• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

- U poređenju sa nebesima... Šta je čovek?

Jedan od nesrećnih nus-proizvoda našeg urbanog društva sa svojim rezultatom zagađenog vazduha i blistavih svetala jeste da više ne možemo jasno da vidimo nebeski svod. Mislim da bi svako ko živi u gradu trebalo da pobegne u pustinju ili na planine barem dva-tri puta godišnje kako bi mogao da pogleda prema gore i podseti se na slavu neba. Nažalost mi zaboravljamo na sva prostranstva univerzuma, jer ne možemo da ga u potpunosti vidimo. Počinjemo da razmišljamo o ovom svetu kao zatvorenom, ali kada pogledamo u nebesa počinjemo da shvatamo kako je velika ta Božija tvorevina!

Biblija kaže da je slava Božja veća od samih nebesa. Psalmista David je rekao: "Gospode, Gospode naš! Kako je veličanstveno ime Tvoje po svoj zemlji! Podigao si slavu svoju više nebesa... Kad pogledam nebesa Tvoja, delo prsta Tvojih, mesec i zvezde, koje si Ti postavio. Šta je čovek, te ga se opominješ, ili sin čovečji, te ga polaziš?" (Ps. 8:1, Ps. 8:3-4)

Sunce, to delo Božjih prstiju, ima prečnik od 860.000 milja (1 milja = 1,609 km). Toliko je veliko da bi se 1.200.000 Zemlji naše veličine moglo smestiti unutar njega. Putujući 11,5 milja u sekundi kroz svemir, sunce je izbačeno iz Božje ruke.

Mnoge zvezde su zbog koncentracije svojih atoma mnogo teže od sunca. Jedna od dvostrukih zvezda Sirijusa ima tako gustu koncentraciju - broj atoma u datom volumenu, da samo jedan kubni inč teži 784,09 kilograma (1 inč = 2,54 cm)! Zamisli šta bi se dogodilo kada bi meteor veličine stene sa Sirijusa ležao na zemlji i bio ti na putu, a ti si odlučio da ga šutneš da ti ne smeta. Ipak, koliko god ta zvezda bila teška, Bog je i nju zavrteo u orbitu.

Naše Sunce je samo jedna od milijardu zvezda u galaksiji Mlečnog puta. Ova galaksija je 10.000 svetlosnih godina široka i 100.000 svetlosnih godina duga. Drugim rečima, kada bi mogao da putuješ na zraku svetlosti brzinom 186.000 milja u sekundi, mogao bi da obiđeš Zemlju 7,5 puta za samo jednu sekundu. A onda, ako bi napustio Zemlju mogao bi da oploviš oko Meseca za 1,25 sekundi i prođeš Sunce za 7,5 minuta. Da bi prošao svu širinu galaksije Mlečnog puta, trebalo bi ti 10.000 godina a da bi prošao njenu dužinu trebalo bi ti 100.000 godina. Kada bi onda poželeo da posetiš najbližu galaksiju Andromedu, morao bi da putuješ brzinom svetla 1,5 miliona godina!

Ovaj beskrajan svemir sadrži milijardu galaksija, a jedna od njih je galaksija Mlečnog puta u kojoj postoji milijarda zvezda od kojih jednu od njih zovemo Sunce. Oko ove zvezde se okreće devet planeta solarnog sistema od kojih se jedna zove Zemlja. Planeta Zemlja ima prečnik od 7.926,7 milja na Ekvatoru i okreće se oko Sunca brzinom 19 milja u sekundi okrećući se oko svoje osovine brzinom 1.000 milja na sat, putujući sa Suncem u svojoj džinovskoj orbiti brzinom od 11,5 milja u sekundi, i (kako neki astronomi teoretišu ) putujući otprilike brzinom od 179 milja u sekundi sa Mlečnim putem. Zamisli, mi ovde samo sedimo dok se sva ova pomeranja događaju!

Ako bi ikada zavrteo zvečku, video bi da se može vrteti dugo vremena i da će na kraju da uspori i stane. Ne znam kako je Gospod započeo okretanje Zemlje, ali ono što znam jeste da se još uvek okreće - i ne usporava! Bog je sve odredio i stavio u pogon.

Ova mala planeta Zemlja, iz grupe planeta koje se vrte oko Sunca, kao deo galaksije koja se zove Mlečni put, koja je opet jedna od milijardi galaksija, sadrži milijarde živih bića. Među tim milijardama živih bića je i vrsta koja se zove čovek, kojih gotovo da ima četiri milijarde.

Mora da je David bio šokiran kada je shvatio da je Božja slava veća od nebesa! Tako kaže: "Gospode, Gospode naš! Kako je veličanstveno ime Tvoje po svoj zemlji! Podigao si slavu svoju više nebesa." (Ps. 8:1)

A onda dodaje: "Šta je čovek, te ga se opominješ?" (Ps. 8:4)

Bog vodi računa o tom malom stvorenju imenom čovek na ovoj maloj planeti. Zemlja je mali solarni sistem, deo galaksije Mlečnog puta, deo ovog beskrajnog svemira, a sve je delo Njegovih prstiju. Činjenica da Bog vodi računa o meni jednostavno me zadivljuje! Stvoritelj ovog sveta je svestan mog postojanja i pazi na mene, svoje stvorenje, ovde na ovoj planeti!

"Šta je čovek?" Pre svega, on je telo. Elementi tela nisu baš nešto vredni. Ako uzmemo u obzir inflaciju, trenutno verovatno vrede oko 2,26 dolara u sirovim hemikalijama. Ranije sam se pozivao na činjenicu da je koncentracija stvari određena atomima po jediničnom volumenu. Naša tela se sastoje od atoma koji imaju jezgra protona i neutrona sa sićušnim elektronima koji se kovitlaju uokolo. Kada bih mogao da zaustavim kovitlanje ovih elektrona, oni bi se povukli u centar mase jezgra - nukleusa. Kada bi svi atomi u tvom telu propali na ovaj način, ti bi automatski nestao. Toliko je praznog prostora u ovim atomima, da bi bio manji od čestice prašine; u stvari, trebalo bi mikroskop da te se vidi; a svi mi smo napravljeni od tih raznešenih atoma.

Međutim, Biblija nas uči da je čovek više od tela. Uči nas da je čovek, takođe, duša i duh. U Svetom Pismu se telo naziva "šatorom" zato što je ono privremeno prebivalište duha. Apostol Pavle je rekao: "Jer znamo da kad se zemaljska naša kuća tela raskopa, imamo zgradu od Boga, kuću nerukotvorenu, večnu na nebesima." (2. Kor. 5:1)

Bog ne pazi na mene na neki apstraktan način, On pazi na mene na jedan vrlo lični način. On zna kad ujutro ustanem, a kad uveče idem u krevet. Zna kad me neki zvuk probudi usred noći. On poznaje moje misli i razume moju zemljanu građu (Ps. 103:14). Ipak, pored toga što poznaje moje slabosti i moje mane, On me još uvek voli!

Ponekad se sotona poigrava s nama. Kaže nam da Bog ne želi ništa da ima s nama zato što smo jednom pogrešili ili pali, ili zato što neprestano grešimo. Sotona bi hteo da poverujemo da Bog više nije zainteresovan za nas, ali Bog zna od čega smo sagrađeni, da nismo ništa nego sam prah i isto tako poznaje namere našeg srca.

Kada imaš malo dete koje tek uči da hoda pustiš ga da se uhvati za tvoje prste kako bi mu pružio sigurnost i pouzdanje dok hoda. A onda, kad osetiš da je dovoljno siguran, izmakneš svoje prste. Dete će možda pokušati da učini taj prvi korak, ali možda će istog trena pasti jer još nije dovoljno iskoordinirano da hoda. Kad se to desi, nećeš početi da ga grdiš govoreći: "Ti malo pokvareno dete! Zašto ne hodaš!" Nećeš ga kazniti zato što nije uspelo, već ćeš ga zgrabiti i priviti k sebi. Ohrabrićeš ga i reći ćeš mu: "To je u redu, anđele. Hajde da ponovo pokušamo." Uverićeš ga u svoju ljubav.

Dok god dete pokušava, ti nastavljaš da ga ohrabruješ i voliš. Iako će možda pasti stotinu puta, ti ga nećeš odbaciti. Nećeš ga se otarasiti samo zato što je pogrešilo. Na isti način Bog zna kad ti pokušavaš i ako pogrešiš On te ne odbacuje govoreći: "Oh, muka mi je više od tebe!" Ne, već će te zgrabiti i priviti k sebi, otresti prašinu s tebe i reći: "Hajde sada da pokušamo ponovo."

S druge strane, ti možda imaš tinejdžera u svojoj sobi i kažeš li mu: "Dođi ovamo, želim nešto da ti pokažem." a on odgovori: "Ne, ne želim i ne možeš me prisiliti." Možda ćeš ga malo lupiti po glavi zato što je neposlušan. Znači, na jedan način se ponašamo prema bebi a na drugi prema tinejdžeru. Jedno je ponašanje slabosti: želja da se nešto uradi, ali i nemogućnost da se to uradi, a drugo je buntovničko ponašanje: kada neko ima sposobnost da nešto uradi, ali ne želi da uradi. Ako želiš da služiš Bogu ali nemaš sposobnosti, nemoj da se bojiš da će Bog biti ljut na tebe. Bog te voli! On zna tvoj zemljani šator i da si duhovno neiskoordiniran. On gleda na nas svojom ljubavlju zato što smo Njegova deca. Kao što se otac sažaljeva nad svojim detetom koje uči da hoda, tako i naš nebeski Otac gleda na nas, svoju decu, sa sažaljenjem.

Međutim, ako se otvoreno bunimo protiv Boga govoreći: "Ne želim to da uradim! Neću to da uradim! Ne možeš me prisiliti da to uradim!" On će možda hteti da nam dokaže da nas može prisiliti da nešto uradimo kao što će otac možda dokazati svom tinejdžeru da ga može prisiliti da dođe na drugu stranu sobe.

"Šta je čovek?" Uopšteno govoreći čovek je neposlušno malo stvorenje. Tu je na ovoj maloj planeti gde diže svoju pesnicu na Stvoritelja govoreći Mu: "Ne želim da sledim Tvoja pravila! Živeću kako mi se prohte! Ne možeš me prisiliti da živim na način na koji Ti to želiš! Radiću šta mi se hoće!" Da, to je čovek, čestica prašine koja trese svoju prašnjavu pesnicu na Stvoritelja Univerzuma. Kako je glupo buniti se protiv Stvoritelja!

"Šta je čovek te ga se opominješ?" Nema odgovora na ovo pitanje. Bog ne samo da se opominje mene, On je došao da me poseti: "ili sin čovečji, te ga polaziš" Evanđelje po Jovanu počinje:

"U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ona beše u početku u Boga. Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo... Na svetu beše, i svet kroza Nj posta, i svet Ga ne pozna. K svojima dođe, i svoji Ga ne primiše. A koji Ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji, koji veruju u ime Njegovo... I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu Njegovu, slavu, kao Jedinorodnoga od Oca." (Jn. 1:1-3, Jn. 1:10-12, Jn. 1:14)

Božja poseta čoveku je čudesna misterija a slepilo ljudskog buntovništva je tragedija. Pobuna ćete uvek zaslepiti; uvek je ludost pobuniti se protiv Boga - da se mali čovek buni protiv svog Stvoritelja. Njegov Stvoritelj je došao da ga poseti, ali čovek Ga nije ni prepoznao. Iako je svet stvoren po Njemu taj isti svet ga nije prepoznao.

Psalam 8 nastavlja svojim proročanstvom o Isusu Hristu i Njegovoj poseti Zemlji.

"Učinio si ga malo manjeg od anđela, slavom i čašću venčao si ga. Postavio si ga gospodarem nad delima ruku svojih, sve si metnuo pod noge njegove." (Ps. 8:5-6)

U Jevrejima 2:8 se navodi ovaj Psalam upućujući na Isusa Hrista. Bog je Isusu Hristu pokorio sve stvari dajući Mu vlast nad svim što je On stvorio. Međutim, na kraju ovog odlomka pisac Poslanice Jevrejima kaže: "ali sad još ne vidimo da Mu je sve pokoreno."

Ako pogledamo svet oko nas danas, vidimo da nije sve pokoreno Isusu Hristu već nasuprot vidimo svet kako se buni protiv Njegove vlasti. Iako smo hrišćani desi nam se da se i naše telo ponekad buni protiv Njega. Definitivno dolazi dan kada će Bog Isusu Hristu dati svu vlast kada će svako koleno kleknuti i svaki jezik priznati da je Isus Hrist Gospod na slavu Oca (Isa. 45:23; Rim. 45-23; Fil. 2:10). Još uvek ne vidimo sve stvari podređene Njemu: "A umanjenog malim čim od anđela vidimo Isusa, koji je za smrt što podnese venčan slavom i časti, da bi po blagodati Božijoj za sve okusio smrt" (Jev. 2:9).

Neka nam Bog pomogne da vidimo dalje od neposlušnosti oko nas i dalje od pobune našeg vlastitog tela i da već danas vidimo Isusa! Da Ga već danas okrunimo sa mnogo kruna kao Gospoda na prestolju. Već danas predajmo sami sebe Njegovoj vlasti i Njegovoj volji. Kleknimo pred Njegovim prestoljem i slavimo Ga kraj Njegovih stopala. Usudimo se ući u slavu Carstva Božjega predajući sebe same Isusu Hristu Caru. Da vidimo Isusa i kad ga vidimo da zajedno s Davidom kažemo: "Gospode, Gospode naš! Kako je veličanstveno ime Tvoje po svoj zemlji! Podigao si slavu svoju više nebesa."

Šta je čovek da Bog misli na njega? Ipak, On misli na njega, opominje ga se. Šta je čovek pa bi Bog trebao da ga otkupi, ali ipak ga je otkupio. Šta je čovek da bi ga Bog hteo, ali ipak Bog ga želi. Šta je čovek da ga Bog spašava i čini ga svojim kroz čitavu večnost a ipak ga je učinio!

Pitanje koje bi mi trebalo da postavimo nije: "Šta je čovek?", već: "Šta je Bog?!" On je neograničena milost, neograničena ljubav i neograničena dobrota.

"Jer ja znam misli koje mislim za vas, govori Gospod, misli dobre a ne zle, da vam dam posledak kakav čekate. Tada ćete me prizivati i ići ćete i molićete mi se, i uslišiću vas. I tražićete me, i naći ćete me, kad me potražite svim srcem svojim." (Jer. 29:11-13)