Naslovna » Magazin » Arhiva » #51 » ....

Strah Gospodnji

Martin Girard

Mnogo je razloga zbog kojih se može doživeti strah. Generalno gledajući, strah se smatra znakom slabosti, te se često stidimo priznati da smo bojažljivi. Ohrabruje nas, kada prevaziđemo naše strahove. Međutim, postoji jedna vrsta straha kojeg se ne bi trebali stideti, jer on nije znak slabosti.

To je "strah Gospodnji". Šta čini ovaj "strah" drugačijim od drugih? Biblija nam kaže da je "strah... Gospodnji čist" i da "ostaje doveka" (Ps. 19:9). Dakle, to nije privremeni strah. Takođe, stoji da je "strah Gospodnji početak mudrosti" (Pri. 9:10). Ovaj se strah ne može pronaći kod bezbožnih. Analizirajući taj soj ljudi, Pavle zaključuje: "Nema straha Božijeg pred očima njihovim." (Rim. 3:18). Vernici danas se često nalaze okruženi bezbožnim ljudima koji nemaju straha od Boga.

Strah se po prvi put u Bibliji spominje u Edemskom vrtu. Adam i Eva su se sakrili među drvećem zato što su se bojali (1. Moj. 3:8-10). Odbili su poslušnost svome Stvoritelju i bojali su da se suoče sa Njim. Godinama kasnije izraelski je narod stajao u podnožju brda Sinaj, dok je Bog razgovarao sa Mojsijem. Gromovi i sevanja munja, oblak, zemljotres i strahovit glas trube ispunili su ljude strahom, dok su gledali na brdo. Poput Adama, nisu hteli susret sa Bogom, ni da čuju Njegov glas (2. Moj. 19:16, 2. Moj. 20:18-19). Tresli su se od straha.

Iako su ovo događaji iz Staroga zaveta, Bog se od tada nije promenio. Gospod Isus je rekao da se Boga treba bojati zbog Njegove velike moći kojom može "baciti u pakao" (Lk. 12:5). Međutim, kada razmišljamo o "strahu Gospodnjem" ne smemo jednostavno razmišljati u smislu nekakvog terora. Bog jeste "oganj koji spaljuje", ali On želi naše služenje. Da bi smo mu mogli služili na prihvatljiv način, sa poštovanjem i sa pobožnim strahom, potrebna nam je milost (Jev. 12:28-29). "Strah Gospodnji" stoga nije strah koji uzrokuje ropsku poslušnost koja nas muči pred Bogom, već je znak poštovanja za Onoga koji je veći od svega. Bez ovog pobožnoga straha mi ne možemo služiti Bogu na prihvatljiv način.

U Pismu se strah Gospodnji često suprotstavlja obožavanju idola. Izraelski narod se morao "bojati Gospoda" i služiti samo Njemu, umesto da služe bogovima naroda koji su živeli u njihovom okruženju (5. Moj. 6:13-14). Idoli su plod ljudske mašte i nisu u mogućnosti nikome pomoći. Umesto toga, Izrael se trebao "uzdati u Gospoda", u Onoga koji im je "pomoć i štit" (Ps. 115:4-9). Strah Gospodnji je dakle najuže povezan sa poverenjem u Njega, a za posledicu ima Njegov blagoslov (Ps. 115:11-13).


Obavezni strah

Pre nego što će umreti, Mojsije je izraelskom narodu objašnjavao i iznosio sažetak božanskih zaveta na ovaj način: "Sada, dakle, Izrailju, šta ište od tebe Gospod Bog tvoj, osim da se bojiš Gospoda Boga svog, da hodiš po svim putevima Njegovim i da Ga ljubiš i služiš Gospodu Bogu svom iz sveg srca svog i iz sve duše svoje." (5. Moj. 10:12).

Prema Drugoj Samuilovoj 23:3-4, car, kao vođa naroda, morao je izložiti taj Božji strah za svoje vladavine, pa je tako Solomun u zaključku knjige Propovednik je napisao da je obaveza čovečanstva da se "Boga... boji, i da zapovesti Njegove drži." (Prop. 12:13).

Propovednici koji su govorili Reč Božju Njegovom narodu često su naglašavali važnost straha Gospodnjeg. Isus Navin je, u svom finalnom obraćanju podsetio Izraelce na Božju dobrotu te ih izazvao da se "boje Gospoda i služe Mu verno i istinito" (I.Nav. 24:14). Samuilo je na sličan način opominjao narod: "Samo se Bojte Gospoda i služite mu istinito, svim srcem svojim." (1. Sam. 12:24)


Put za blagoslov

"Mili su Gospodu oni koji Ga se boje" (Ps. 147:11). Zaista, svako ko se boji Boga proglašava se "blagoslovenim" (Psalam 128:1). Solomun nas uverava da će oni koji se boje Gospoda uvek dobro proći (Prop. 8:12), pa su tako jevrejske babice, koje su se "bojale Boga" više nego egipatskog faraona, te su odbile ubiti novorođene muške bebe, iskusile Božji blagoslov (2. Moj. 1:15-21).

U Novom zavetu čitamo o pobožnom čoveku Korneliju, na čije je gorljive molitve bilo odgovoreno kroz Petrovu posetu i Božji blagoslov koji je došao na celo njegovo domaćinstvo. Sve to možemo pratiti preko činjenice da se on "bojao Boga." (Dela 10:2). Zaista, "tajna je Gospodnja u onih koji Ga se boje, i zavet svoj javlja im." (Ps. 25:14). U Pismu možemo čitati o mnogo pojedinaca koji su uživali u bliskom zajedništvu sa Gospodom, te su im bile date posebne objave Njegovih namera zato što su Ga se bojali.

Kratko nakon Savlovog obraćenja, primećeno je kako je Bog blagosiljao Crkvu i umnožavao svoj narod zato što su hodali u strahu Gospodnjem (Dela 9:31). Vernici koji se boje Boga uživaju u bliskom prisustvu anđela Gospodnjeg i mogu iskusiti njegovo izbavljenje (Ps. 34:7). Sigurno je da je jedini način da se upozna Gospodnji blagoslov, taj da Ga se boji. Njegova je velika želja da Ga se Njegov narod boji i da Mu bude poslušan, tako da mu u svemu bude dobro (5. Moj. 5:29).


Rezultati straha od Gospoda

Već smo primetili koja je veza između straha Gospodnjeg i poslušnosti prema Njemu. Ceo niz drugih rezultata straha Gospodnjeg je zapisan u Pismu. Jedan od tih rezultata je slavljenje. Kada je izraelski narod video kako je Gospod porazio Egipćane u Crvenom moru "poboja se Gospoda" (2. Moj. 14:31). Samo nekoliko trenutaka nakon toga nalazimo ih kako pesmom slave i proslavljaju Gospodnji moćni trijumf nad njihovim neprijateljima (2. Moj. 15:11).

Još jedna stvar koju treba primetiti u vezi s ovim je jedinstvo u hrišćanskom zajedništvu. Autor najdužega psalma je očito bio bogobojazna osoba, jer je napisao: "Koji se Tebe boje, videće me, i radovaće se što se uzdam u Tvoju reč." (Ps. 119:74). Oni koji se zaista boje Gospoda raduju se kada susretnu druge vernike koji Ga se takođe boje. Božji čovek Nemija je bio motivisan "strahom od Boga" te je prepoznao njegovu važnost za zajedništvo sa Božjim narodom (Nem. 5:9-15). Nemija je Ananiji poverio posebnu odgovornost, jer je znao da se "bojaše Boga više nego mnogi" (Nem. 7:2). Na samom kraju Starog zaveta, Gospod je posebno spomenuo one koji ga se boje, koji su razmišljali o Njegovu imenu i često jedan drugome pričali o Njemu (Mal. 3:16). Koliko je danas neophodno tražiti zajedništvo vernika, ali i istomišljenike koji se boje Gospoda i nameravaju vršiti Njegovu volju.

Želimo li biti poslušni Bogu, pažljivo ćemo nastojati da izbegavamo činiti stvari koje Mu nisu drage. Josip se bojao Boga (1. Moj. 42:18) i zbog toga je odbio zavođenje Petefrijeve žene. Da je prihvatio njen poziv, to bi značilo da je učinio "grdno zlo i Bogu zgrešio" (1. Moj. 39:9). Upravo ga je strah od Boga sprečio da zgreši. Ovo je još jedan rezultat straha od Gospoda, i Josifov primer izvrsno ilustruje to uveravanje: "Ne misli sam o sebi da si mudar; boj se Gospoda i uklanjaj se oda zla" (Pri. 3:7).


Vrlo praktično

Josifovo iskustvo nam pokazuje da strah Gospodnji nije samo puka teorija, već da on ima duboke i praktične učinke u našim životima. Božji je strah bio razlog da Noje posluša Boga, odnosno da učini po Njegovoj Reči te sagradi kovčeg, na taj način obezbeđujući način da se spase čitava njegova porodica (Jev. 11:7).

Strah Gospodnji je, takođe, važan u našoj službi. Još iz dana svoje mladosti: "Avdija se bojaše Gospoda veoma". Kao rezultat toga, brinuo se za Božje proroke, te je obezbedio hranu za stotinu njih dok su se skrivali u dve pećine (1. Car. 18:3-4, 1. Car. 18:12).

Oni koji se boje Gospoda su strpljivi i spremni da čekaju na Božje vreme. Kad je Davidu prezentovana prilika da ubije Saula, svoga neprijatelja, on je to odbio. Saul je naime još uvek bio "pomazanik Gospodnji" (1. Sam. 24:4-7).

Praktičan primer straha od Gospoda bi se trebao videti na radnom mestu, kroz to da radnici slušaju svoje nadređene i verno im služe, "bojeći se Boga" (Kol. 3:22). Naše dnevne poslove moramo obavljati na način da budemo svesni toga da Gospod prati šta mi radimo, i da sav naš posao moramo raditi pre svega kao za Njega lično (Kol. 3:23).


Mnogo više

Pisac poslanice Jevrejima je mogao dati mnogo više primera vere, no, verujem da nije imao dovoljno vremena za to (Jev. 11:32). Slično tome, strah Gospodnji je široka tema i zaslužuje daleko opširnije razmatranje od onoga koji dopušta ovaj kratki članak. Kao deca Božja, bez prestanka moramo učiti o "strahu Božjemu", jer će to imati uticaja na naš govor i ponašanje, odvratiće nas od grešnih puteva i vodiće nas pravim putem koji će biti na zadovoljstvo Gospodu (Ps. 34:11-14), a nama na blagoslov.

Interesantno, ovaj isti psalam govori o tome kako će Gospod izbaviti svoj narod od svih strahova (Ps. 34:4). Reči jedne himne mogle bi biti odgovarajući zaključak ovog našeg razmatranja:

"Bojte Ga se vi sveci,
I ničeg se drugog nećete morati bojati,
Neka vam služenje Njemu bude radost,
A vaše će želje postati Njegova briga."
Izvor: Grace & Truth Magazine, april 1999. Preveo: Ante Miliša.
"Ako ćeš na bezakonje gledati, Gospode, Gospode, ko će ostati? Ali je u Tebe praštanje, da bi Te se bojali."
- Psalam 130:3-4

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 374
Ukupno: 2355638
Generisano za: 0.010''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/051/03.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.