• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"A On odgovarajući reče im: Dobro je prorokovao Isaija za vas licemere, kao što je pisano: Ovi ljudi usnama me poštuju, a srce njihovo daleko stoji od mene. No zaludu me poštuju učeći naukama, zapovestima ljudskim." (Marko 7:6-7 RDK)

"A sad vas primiri u telu mesa Njegovog smrću Njegovom, da vas svete i bez mane i bez krivice izvede preda se. Ako samo ostanete u veri utemeljeni i tvrdi, i nepokretni od nade jevanđelja, koje čuste, koje je propovedano svoj tvari pod nebom, kome ja Pavle postadoh sluga." (Kološanima 1:22-23 RDK)

Apostol Pavle nas upozorava o drugim evanđeljima koja nas mogu zavesti i odvesti nas od istinskog evanđelja. Pavle je uvredljivo iskren u vezi s ovim u svom pismu Galatima:

"Čudim se da se tako odmah odvraćate na drugo jevanđelje od Onog koji vas pozva blagodaću Hristovom, koje nije drugo, samo što neki smetaju vas, i hoće da izvrnu jevanđelje Hristovo." (Galatima 1:6-7 RDK)

Sledite li istinsko evanđelje - ono koje je Isus propovedao? Ono koje su Pavle i ostali apostoli propovedali? Kako znate? Kakve su posledice ako ne sledite valjano evanđelje?

Reč evanđelje znači "radosna vest". Čak su i u Pavlovom vremenu neki propovednici imali različite tipove "radosne vesti" za svoje slušaoce. Neki su propovedali da se spasenje može ostvariti ako se jede ispravna hrana. Drugi su propovedali da morate držati neku jevrejsku tradiciju ili živeti u strogoj samodisciplini da biste se spasili. Postojalo je gnostičko evanđelje, što je bio tip ranog misticizma, te reformisano jevrejsko evanđelje i puno ostalih vrsta evanđelja.

Stvari se nisu mnogo promenile, jesu li?

Većina nanovo rođenih hrišćana može prepoznati jeretička naučavanja. Neka od tih naučavanja su toliko daleko od istine da je teško poverovati da bi iko o tome ozbiljno razmišljao. Druga lažna naučavanja su mnogo suptilnija i teško se uočavaju - naročito kada se uvuku u istinito evanđelje. Oni koji su učitelji ovih drugih evanđelja pokušavaju nas uveriti da nije sve crno-belo kako to Pavle prikazuje. Ili govore da ono što se govori u Bibliji jeste ono što je idealno - ciljevi su postavljeni da se prema njima teži, ali bez očekivanja da se oni zaista i dosegnu. Sve su ove ideje osmišljene kako bi bile ugodne našem telesnom čoveku, našoj puti, i Sotona ih koristi kako bi nas uljuljkao sve do one tačke kada postajemo neefektivni.

No, evanđelje koje je Pavle propovedao značilo je praviti teške izbore i imati čvrste stavove. To je značilo živeti na ivici. Pavle je proživljavao sve ove izazove. Nakon što je susreo Hrista na svom putu za Damask, on je postao tražen čovek, proganjali su ga farizeji koji su bili njegovi prijatelji i kolege. Zašto? Zato što je govorio protiv njihovog "evanđelja" - koje uopšte nije bilo evanđelje. To su bili samo isprazni pokušaji ponuditi Bogu religiozna dela za koja On, u stvari, uopšte nije bio zainteresovan. Bog želi celoga čoveka - srce, dušu, um i telo.

Pavla su bacili u zatvor zbog onoga u šta je on verovao. Bio je mučen i tukli su ga. I u ovakvom okruženju on je bodrio Timoteja i Galate da se paze evanđelja koje je bilo ugodnije za telo. Od evanđelja koje vam dozvoljava da vam srce bude daleko od Boga, te mu nudi samo nekoliko bezvrednih drangulija. Zbog onoga što je prošao u životu, Pavle je dokazao da poseduje pravo da govori i poučava s autoritetom o valjanom evanđelju.

Koje je to valjano evanđelje zbog kojeg je Pavle sve ostavio? Ovo je to što je rekao Timoteju:

"A sad se pokaza u dolasku Spasitelja našeg Isusa Hrista, koji raskopa smrt, i obasja život i neraspadljivost jevanđeljem; za koje sam ja postavljen apostol i učitelj neznabožaca. Zaradi kog uzroka i ovo stradam; ali se ne stidim, jer znam kome verovah, i uveren sam da je kadar amanet moj sačuvati za dan onaj. Imaj u pameti obraz zdravih reči koje si čuo od mene, u veri i ljubavi Hrista Isusa. Dobri amanet sačuvaj Duhom Svetim koji živi u nama." (1. Timotiju 1:10-14 RDK)

Želim vas opomenuti u vezi s ovim: postoje mnoga "druga evanđelja". Većina njih je ugodna našoj telesnosti. Ona nas navode da izbegavamo izazove i žrtve. Ali to nije istinito evanđelje koje nas vodi spasenju. Jedno od oznaka istinskog evanđelja jeste da ono zahteva od nas neku žrtvu. Moramo žrtvovati našu vlast nad našim životima, trenutak po trenutak. Ono ispituje sve ono što radimo. Ali kada naučimo prigrliti evanđelje - i kada shvatimo da ovaj svet nije naš konačan dom - i kada tako i živimo, Bog će nas koristiti kako bi pozvao svet k Sebi.

Ako je iko bio dokaz promenjenog života, to je bio Rees Howells, poznati propovednik i jedan od vođa velikog velškog probuđenja u ranim 1900-tim. Njega je Bog koristio da donese probuđenje u Englesku, Irsku i Afriku. Howells je naglašavao da je njegov uspeh za Hrista došao nakon jednog događaja koji se zbio kada je imao dvadeset i sedam godina - kada je doživeo susret sa Svetim Duhom. Ovako to opisuje Norman Grubb u biografiji Howellsa:

"Za Howellsa je susret sa Svetim Duhom bio jednako stvaran kao i njegovo obraćenje na hrišćanstvo koje se zbilo tri godine ranije. Video sam Ga kao osobu koja je odvojena od tela i krvi i On mi je rekao: 'Kao što je Spasitelj imao telo, tako i ja živim u vernikovom očišćenom hramu. Ja sam Bog i ja dolazim da te pitam da meni predaš svoje telo kako bih ja mogao delovati kroz tebe. Potrebno mi je telo za moj hram.

Ali ono mora pripadati Meni bezrezervno, jer dve osobe s različitim voljama nikada ne mogu živeti u istom telu. Hoćeš li mi dati svoje? Ti moraš izaći. Ja se neću gurati sa tobom'.

Razumeo sam čast koju mi je On dao kada je ponudio da živi u meni, ali postojalo je mnogo stvari koje su mi bile drage i znao sam da On neće zadržati niti jednu. Bilo je vrlo jasno koje će promene napraviti. To je značilo da svaka trunka moje pale naravi mora otići na krst i On će doneti svoj vlastiti život i svoju vlastitu narav u mene. To je bilo bezuslovno predavanje." Norman Grubb, Rees Howells, Zagovornik.

Priča se nastavlja tako što je Bog dao Howellsu ultimatum: Hoće li on poslušati ili neće? Morao je sledeće nedelje dati svoj odgovor Bogu.

Tokom sledećih par dana Howell je stalno plakao. Nije mogao jesti ni spavati i izgubio je dva kilograma. Ovo je bila najteža odluka koju je ikada morao napraviti - predati svoj život Bogu kao neispisani ček. Da li je bio spreman odreći se svih svojih snova, svega onoga što je posedovao i dozvoliti Svetom Duhu da preuzme celokupnu kontrolu?

Kada je doneo odluku dogodilo se ovo:

"Ništa mi nije bilo stvarnije od procesa kroz koji sam prolazio celu tu nedelju... Sveti Duh je nastavio raditi u meni i prikazao je koren moje prirode a to sam bio sam JA; a iz nečega možete dobiti samo ono, što je u njegovom korenu. Greh je bio oprošten i nije se On bavio grehom; reč je bila o meni samom - onome što je nastalo zbog Pada. On nije ima nameru prihvatiti lažno samopredanje. On je uperio svoj prst u svaki pojedinačni deo mog samodostatnog života i morao sam hladno odlučiti. Nije mogao ukloniti niti jednu jedinu stvar dok se ja s time nisam složio." (Norman Grubb, Rees Howells, Zagovornik.)

Kao i apostol Pavle, Howells je razumeo da Bog ne želi da samo igramo neku igru. U jednom će momentu Sveti Duh uperiti svoj prst na određeno područje našeg života i tražiće da mu predamo vlast nad time. Kako bismo primili vaskrsli život i snagu koja dolazi s njim, mi moramo biti voljni napustiti sve ono što nam je blisko. Ponekad će naše telo vrištati kada to napravimo. Drugi put će izmisliti suptilne načine kako bi nas skrenulo sa puta. Umesto da se rita i viče, naše telo potiho pokušava skrenuti našu pažnju nekim nevažnim stvarima - bilo čime, kako bi nas zadržalo od naše namere da sve predamo Bogu. Odjedanput, sitna teološka pitanja postanu najvažnije stvari dok se mi koncentrišemo na bilo šta umesto na ono čime se Sveti Duh želi pozabaviti.

Jeste li ikada primetili kako je lako zbuniti malu decu? Dajte detetu slatkiš i možete otići sa svim njegovim igračkama. Jedno određeno vreme će biti toliko srećno sa slatkišem da neće to čak ni primetiti.

Vernici, takođe, mogu biti slični njima. Pavle je stalno opominjao hrišćane tog vremena da ostanu na putu. Ako nisu ostajali fokusirani na Hrista, Putu, došli bi drugi propovednici i odveli ih u propast svojim telesnim evanđeljima. Neki su se ljudi koncentrisali na to kako da se na brzinu obogate, kao Šimun mag, (Dela 8:9-25). Drugi su gledali kako da od evanđelja naprave neko mistično iskustvo. A onda pak, oni koji su želeli celu poruku evanđelja svesti na jevrejske zakone i običaje. Da ovi mladi hrišćani nisu primili pismo od Pavla, nakon neka dva meseca, počeli bi da slušaju ova druga evanđelja. Želeli su da provere da li je neko drugo tumačenje hrišćanskog života lakše sprovoditi. Premda su bili gladni duhovnih istina, njihova su ih telesa iskušavala da poveruju u mnoge stvari koje ne pripadaju evanđelju carstva.

"Danas se Isus Hrist prikazuje kao Glavna osoba jedne religije, običan primer. On to jeste, ali i neizmerno više od toga; On je ustvari samo spasenje, On je Božje Evanđelje." (Oswald Chambers)

Nastavak u sledećem broju...