• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Jedne zime posle veoma jake snežne oluje, Marko i njegova majka su odlučili da prošetaju, da malo uživaju u zimskim lepotama. Sneg je zabelio ceo grad, no, najlepše je bilo drveće. Hodajući putem koji je bio oivičen brestovim drvećem, primetili su da su se mnoge grane polomile pod težinom snega.

"Neka od ovih stabala su teško oštećena i verovatno će se osušiti", primetila je majka. "Brest drži svoje grane čvrsto i ne savija se, sve dok konačno težina ne postane prevelika i one se slome. Bolje bi prošli da su kao oni zimzeleni. Kada napada više snega nego što mogu podneti, grane se savijaju. Padaju sve niže i niže, savijajući se tako sve dok teški sneg ne sklizne sa njih. Sledećeg jutra oni su opet lepi kao i pre toga."

"Mama, brestovi bi bili mnogo pametniji da nisu tako tvrdoglavi i nesavitljivi." Reče Marko.

"U pravu si, sine, ti zato budi kao borovo drvo. Podnosi ono što možeš i dopusti da ostatak sklizne sa tebe. Zato je Isus tu - da uradi ono što ti ne možeš. Bićeš srećniji i živećeš mnogo duže!"

Prošle nedelje sam odvela decu u restoran. Moj šestogodišnji sin pitao je da li bi on mogao da zahvali Bogu za hranu. Sagnuli smo glave i on se pomolio: "Bog je dobar, Bog je velik! Zahvaljujem Ti za ovu hranu, a bio bi Ti još zahvalniji ako bi nam mama na kraju kupila i sladoled. Sloboda i pravda za sve! Amin!"

Ljudi u našoj blizini su se nasmejali, a neka je žena primetila: "Evo šta je pogrešno u ovoj zemlji. Deca danas ne znaju ni kako treba moliti. Tražiti od Boga sladoled! Ja to nisam nikada čula."

Čuvši to, mom su sinu potekle vruće suze te me pitao: "Mama, jesam li pogrešio? Je li Bog ljut na mene?"

Dok sam ga grlila i uveravala da mu je molitva bila odlična i da Bog sigurno nije ljut na njega, približio nam se neki gospodin. Namignuo je mom sinu i rekao: "Ja slučajno znam da Bog misli da je to bila veoma lepa molitva."

"Stvarno?" upitao ga je moj sin.

"Da", odgovorio je čovek, a zatim teatralno šapnuo: "Kakva šteta da ona gospođa nije nikada od Boga tražila sladoled! Ponekad i malo sladoleda je dobro za dušu."

Svakako, na kraju ručka kupila sam deci i sladoled. Moj sin je malo gledao u njega, a onda učinio nešto čega ću se sećati čitav svoj život. Uzeo je čašu sa sladoledom i bez reči otišao do one žene. S velikim smeškom stavio ga je pred nju i rekao: "Evo, ovo je za vas. Sladoled je ponekad dobar za dušu; a moja je duša već dobro."