Smešna strana...
Sedeći u parku, četiri propovednika imali su seriju teoloških rasprava, i uvek su trojica bili saglasni po nekom pitanju, dok onaj jedan nije, jer je imao drugačije mišljenje od ove trojice.
Posle neke nove debate, ovaj usamljeni propovednik u svome mišljenju je zatvorio svoje oči i počeo je da iznosi celu stvar višem autoritetu - molio se: "O, Bože!" vikao je, "znam da sam u pravu a da oni nisu! Molim te, daj mi znak koji će to dokazati!"
Bio je to lep sunčan dan, no, posle ove molitve odjednom se nad parkom nadvio tamniji oblak i zaklonio sunce. Sva četvorica propovednika su pogledala u nebo, a onaj koji se molio je uzviknuo: "Vidite, to je znak od Boga! Dakle, ja sam taj koji je u pravu a vi trojica grešite! Znao sam!" Trojica propovednika su počela da razmatraju pojavu na nebu i zaključila su da je u pitanju mala oblačnost pri kraju toplog letnjeg dana.
Usamljeni propovednik je ponovo počeo da moli: "O Bože, molim te! Daj mi neki veći znak ako sam ja u pravu. Molim te, za veći znak!"
Posle ove molitve nebo se još više zamračilo, i počeo je da duva vetar, a u daljini se čulo i par gromova.
"Vidite rekao sam vam!" Komentarisao je to vidno uzbuđeni propovednik. "To je znak! Ja sam u pravu!"
Trojica propovednika su opet gledala u nebo i doneli su zaključak da se radio o običnom prirodnom fenomenu.
Na sve to, treći propovednik je krenuo ponovo da se moli i da traži od Boga stvarno VELIKI znak: "Oooo, Bože!! Molim te..."
Odjednom se nebo zatamnelo od crnih oblaka, gromovi su počeli da udaraju, vetar snažno da duva a sa neba se čuo glas: "Ooon jeeee uuu praaavuuu!"
Četvrti propovednik sa smeškom na licu je ustao, stavio svoje ruke na bokove i rekao ostaloj trojici: "Dakle braćo, ko je bio u pravu?"
Na to, jedan od trojice smireno odgovori: "Brate, to je i dalje tri prema dva, u mišljenjima..."
