Naslovna » Magazin » Arhiva » #54 » ....

Praštanje: Oprostiti ili zaboraviti?

Keith Green

Jednom dok sam leteo iz Dalasa za Los Anđeles, sedeći u sedamnaestom redu počeo sam budan sanjariti. Setio sam se naime jednog mog prijatelja koji se prema meni, barem sam ja tako smatrao, poneo nepošteno prilikom jednog poslovnog ugovora koji smo sklopili. Prevrćući po glavi ceo taj incident, setio sam se kako sam tada tešio moja povređena osećanja, razmišljajući u sebi: "Ma dobro, kako je tako je, to je svakako bio Božji novac, Bog će se već sa njime obračunati."

No, leteći u tom avionu kroz noć, iznutra su me počela kopkati i mučiti, gotovo osvetnička osećanja. Odjednom mi nije bilo dovoljno to što sam poverio celu stvar u Božje ruke. Zatekao sam samog sebe kako razmišljam: "Nadam se da će Gospod celu tu stvar izneti kad taj i taj bude stajao pred Njime na Sudnji dan."

A onda je, iznenada, Gospod upao u moje misli i rekao mi: "Biće mi drago da to spomenem, ali samo ako ti ne mariš da iznesem sve one glupe stvari koje si ti učinio za svoga života!"

Prasnuo sam u smeh, baš tamo u sedamnaestom redu. Odjednom sam uvideo koliko je to sve smešno. Ja mu u stvari nikada nisam ni oprostio! Čak ni sa svim tim svojim produhovljenim razmišljanjem o Sudnjem danu, jer ono šta sam zbilja mislio u svom srcu bilo je: "Ma, platiće on za to!" Sveti Duh mi je jednom jedinom rečenicom pokazao sav taj grubi nedostatak oprosta u mom srcu - ne samo prema ovom bratu, već prema mnogim drugima koji su me uvredili.

U času sam u potpunosti razumeo Isusove reči: "Ako li ne opraštate ljudima grehe njihove, ni Otac vaš neće oprostiti vama grehe vaše." (Mt. 6:15).


Nemilosrdni sluga

U Matejevom evanđelju (Mt. 18:23-35), stoji jedna neverovatna priča o čoveku koji je caru dugovao mnogo novca. "I... dovedoše mu jednog dužnika od deset hiljada talanata..." (Danas bi to vredelo više od deset miliona dolara.) "I budući da nemaše čim platiti, zapovedi gospodar njegov da ga prodadu, i ženu njegovu i decu, i sve što ima; i da mu se plati... No sluga taj pade i klanjaše mu se govoreći: Gospodaru! Pričekaj me, i sve ću ti platiti. A gospodaru se sažali za tim slugom, pusti ga i dug oprosti mu."

Mislim da je najlepši deo ove priče u činjenici da je car svom dužniku oprostio dug... i to u vrednosti preko deset miliona dolara!! Glavni razlog zašto mu je oprostio dug bio je u tome što mu je sluga obećao da će mu ranije ili kasnije platiti dug, što je očito bilo nemoguće, jer je dug bio toliki da ga niko ne bi mogao otplatiti za života. Stoga ga je u sažaljenju car zauvek oslobodio otplaćivanja duga... No je li zaista bilo tako? Čitajmo dalje...

Šta će se desiti otkrivamo odmah u narednom stihu (28): "A kad iziđe sluga taj, nađe jednog od svojih drugara koji mu je dužan sto groša, i uhvativši ga davljaše ga govoreći: Daj mi šta si dužan. Pade drugar njegov pred noge njegove i moljaše ga govoreći: Pričekaj me, i sve ću ti platiti. A on ne hte, nego ga odvede i baci u tamnicu dok ne plati duga." (Mt. 18:28).

Možete li zamisliti tu drskost? Upravo ti je oprošteno deset miliona dolara, i umesto da izađeš negde u grad, i da to proslaviš, ti odeš i nađeš nekog siromašnog Džoa koji ti duguje 18 dolara! On je verovatno načuo glasine o tvojoj sreći i misli da ćeš ga pozvati na žurku. Kad, umesto toga, ti ga počinješ nemilosrdno daviti, kada te zamoli da budeš strpljiv i da mu ostaviš još nekoliko dana kako bi ti vratio dug, ti odbijaš i bacaš ga u tamnicu.

Možda to ne izgleda kao nešto što bi ti uradio, ali se kladim da si to uradio i pre. Vidiš, ako ti je Isus oprostio grehe, otpisan ti je neverovatan dug. Bilo kakva gorčina ili nedostatak oprosta u tvom srcu, nakon potpunog pomilovanja koje si ti primio, čini te istim kao i tog nemilosrdnog slugu. Njegovo neopraštanje ne samo da je bilo i glupo, već je on sam time poništio celi sporazum koji je pre toga postigao s carom, što ga je silno usrećilo!

"Videvši pak drugari njegovi taj događaj žao im bi vrlo, i otišavši kazaše gospodaru svom sav događaj. Tada ga dozva gospodar njegov, i reče mu: Zli slugo! Sav dug ovaj oprostih tebi, jer si me molio. Nije li trebalo da se i ti smiluješ na svog drugara, kao i ja na te što se smilovah?" (Mt. 18:31-33)

"I razgnevi se gospodar njegov, i predade ga mučiteljima dok ne plati sav dug svoj." A onda Isus još dodaje žaoku: "Tako će i Otac moj nebeski učiniti vama, ako ne oprostite svaki bratu svom od srca svojih." (Mt. 18:34-35).

Isus sigurno nije mogao biti jasniji dajući na znanje kako se naš Otac na nebesima razbesni kada mi, nakon šta nam oprosti večni dug greha, gunđamo zbog malo sitniša koji nam neko drugi duguje, neko drugi za koga je "Hrist takođe umro".

Treba li i spominjati da je dug koji je car bio oprostio sada opet bio na snazi i to u svom punom iznosu! Ovaj događaj ima mnoge teološke implikacije, no, s obzirom da ja nisam teolog, (a implikacije na neke teme su verovatno među najneprijatnijima i o njima se najviše raspravlja u današnjoj crkvi), sa sigurnošću mogu reći: "Ko ima uši neka čuje."


"Ako imaš išta protiv brata svoga..."

Bilo kako bilo, sve ovo služi kako bi nas upozorilo da ako imamo bilo šta u našim srcima prema bilo kome, treba otići toj osobi što pre i raščistiti sa njom celu stvar. Možda je reč o našim roditeljima, poslodavcu, učitelju, ili čak mužu ili ženi. No, u svetlu ove Isusove priče, možemo videti da koliko god nas je neko možda povredio, to se nikako ne može uporediti sa besplatnim darom Božjeg oproštenja naših greha. Ne smemo taj oprost staviti u opasnost da postane ništavan (anuliran), zbog našeg odbijanja da "idemo dalje i činimo isto". Jer Reč Božja kaže: "Ako je moguće... imajte mir sa svim ljudima, (jer) je sve od Boga, koji pomiri nas sa sobom kroz Isusa Hrista, i dade nam službu pomirenja." (Rim. 12:18; 2. Kor. 5:18).


Koren gorčine

Gorčina je smrtonosna stvar, pravi rak. U Jevrejima 12:15, stoji: "Gledajte da ko ne ostane bez blagodati Božije: da ne uzraste kakav koren gorčine, i ne učini pakost, i tim da se mnogi ne opogane." Prema ovim stihovima iz Pisma, gorčina vas neće samo povrediti, već poput kuge može zaraziti i druge!

Ako pratite živote ljudi poput Adolfa Hitlera, na primer, saznaćete da su sva zla koja je činio za svoga života svoje korene imali u duboko ukorenjenim bolima iz ranoga detinjstva.

Masovna ubistva koja je počinila porodica Čarlsa Mansona proizašla su iz Mansonove gorčine prema muzičkom kompozitoru. Nije mu se svidela Mansonova muzika. Grubo uvređen, Manson je poslao svoju porodicu do kuće kompozitora (ne znajući da se on preselio) naredivši im da ubiju koga god tamo zateknu. Užasna posledica je što su žrtve bili ljudi koje Manson nikada nije ni upoznao, što pokazuje da kada gorčina izgubi kontrolu u našim srcima, može se lako preliti na živote drugih ljudi i "tim da se mnogi opogane." (Jev. 12:15).

Čak se i kultovi mogu razviti ako verske vođe u sebi stvore gorčinu naspram crkava generalnog usmerenja ili naspram različitih denominacija. Životne priče ljudi kao što su: Joseph Smith, Moses David (Deca Božja), John Todd, Jim Jones, i drugi; a svima njima je jedna stvar zajednička - njihova mržnja prema doživljenom licemerstvu ili nepravdi u crkvi. No, kada se ta njihova mržnja pretvorila u samopravednost i intenzivnu (svetu) srdžbu, razorila je veru mnogih drugih - uništavajući tako čitave porodice, čak i njihove vlastite živote.

"Jer kad poznaše Boga, ne proslaviše Ga kao Boga niti Mu zahvališe, nego zaludeše u svojim mislima, i potamne nerazumno srce njihovo." (Rim. 1:21).

"Slučajnost je Božji potpis kojim se Bog služi kada u svom delovanju želi ostati anoniman."
- A. France

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 2488
Ukupno: 2493594
Generisano za: 0.005''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/054/02.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.