• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"Od Gospoda je spasenje." (Ps. 3:8)

Kada neko prizove Boga i traži oproštenje kroz Isusa, njegovi gresi su uklonjeni, očišćen je, njegov odnos sa Bogom je obnovljen i pretvoren je u novo stvorenje (2. Kor. 5:17). Sve ovo delo je od Boga, a ne čoveka.

U Bibliji nalazimo izraz koji opisuje čoveka koji nije hrišćanin. To je "prirodan čovek". U Prvoj Korinćanima Pavle kaže: "Prirodan čovek ne prihvata ono što je od Duha Božjeg, jer mu je to ludost; i ne može poznati, jer to se može samo duhovno prosuditi."

Stanje u kom se čovek nalazi može se uporediti s kapljicom otrova u čaši vode: sva voda je zatrovana, ali nije toliko loša koliko bi to mogla da bude. Nemoguće je da voda postane dobra. Takođe, nemoguće je da mi postanemo dobri.

Kada su Isusa Njegovi učenici pitali ko može biti spašen, On je odgovorio: "Ljudima je ovo nemoguće, a Bogu je sve moguće" (Mt. 19:26). Zbog toga spasenje dolazi jedino od Boga, milošću kroz veru (Ef. 2:8-9).

Predpostavljam da se sada sigurno pitate kakve ovo ima veze sa svedočenjem. Zašto bi sve ovo trebalo znati? Drago mi je što to pitate. Puno pomaže da se zna, jer morate da razumete da je Bog taj koji spasava ljude. Naročito je Sveti Duh taj koji dokazuje grešniku da je sagrešio a ne vi. "I kad On dođe (Sveti Duh) pokaraće svet za greh, i za pravdu, i za sud." (Jn. 16:8).

Setite se, evanđelje se propoveda nakon spoznaje greha. Obzirom da grešnik ne može doći Bogu sam od sebe, on mora da spozna svoje grehe i na taj način razume da mu je potrebno spasenje. Učiniti da neko spozna svoj greh je van naših mogućnosti (Jn. 16:8).

Molitva je neophodna za svedočenje

Od vitalne je važnosti da se molite i tražite od Boga da pokaže greh kao i da spasi. Molitva je neophodna za svedočenje. Kada svedočite morate da se molite, jer tada možete slobodno i efektivno da širite evanđelje kakogod to želite i verujete da će Bog dati rast (1. Kor. 3:6-7). Molite Ga da pošalje Svetog Duha da ubedi svet o grehu. Delovanje Svetog Duha neophodno je za spasenje.

Sveti Duh

Sveti Duh deluje u dve vrste ljudi tokom svedočenja: u spasenom i u nespasenom. U spasenom, Duh živi u njemu (Rim. 8:11), poučava (Jn. 14:26), pomazuje (1. Jn. 2:27), vodi (Jn. 16:13), i posvećuje (1. Pet. 1:2). Bez Svetog Duha bili bismo kao brod bez kormila, nesposobni da živimo hrišćanskim životom i naravno, nesposobni da efektivno svedočimo.

U nespasenima, Duh dokazuje greh (Jn. 16:8). Grešnici dolaze Isusu kako bi se očistili od greha. Oni ovo čine nakon što su spoznali svoj greh pred Bogom. Ovo je, takođe, delo Svetog Duha.

Pošto je prirodan čovek odvojen od Boga zbog svojih greha (Isa. 59:2), Sveti Duh koristi Pismo (stihove koje navodite) da mu pokaže njegovu grešnost, ubedi ga o tome kako mu je potrebno spasenje i obrati ga kroz Reč. Kada prirodan čovek (ili žena) postane svestan svog stanja grešnosti tada se propoveda poruka izbavljenja iz greha i ona postaje efektivna.

Greh

Greh čini dve stvari: vređa Boga i ubija čoveka. Kako? Vređa Boga, jer mi ustvari kršimo Njegov zakon. Ubija nas, jer to je priroda Zakona. Jeste li ikada čuli o zakonu gde ne postoji kazna? Zakon bez kazne samo je slogan. Obzirom da je Bog pravedan i zakoni donose kaznu, onda Bog mora kazniti one koji zakon prekrše. Ali ovo nije kraj priče. Bog je takođe milostiv i milosrdan. Njegova pravda je pala na Njega na krstu. Njegova milost je pala na nas milosrđem kroz veru.

Pravda, milost i milosrđe

Ono što je ugrađeno u odnos između Zakona i Evanđelja jeste koncept pravde, milosti i milosrđa. Jedan od najboljih načina kako možete da prikažete razliku među njima jeste da se koristite ilustracijama koje ukazuju na razlike i odnose. Na primer, pravda je primiti ono što zaslužujemo, milost je ne primiti ono što zaslužujemo a milosrđe je primiti ono što ne zaslužujemo.

Pretpostavimo da imate bicikl i ja ga želim. Jedne noći ja se ušunjam u vašu kuću i ukradem ga. Vi me uhvatite i ja odem u zatvor. (Zatvor bi bio mesto gde ja "plaćam" kaznu zbog kriminala što sam prekršio zakon.) Kazna je plaćena i to je pravda. Dobijam ono što zaslužujem.

Hajde da sada malo promenimo. Ušunjam se u vašu kuću i ukradem bicikl. Vi me uhvatite, ali me ne pošaljete u zatvor. Umesto toga, kažete mi da zaboravim na to. Kazna, odlazak u zatvor, nije plaćena. To je milost. Nisam primio ono što zaslužujem.

Još jedna promena. Ušunjam se u vašu kuću i ukradem vaš bicikl. Vi me uhvatite i ne pošaljete me u zatvor. Ustvari, vi mi date bicikl i sto dolara. To je milosrđe. Kazna je plaćena (jer ste vi platili "odštetu", tj. i više od toga) a ja sam primio ono što nisam zaslužio (bicikl i novac).

"Odšteta" se plaća oštećenoj strani, dakle vlasniku bicikla a ne počiniocu krađe. Da je neko treći zatekao kradljivca na delu pa gazdi dao sto dolara i lopovu bicikl - u tom slučaju bi sto dolara bila "odšteta".

Pravda, koja zahteva globu, ne zadovoljava zahtev milosti koji traži oproštenje. Milost ne zadovoljava zahtev pravde. Milosrđe zadovoljava oboje.

Analogija lampe ⁽¹⁾

Recimo da sam u vašoj kući ili stanu sa svojom ženom. Razgovaramo o crkvi i u svojoj gorljivosti slučajno razbijem vašu lampu. E sada, ova lampa vam je posebna. Dobili ste je od dragog prijatelja i sentimentalno vam je vrlo vredna, a pored toga, potrebno vam je svetlo u sobi. Nakon par sekundi shvatili ste da je šteta učinjena i odlučite da mi oprostite. Kažete mi: "Sve je u redu, Matt. Opraštam ti što si mi razbio lampu, ali daj mi deset dolara."

Da li je to, što tražite deset dolara nakon što ste mi upravo oprostili, istinsko oproštenje Sigurno da ne! Kada nam Bog oprosti grehe On kaže da ih se više neće sećati (Jer. 31:34). Ako ste mi oprostili, možete li tražiti naplatu od nekoga kome je oprošteno? Ne, zato što oprošteni dug više ne postoji. Recimo, umesto da od mene tražite deset dolara, vi se okrenete mojoj ženi i kažete: "Matt je razbio moju lampu. Ti mi daj deset dolara za nju."

Ponovo vas pitam. Da li je to istinsko oproštenje? Ne. Vi jednostavno prenesete dug na nekog drugoga ko nije bio umešan u prekršaj.

Ali, mi imamo problem. Lampa mora biti nadoknađena. U istinskom oproštenju, ko će platiti da se ista nadoknadi? (Promislite malo o ovome pre nego sto pročitate odgovor.) Ko plaća? Vi! Vi ste jedini koji je ostao. Setite se ako ste mi oprostili dug; kako možete da očekujete da vam se plati?

Sada, protiv koga sam zgrešio? Vas. Ko oprašta? Vi. Ko plaća? Vi.

Kada zgrešimo, protiv koga smo zgrešili? Protiv Boga. Ko oprašta? Bog. Ko plaća? Bog! Da li ste razumeli ovo? Bog plaća! Kako to On čini? Jednostavno. Pre 2000 godina na brdu izvan grada Jerusalima On je poneo naše grehe u Svom telu i umro na krstu (1. Pet. 2:24). On je preuzeo na Sebe našu kaznu: "Ranjen je zbog naših prestupa i isprebijan zbog naših zlodela; kazna je bila na Njemu radi našeg mira..." (Isa. 53:4-5).

Bog je pravedan. Bog je milostiv. Bog je pun milosrđa. Zbog Božje pravednosti On je uzeo naše mesto. Zbog Božje milosti nismo kažnjeni. Zbog Božjeg milosrđa On nam daje večni život.

Iako nismo vredni spasenja, iako nismo vredni Božje ljubavi, iako nismo vredni da primimo milost, iako smo zaslužili Božji gnev, Bog nas je spasio. To nije učinio zbog toga ko smo mi, već ko je On, ne zbog toga što činimo, već zbog toga što je On učinio. Bog je ljubav (1. Jn. 4:16). Bog je svet (1. Pet. 1:16). Bog je dobar (Ps. 34:8). Nikada ne bismo mogli da uronimo u dubinu Njegove čistote i ljubaznosti (Rim. 11:33). Nikada ne bismo mogli da Ga dosegnemo vlastitim naporima. Ostala nam je samo jedna stvar: moramo da Ga slavimo, volimo i služimo Mu. Jedini On je vredan. Slavljeno neka bude ime Božije.