustinje da bi ga pripremio, tako i naše trenutne životne okolnosti mogu imati istu svrhu. Mojsijevo je poslanje bilo izbaviti svoje sunarodnjake iz teškog ropstva tuđemu narodu. Tako i naše poslanje može biti izbavljenje bližnjih iz ropstva greha, odbačenosti, beznađa. Ne zanemari Božju pripremu. Biblija je Božje pismo s neba i Božji glas. Seti se za vreme hoda pustinjom, da Bog upravo priprema tvoj sluh za čujnost njegova glasa i tvoje srce za razumevanje reči iz njegova pisma. Zapazićeš gorući grm, čim prođe vreme tvoje pripreme. Stoga te potičem da Bibliju svakodnevno imaš u ruci.

Dragi prijatelju, ako si u zagrljaju užurbanog života, zapleten u svakodnevnu jurnjavu za boljim sutra, zastani - i ti trebaš pustinju. Nemoj dopustiti da te bolest, razočaranje, nesreća tamo odvedu. Dok napreduješ u spoljašnjim dostignućima, ne zaboravi da te Bog želi voditi i u onom unutrašnjem razvoju. Da je Bog trebao Mojsija za velika ljudska postignuća, ostavio bi ga na egipatskom dvoru. Povuci se stoga u molitvenu pustinju, u kojoj ćeš svakodnevno promišljati o Božjim putevima te o dubljem smislu svoga života. Molitva je put do gorućeg grma. Biblijski prorok Osija govori odlutalom i nevernom naraštaju. Prorok prenosi Božju reč svome narodu: "ja ću je primamiti i odvešću je u pustinju", a mislio je na narod svoj, izraelsku zajednicu, "i govoriću s njom lepo." (Os. 2:14) Stoga, imaj svoju molitvenu klijet, daleko od buke i užurbanosti svakodnevnog života. Bog želi lepo progovoriti tvome srcu, te pripremiti tvoje unutrašnje biće za dragoceno poslanje.


Vlado Pšenko
vladimir.psenko@zg.t-com.hr
www.krscanski-radio.hr

"Pokajanje je promena volje, osećanja i života, tako da se sa svime time sada poštuje Bog."
- Charles Finney

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1927
Ukupno: 2554669
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/076/03.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.