Naslovna » Magazin » Arhiva » #51 » ....

Moliti za probuđenje

Ole Hallesby

Ima mnogo Božje dece koja čeznu za duhovnom obnovom, a naročito to žele oni kojima je rad na spasavanju duša glavna briga. Gorljivo želimo probuđenje, radimo, molimo da se desi, ali u svemu tome nedostaje nam ono bitno. U molitvi se naime ne zalažemo do kraja - posustanemo.

Moliti se za probuđenje u ovo doba, znači moliti se još i za probuđenje sopstvenog naroda. Mirno probuđenje, zdravo, duboko i duhovno koje prodire u dušu cele nacije, to je jedino sredstvo da se narod spasi od bezverja i svih zlih sila koje kovitlaju svetom.

No, ne zaboravimo onu preporuku da "treba početi najpre u Jerusalimu". Odgovorni smo pre svega za našu neposrednu okolinu; u kojoj ćemo meri tu pokazati vernost, u toj meri će Gospod pred nas staviti i svoje udaljenije ciljeve. Tek tako će naše molitve za opštim (globalnim) probuđenjem postati uspešne.

Većina nas duguje svoje spasenje istrajnoj molitvi nekog iz svoje porodice ili iz svoje blizine. Da li je ikoje stvorenje na svetu usamljenije od onoga za koga se neko ne moli? Učestvujemo svi u tome da redovno molimo za takve usamljene duše iznoseći njihova imena pred Bogom. Sveti Duh će sam pokazati za koje se treba moliti. Kad bi On našao spremne vernike da se opterete ovom dužnošću, onda bi On ove neobraćene duše raspodelio među članove zajednice. Tako bi sve neobraćene duše postale onaj dobitak koji proizlazi iz verne i ustrajne molitve posvećenog hrišćanina. Verujte da tim neobraćenicima ne bi više bilo lako živeti u grehu. Duhovni "dinamit" bi nadvladao njihov otpor i jednog lepog dana bi došlo do eksplozije.

Probuđenje zahvata one gradove i one crkve u kojima postoje ljudi molitve. Verska obnova ne proizlazi ni iz sile ni iz čarolije. Gospod će je poslati čim duhovna temperatura sredine to dozvoli, ali često puta je borba za ovakvo probuđenje duga i teška a suprotstavljanje se može savladati samo "molitvom i postom" (Marko 9,29).

Svako probuđenje zapravo znači potvrdu, priznanje odozgo, bez obzira na to kakav je spoljašnji oblik; sklon sam da verujem da je ono probuđenje naročito plodno ako se javlja kao rezultat mirnog očitovanja Svetog Duha.

Mislimo da radom možemo zameniti molitvu. Ovaj način gledanja tako je prirodan da je tako reći usađen u čoveka. Sotona to dobro zna, pa zbog toga i nagomilava prepreke na put molitve i to u onom času kada je molitva najpotrebnija.

Ova istina treba da bude utisnuta u naša srca vatrenim slovima. Rad koji izvršavamo na kolenima, sami sa svojim Bogom, daleko od buke sveta i aplauza mase, taj rad treba da bude na prvom mestu. On je najvažniji od mnogih ostalih, preduslov je za svaku delatnost, bilo da se radi o propovedanju, pastirskoj službi, administrativnim pitanjima, organizaciji ili nečemu drugom. Ako molitva ne prethodi onome što radimo za Gospoda i ne prati to, onda će ovo naše delovanje biti samo ljudsko, više ili manje uspešno, izvršeno s teškim naporima što je nas i druge stajalo umora i muke.

Treba znati naći vremena za molitvu. Svaki rad zahteva vremena. Kad jednom budemo shvatili da molitva treba da sačinjava deo našeg svakidašnjeg programa i to isto onako kao i ostale, za život neizbežne stvari, kao npr. hraniti se, oblačiti se, onda ćemo među našim dužnostima i molitvi, shvaćenoj kao rad, naći dovoljno prostora.

Molitva zastupanja tj. posrednička molitva, ovako shvaćena, zahteva mnogo vremena. Oni koji će znati žrtvovati svoje vreme, postaće pravi ljudi molitve. Svi ostali će najčešće navoditi za opravdanje kao izgovor, samo da se ne opterete ovom dužnošću, baš nedostatak vremena. Da bi molitveni rad bio plodan, treba činiti metodički. Mnogi hrišćani ni ne znaju organizovati svoj život molitve. Baš zbog te činjenice, taj život ostaje neplodan. Oni ne ostavljaju za molitvu onaj deo dana koji je najprikladniji za to da se tada učini taj napor koji molitva iziskuje. Oni se mole kad im se pruži prilika, kad ih njihovo trenutno raspoloženje na to goni. Sve je prepušteno slučajnosti spoljašnjih prilika. Sadržaj molitve takvih hrišćana neodređeno je izražen. Dešava se čak da se tih sadržaja ne mogu ni setiti u času kada idu na molitvu. Isprekidanost, neredovnost našeg molitvenog života daju maha neprijatelju. On će učiniti sve što može samo da i ubuduće imamo što manje raspoloživog vremena, tako da našu delatnost na tom polju svede na najnižu tačku. Potrudiće se, takođe, i za to da poremeti svest o onome za šta se treba moliti.

Postupajući ovako, nećemo ni do čega doći. Moliti se, bez nekog cilja pred sobom, moliti se bez metode, ne vodi ničemu.

Veliki norveški misionar Johanse Džonson, pričao je kako je jedna misionarka po malo naučila ovo molitveno umeće. Imala je toliko predmeta za molitvu da ih se uopšte nije mogla setiti. Potrudila se i zapisala ih u svesku koju je pre molitve prelistala. Molila se za svaki predmet i za svaki slučaj pojedinačno. Čim je čula o nekoj novoj potrebi ili nevolji, odmah je to unosila u svoju svesku. Ukoliko joj je molitva bila uslišena, brisala je taj predmet iz sveske i na stranu napisala: hvala. Molitvenici s određenim molitvama - jutarnjim, večernjim, molitvama za naročite životne događaje - nikada mi nisu ulivali poverenje. Moguće da je i od toga bilo koristi, ali ja preporučujem već spomenute male vlastite beležnice. Međutim, i u ovom slučaju moram da se čuvam da molitva ne postane stvar rutine. Neka ona bude što više lična. Nemojmo uopštavati nego imenujmo osobe, njihove okolnosti, njihove porodice, a ako se radi o nekom Božjem delu imenujmo sve radnike, navedimo pojedinačno njihove poteškoće i dužnosti koje ih čekaju. Molitva shvaćena na ovakav način, traži toliko vremena da nam je nemoguće da se odjednom bavimo svim predmetima koji su nam na srcu. Razdelićemo ih, dakle, na šest dana u sedmici, ali u našim nedeljnim molitvama spomenućemo ih sve.

Vrlo dobro znam da se svugde pojedinačno i zajednički moli, ali imam utisak da još uvek ne znamo od molitve učiniti pravo oruđe rada. Ne stavljamo sve naše pouzdanje u božansku snagu zato da bi se naš rad pokrenuo i napredovao. Naše se rezerve tako brzo iscrpe, a nebeska snaga ostaje neupotrebljena. Da li je uspostavljena veza između te snage i nas? Tražimo sve upornije da nam se da Duh molitve. On će nas uvesti u radionicu nad čijim vratima stoji natpis: "Ništa vam nije nemoguće."

Delovi iz knjige MOLITVA, Ole Hallesby.
Tagged: molitva| probuđenje|
"Ja nisam kralj; postoji samo jedan Kralj i to je Isus Hrist."
- Elvis Presley

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 934
Ukupno: 2603744
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/051/05.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.