• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

- Lekcije iz Josifovog života

Tokom mojih studenskih predavanja, prisustvovao sam predavanju koje je održao hirurg za mozak koji pokušavajući za sat da opiše svoj rad u vezi sa napadima izazvanih nekim poremećajem. Tema je bila toliko široka i kompleksna da je komotno mogao da nastavi ceo dan da govori. Imam isti ovakav osećaj dok pokušavam da napišem kratak članak o Josifovom životu koji je veoma široka tema i o čemu mogu mnoge debele knjige da se napišu.

Josifova priča sadrži puno principa, ilustracija i primera koji utiču na većinu teološki obrazovanih hrišćana. Istovremeno, najmlađa deca uživaju u dramatičnim detaljima koji pokazuju kako Bog vodi računa o Svojim ljudima. Zbog toga što se Josifova iskustva mogu sagledavati iz toliko različitih perspektiva, razmotrićemo "ukratko" nekoliko detalja iz njegovog života upravo onako kako biste vi prijateljima pokazali fotografije sa svog poslednjeg odmora koje bi istakle ono najvažnije. Možda ovi "kratki snimci" sakupljeni iz Prve Mojsijeve iz poglavlja od 37. do 50., mogu potaknuti dublju odanost Bogu - istom Bogu kome je Josif bio toliko veran tokom svojih 110 godina života.

Ilustracija Božje vremenske tačnosti

Bog je isplanirao da Josif postane egipatski premijer do njegove 30-te godine i da bude jedanaesti brat u porodici od 12 dečaka i jedne devojčice - neočekivan je redosled rođenja za onoga koji bi trebalo da postane prominentnim vladinim službenikom u tom delu sveta! Braća koja su ga prezirala prodala su ga kao roba i kao sedamnaestogodišnjak je završio u kući Petefrija, zapovednika službenika faraona. Nakon što je verno tamo služio, Josifu je Petefrijeva žena namestila klopku optužujući ga da je pokušao da je siluje. Zbog ove lažne optužbe završio je u zatvoru.

Nakon što je tamo proveo nekoliko godina, Josif je imao kratak susret s faraonovim peharnikom i pekarem koji su, takođe, bili utamničeni. Pošto im je Božjom mudrošću protumačio snove, Josif je rekao da će peharnik uskoro biti oslobođen, ali da će pekar biti obešen. Tom prilikom Josif je zatražio od peharnika da razgovora s Faraonom o njemu te mu prikaže njegovu nevinost.

Posmatraču koji bi gledao ove događaje i koji ne zna kraj ove priče, ovo bi izgledalo kao veliki prelomni trenutak za Josifa - napokon je uspostavljena veza s kraljem! Umesto toga, nailazimo na jedan gorak stih u Prvoj Mojsijevoj: "I starešina nad peharnicima ne opomenu se Josifa, nego ga zaboravi." (1. Mojsijeva 40:23)

Iako bi posmatraču ovo izgledalo kao izgubljena prilika, Božje vreme je još uvek sazrevalo. Nakon dve godine kada je Faraon imao čudne snove o kravama i klasju, peharnik se setio svog susreta s Josifom. Nakon što ga je pozvao iz tamnice, Faraon je bio toliko zadivljen Josifovim Bogom datim razborom u vezi s tim snovima, da ga je postavio za nadglednika cele egipatske zemlje. Sada kao tridesetogodišnjak, Josif je bio odgovoran da sakupi hranu za vreme ovih sedam dobrih godina i pripremi se za sedam gladnih godina koje su predviđene Faraonovim snovima. Na ovaj način Josif je bio u poziciji da pomogne ne samo egipatskom narodu, nego i svojoj porodici koja je zbog hrane došla u Egipat tokom ove nestašice.

S naše tačke gledišta, teško da se Josifu išta dobro dogodilo tokom tih 13 godina. A ipak, Božji proračun vremena povezivao je svaki od ovih obeshrabrujućih okolnosti sa sledećim. Josif je bio prodan za roba tačno u vreme kada je Petefrije tražio još jednog slugu, pa je bio lažno optužen tako da bi mogao da bude u tamnici i razgovara s peharnikom. Peharnik je prvo zaboravio sve o Josifu, ali ga se setio u kritičnijem vremenu. Napokon, Josifova uticajna pozicija je direktno doprinela fizičkoj dobrobiti i duhovnom obnavljaju njegove braće. "Vi ste zlo mislili na mene," rekao im je, "ali je Bog mislio dobro, da učini... da vas sačuva na zemlji i da vam izbavi život izbavljenjem prevelikim." (1. Mojsijeva 50:20; 1. Mojsijeva 45:5-8). Josif je bio svestan toga da je sam Bog organizovao ove događaje.

Mi se, takođe, možemo naći u okolnostima koje zahtevaju puno strpljenja kada se suočimo s nevoljama i nepravednim postupcima. Josifov život nas podseća da je Bog suveren i uvek sve nadzire uklapajući i najmračnije situacije u Svoj grandiozni plan - sve uvek u pravo vreme. Josif je mogao da pokuša da utiče na sve ove događaje kako bi bili u njegovu korist, ali umesto toga je strpljivo verovao Bogu. Nikada nije bio pod pritiskom žurbe, čak se i obrijao pre nego što je izašao pred Faraona (1. Mojsijeva 41:14). Kada tražimo Božju ruku u našim događajima, ohrabrujemo se da budemo strpljivi s pouzdanjem: "Mirno se pouzdaj u Gospoda, i čekaj ga strpljivo" (Psalam 37:7).

Postojan život u veri

Brod može ostati postojan u najgoroj oluji ako ima čvrsto sidro. Ironično je to što se nikada ne može znati kolika je čvrstina sidra sve dok oluja ne dođe! Isto tako, Josifova vernost se vidi jasnije kroz izazove koje je imao. Razmislite o tome kako je ostao čvrst, postojan, neko na koga se može osloniti, počevši od njegovog porodičnog života. Iako je bio svestan mržnje koju su njegova braća osećala prema njemu, Josif je voljno i revnosno poslušao kada ga je njegov otac, Jakov, poslao da ih potraži (1. Mojsijeva 37:13). Mora da je Jakova radovalo što može da ima toliko poverenja u svog mlađeg sina.

Josifov karakter se nije ni u Egiptu promenio. Posle nekog vremena Petefrije je toliko verovao Josifu da mu je prepustio vođenje svog celokupnog domaćinstva "nije ni znao šta ima, osim hleba koji je jeo" (1. Mojsijeva 39:6). Tamničar je bio sledeći što je primetio Josifovu vernost, jer je njemu poverio sve ostale zatvorenike. Josifova pouzdanost je bila toliko čvrsta da tamničar nije mario ni da proverava ono što je on činio (1. Mojsijeva 39:23). Kasnije kada se napokon Faraon susreo sa Josifom, trebao je samo kratak susret da se uveri u Josifovu vernost i poštenje. Kao rezultat, namestio ga je da bude drugi čovek do njega samog u celoj zemlji (1. Mojsijeva 41:37-40). Dobro je za nas da ostanemo postojani i privrženi pa čak i onda kada nailazimo na uznemiravajuće izazove. Naše sidro nade je najčvršće jer seže od naših srca sve do samog Neba gde je Isus Hrist postavljen radi nas (Jevrejima 6:19-20).

Kontrast svojoj braći

Svedočanstvo Josifa nije bilo sjajno jedino tokom mračnih okolnosti, nego i stvarni kontrast njegovoj sebičnoj braći. U Prvoj Mojsijevoj 37:2 spominje se zao glas o svima njima a, takođe, su navedeni i neki specifični opisi nevernih karaktera njegovih četvoro najstarije braće - onih koji su trebali da mu budu najbolji primer. Prva Mojsijeva 34 opisuje podmukle, silovite Simeuna i Levija kada su smislili da odbrane sestrinu čast. Jakov je bio toliko zgrožen njihovim tadašnjim ponašanjem kao i u drugim prilikama da se još uvek sećao tih kvaliteta u svom samrtnom času (1. Mojsijeva 49:5-7). Što se Ruvima tiče, najstarijeg sina, u Pismu postoji zapis o njegovom delu seksualne nemoralnosti (1. Mojsijeva 35:22); i Judin porodični život godinama ispunjen nečistoćom i neredom, kako je to opisano u Prvoj Mojsijevoj 38.

Neuspeh njegove braće je mogao da obeshrabri Josifa i utiče na njega, navede ga na iste neuspehe. Imao je mogućnost da to učini s Petefrijevom ženom. Međutim, njegova moralna čvrstina i hrabrost se isticala još jasnije u poređenju s mračnom pozadinom njegove lične porodice. Josifova vernost nas ohrabruje da nastavimo nepokolebljivo i da izbegavamo sve što bi nas navelo da zastranimo, pa čak i onda kada izgleda da naša braća i sestre u Hristu ne uspevaju. Ovo ne znači da bi trebalo sve ono u čemu se razlikujemo od drugih hrišćana da posmatramo kao neuspeh ili njihovu nestabilnost. Sigurno je da postoji vreme kada zbog različitih gledišta možemo da učimo od drugih, ali kada je problem moralna čistoća ili duhovno oštroumlje, to je prilika da Hristova slava bude ispoljena kroz našu vernost.

Čovek koji je plakao

Kada čitamo o Josifu, primetićemo koliko je često plakao. Da li smo primetili da uvek plače nakon što je postavljen na neku prominentnu poziciju. Uobičajeno jadikujemo zbog nepravednih događaja ali retko to uviđamo kod ljudi koji imaju poziciju i moć. Kod Josifa je ovo potpuno suprotno: bio je veran u vreme tame i nevolje a ganuto plakao u vreme kada je bio dobro poznat. Treba nam više ovakvih osobina među današnjim hrišćanima!

Josifova braća su rekla: "videsmo muku duše njegove" (1. Mojsijeva 42:21) kada su ga bacili u jamu. Međutim, nakon toga kadgod je Josif plakao, to je uvek bilo povezano s viđenjem njegove porodice (najmanje u šest slučaja). Plakao je kada su njegova braća počela da se kaju (1. Mojsijeva 42:24) nakon toga kada je video Benjamina, svog mlađeg brata (1. Mojsijeva 43:30). Kada se pokazao svojoj braći njegovo je plakanje je bilo toliko glasno da je cela kuća mogla da ga čuje (1. Mojsijeva 45:2). Plakao je prilikom ponovnog susreta sa svojim ocem i ponovo prilikom njegove smrti (1. Mojsijeva 46:29; 1. Mojsijeva 50:1).

Plakanje koje mu je umalo slomilo srce jeste ono kada su mu braća ponovo došla sa strahom da će im se osvetiti (1. Mojsijeva 50:17). Još su uvek sumnjali u iskrenost njegove ljubavi. Sigurno je i Gospod Isus najviše povređen kada mu dođemo i ponovo nabrajamo sve naše neuspehe sumnjajući u Njegovu ljubav. Nemojmo nikada zaboraviti Njegovu stalnu, nepromenljivu ljubav.

Slika Gospoda Isusa

Josifova priča predstavlja čoveka savršenog poštenja kojeg su njegova braća odbacila. Prodat u roblje a nakon toga nepravedno optužen, naposletku je slavno uzvišen na najviše mesto. Kao uzvišen vođa, vodio je kraljevstvo Faraonu, a takođe, dobio nevestu. Da li vam ovo zvuči poznato? U ovom širem pogledu a takođe i u mnogim malim detaljima, Josif predstavlja predivnu sliku Gospoda Isusa. Mnogo dobroga bi donelo našim srcima čitanje Prve Mojsijeve, poglavlja od 37 do 50, kako bi više naučili o putevima blagoslovenog delovanja Gospoda. Dok razmišljamo o Josifovom životu, osetićemo da su nam srca privučena Gospodu a onda ćemo takođe početi da hodamo Njegovim stopama. Njegova je staza sve što želimo.