• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Kada sam nedavno razmišljao o raznim definicijama vere našao sam svoju ličnu definiciju: Vera znači shvatati Boga ozbiljno. Ovo je bio rezultat kontakta sa mnogim hrišćanima koji su govorili da veruju, ali nisu shvatali Boga ozbiljno.

Shvatati Boga ozbiljno znači shvatati ozbiljno Njegovu Reč. Ako dođe neki čovek, i počne nešto da mi govori, a ja to ignorišem - ili možda i ne prihvatam - puno toga što kaže, onda sigurno tog čoveka ne shvatam ozbiljno. U stvarnosti svaki čovek nosi krivicu nepoštovanja drugih.

To isto se odnosi i na Boga. Ako ignorišemo ili ne prihvatamo mnogo toga što On govori kroz svoju Reč, onda ga sigurno ne shvatamo ozbiljno. U stvarnosti se prema Njemu odnosimo sa nepoštovanjem. A ipak je ovo stvarnost i život mnogih hrišćana. Prema Njegovoj Reči se odnose kao prema hrani u nekom restoranu, birajući onu koja im prija, a ostalu izbegavaju.

Postoje četiri praktična načina kroz koje se Reč Božja manifestuje ljudima: Njegova obećanja, Njegove zapovesti, Njegove zabrane i Njegova upozorenja. Analiziraćemo sada po nekoliko primera za svaki način, i pokušati da kroz njih razmislimo kako se to može odnositi na nas i naš život.

1. Božja obećanja

Četiri evanđelja sadrže puno divnih Isusovih obećanja, ali pre nego što njihovo ispunjenje počnemo da tražimo u svom životu, važno je da shvatimo kome je i svako pojedinačno obećanje bilo dato. Evanđelja prave razliku između reči koje je Isus govorio svojim učenicima, i reči koje je govorio masi, ili određenim pojedincima a koji nisu bili njegovi učenici. Postoji više od devet stotina stihova koji su upućeni učenicima (apostolima, sledbenicima), i oko osamsto šezdeset stihova koji su upućeni onima koji nisu bili njegovi učenici (radoznalci iz naroda).

Karakteristika istinskih učenika je bilo predanje. Učinili su bezuslovno predanje i želju da poslušaju i slede Isusa, bez obzira na cenu toga. Isus je postavio precizan uslov za to: "I ko ne nosi krst svoj i za mnom ne ide, ne može biti moj učenik... Tako dakle svaki od vas koji se ne odreče svega što ima ne može biti moj učenik." (Lk. 14,27; Lk. 14,33 RDK)

Naravno, mi koji danas živimo nismo bili prisutni kada je Isus ovo rekao. Dakle, pre nego što prisvojimo Njegova obećanja treba se zapitati: Da li sam ja čovek o kojem Isus govori? Da li se i na mene odnose Njegova obećanja? Imam li i ja prava na njih?

Jovan 14 ima puno veličanstvenih obećanja, poput sledećih: "I šta god zaištete u Oca u ime moje, ono ću vam učiniti, da se proslavi Otac u Sinu. I ako šta zaištete u ime moje, ja ću učiniti... Još malo i svet mene više neće videti; a vi ćete me videti; jer ja živim, i vi ćete živeti... Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam; ne dajem vam ga kao što svet daje, da se ne plaši srce vaše i da se ne boji." (Jn. 14,13-14; Jn. 14,19; Jn. 14,27 RDK)

Međutim, ova izuzetna obećanja su data samo grupi potpuno predanih Isusovih sledbenika. Petar je govorio u njihovo ime, kada je rekao: "Eto mi smo ostavili sve i za Tobom idemo." (Lk. 18,28 RDK). Prisvajanje ovih obećanja bez ispunjenja ovog uslova nije vera, nego puka uobraženost. Svako od nas treba da se zapita: Da li sam sledbenik Isusa Hrista ili samo član crkve?

2. Božje zapovesti

"I po tom razumemo da Ga poznasmo, ako zapovesti Njegove držimo. Koji govori: Poznajem Ga, a zapovesti Njegove ne drži, laža je, i u njemu istine nema." (1. Jn. 2,3-4 RDK).

Tvoj odgovor na Božje zapovesti pokazuje tvoje pravo duhovno stanje pred Bogom. Njihovo ispunjavanje je dokaz da poznaješ Boga i da ga ljubiš (1. Jn. 6,1-4).

Biblija sadrži puno zapovesti, koje pokrivaju mnoge oblasti u životu, ali je Isus sve obuhvatio u jednoj zapovesti, koja je važnija od svih ostalih: "Novu vam zapovest dajem da ljubite jedan drugog, kao što ja vas ljubih, da se i vi ljubite među sobom. Po tome će svi poznati da ste moji učenici, ako budete imali ljubav među sobom." (Jn. 13,34-35 RDK)

Ispunjavanjem ove zapovesti, mi ispunjavamo ceo zakon: "Jer se sav zakon izvršuje u jednoj reči, to jest: Ljubi bližnjeg svog kao sebe." (Gal. 5,14 RDK).

Ljubav je konačni smisao, zbog koga su date sve ostale zapovesti: "A namera je zapovesti ljubav od čistog srca i dobre savesti i vere nelicemerne; U kojima neki pogrešivši svrnuše u prazne govore..." (1. Tim. 1,5-6 RDK). Dakle, bilo kakva religiozna aktivnost koja ne proizvodi ljubav je samo uzaludan trud.

Ljubav, to je taj temelj, na kojem svaki pojedinac treba da zasnuje svoju poslušnost Božjim zapovestima. Svako od nas treba da se zapita: Da li je moj život manifestacija Božje ljubavi?

3. Božje zabrane

"Ne ljubite svet ni što je na svetu. Ako ko ljubi svet, nema ljubavi Očeve u njemu." (1. Jn. 2,15 RDK).

Bog ovde jasno zabranjuje da se ljubi svet. On zahteva takvu odluku od svakog čoveka vere. Čovek može ili ljubiti svet ili može ljubiti Boga Oca. Ne može ljubiti u isto vreme oboje. Mora biti ili jedno ili drugo - ili ljubav Božja ili ljubav prema svetu.

U rečniku Novog zaveta reč "svet" obuhvata sve ljude i sve aktivnosti, koje nisu podređene pravednoj vladavini Bogom postavljenog vladara - Isusa Hrista. Svet je kao takav - da li svesno, ili nesvesno - pobuna protiv Boga. Ljubiti svet zato znači priključiti se toj pobuni - stati protiv Boga.

Primamljivost sveta u životu pojedinca je neverovatno jaka. Svet nudi mnogo primamljivih obmana. Neke su prividno bezopasne i nevine, ali se u njima nalazi sakriven rafinisani otrov pobune.

Mediji su glavni kanal uticaja sveta na pojedinca, sa svim oblicima zabave koje se nude. Došao sam do zaključka da "zabava" nije hrišćansko shvatanje, dok god ona čini ljude pasivnima. U Bibliji je Bog za njegov narod odredio vreme radosnih proslava, ali i ljudi sami su bili deo te aktivnosti. Nisu bili samo pasivni posmatrači svega toga.

Osim toga, puno savremenih zabavnih programa je protkano duhovnom i moralnom nečistoćom i ima prikriveni uticaj koji pogani čoveka. Pre nekoliko godina sam sa svojom suprugom Rut gledao film, jako dobru komediju, sa prvoklasnim glumcima, ali je sadržao scene sa vulgarnim rečima. Osećali smo potrebu da i drugi put gledamo taj film, ali smo na kraju ipak odlučili da nećemo kušati Duha Svetog u nama zbog vulgarnih reči u tom filmu.

Na kraju smo odlučili da se nikada nećemo dobrovoljno izlagati ničemu što bi proslavljalo greh i omalovažavalo Isusa Hrista. Takođe smo odlučili da u našoj kući nećemo imati nikakvu knjigu, ili stvar, koja omalovažava Isusa Hrista.

Da li je to previše radikalno? Moguće. Ako je tako, onda je hrišćanstvo jedna radikalna religija. Zar nije?

4. Božja upozorenja

U Mateju 24 Isus daje proročki pogled na poslednje dane. Počinje sa upozorenjem od prevare: Čuvajte se da vas ko ne prevari. U jedanaestom stihu ponavlja svoje upozorenje: "I izići će mnogi lažni proroci i prevariće mnoge." Prevara je najveća opasnost koja konfrontira hrišćane zadnjih vremena.

U Mateju 24 Isus je svoja upozorenja namenio apostolima, koje je sam odabrao i koji su stalno bili sa njim više od tri godine njegove službe. Ako je apostolima bilo potrebno takvo upozorenje, kako današnji hrišćani uopšte mogu da pomisle kako su imuni od ove opasnosti?

Uprkos tome, sreo sam mnogo hrišćana koji su mislili da se ovakva upozorenja od prevare na njih ne odnose. Ovakva reakcija je u stvari samo pokazatelj da su već podložni prevari.

U Drugoj Solunjanima 2,9-10 Pavle potvrđuje upozorenje od prevare kao predznakom uzdizanja antikrista: "Kog je dolazak po činjenju sotoninom sa svakom silom, i znacima i lažnim čudesima. I sa svakom prevarom nepravde među onima koji ginu: jer ljubavi istine ne primiše, da bi se spasli..." (RDK)

Mnogi harizmatični hrišćani misle, da svako poslanje ili služba koji su propraćeni natprirodnim znacima moraju biti od Boga. Međutim, to nije istina. Biblija govori da i sotona može takođe proizvesti razne oblike natprirodnih pojava. Slepo prihvatanje svega natprirodnog kao poruke od Boga ustvari otvara vrata sotonskoj prevari.

Samo je jedna sigurna zaštita od prevare, a to je "primanje ljubavi prema istini". Ovo prodire dublje nego samo uobičajeno slušanje propovedi ili čak i čitanje Biblije. To obuhvata intenzivno i bezuslovno predanje autoritetu Božje Reči, koja ispunjava svaku oblast našeg života. To u nama stvara instiktivne reakcije prema svakoj poruci, ili službi, koja nije potpuno u skladu sa Božjom Reči.

Bog svakom čoveku nudi ovu "ljubav prema istini". Da li si spreman da je prihvatiš? Da li ćeš Božja upozorenja shvatati ozbiljno ili ćeš ih ignorisati?