Kako raste vaše povrće?
Ovo je priča o dva čoveka, komšija, koji su svako popodne zajedno pili kafu na terasi. To je bio njihov zajednički svakodnevni ritual. Gospodin Mudrinić je bio poznat kao pisac knjiga o povrtarstvu a gospodina Zakerala su ljudi znali kao nekog koji je o svemu znao ponešto, i koji je to rado delio sa drugima. U stvarnosti ustvari nije znao ništa. Obojica su često govorili da vole povrće iz domaće bašte, iako ni jedan od njih ništa nije u bašti gajio. Jednog dana su se stvari promenile. Tu njihovu "idilu" je donekle narušio gospodin Revnosni.
Gospodin Revnosni koji se upravo doselio, odmah je okopao svoju baštu. Gospoda Mudrinić i Zakeralo su uz kafu komentarisali njegov rad: "Verovatno neće ništa gajiti, još je suviše rano. Ništa mu neće nići. Uzalud se trudi." Međutim, sledećeg dana je gospodin Revnosni u baštu izašao sa semenom kukuruza za kuvanje i rasadom paradajza. Počeo je da priprema zemlju za setvu kukuruza i rasada paradajza. Gospodin Mudrinić je osećao da je njegova dužnost da skrene pažnju novom komšiji da za setvu kukuruza i presađivanje paradajza još nije pravo vreme, a i način na koji to radi nije dobar. Detaljno je objasnio gospodinu Revnosnom kako stvari stoje. Ubeđivao je gospodina Revnosnog da je on lično veliki stručnjak za ovu oblast. Bio je uveren da je sav trud gospodina Revnosnog potpuno uzaludan.
Pošto ga je gospodin Revnosni strpljivo saslušao, odgovorio je: "Uvažavam vaše savete komšija; međutim, moj deda se prilikom uzgajanja povrća rukovodio mesečnim ciklusima i uvek je imao dobar rod." Gospodin Mudrinić se jedva suzdržao od smeha i rekao je: "Komšija, ja sam napisao više od petnaest knjiga o povrtarstvu. Štaviše, jednu knjigu sam posvetio samo uzgoju paradajza. Verujte mi, samo gubite vreme i energiju." Gospodin Revnosni mu se ponovo zahvalio za njegove savete i nastavio da seje kukuruz i presađuje paradajz.
Posle nekog vremena, koje su gospoda Mudrinić i Zakeralo ispunjavali pijuckanjem kafe i ličnim hvalospevima o povrću koje se nekad uzgajali u kućnim baštama, no, gospodin Revnosni ih je iznenadio sejanjem još nekih vrsta semena. Gospodin Zakeralo reče svom komšiji: "Pogledaj samo molim te, taj razmak između redova kako je mali. Biljke će se međusobno gušiti." Njegov drugar je samo potvrdno klimao glavom. Tokom celih sledećih mesec dana su na gospodinu Revnosnom i njegovom radu iznalazili mnogo novih grešaka. Ismejavali su ga i govorili kako će glupost gospodina Revnosnog uskoro izaći na videlo.
Polovinom juna počeo je gospodin Revnosni da ubira prve plodove. Svakog dana je u bašti imao nešto novo. Paradajz je bio veći i crveniji nego što je to uobičajeno. Kukuruzni klipovi su bili skroz ispunjeni, puni slatkog soka. Slatko uživanje.
Onda se desila zanimljiva stvar. Gospoda Mudrinić i Zakeralo su prestali da piju kafu na terasi. Nisu nastavili svoj dugogodišnji ritual sve dok njihov komšija nije sakupio sav rod koji je imao u bašti. Interesovalo bi me da li su sami sebe upitali: "Kako je moguće da on ima povrće a mi nemamo? Mi znamo sve o tome a on skoro ništa!"
Isto tako, postojalo je dvoje komšija koji su slično provodili vreme pijući kafu. Jedan se zvao Mudrinić za propovedanje Evanđelja a drugi se zvao Zakeralo. Mnogo su govorili o tome da jako čeznu da vide spasenje grešnika, da vide probuđenje, iako sami nikada nisu svedočili izgubljenim dušama. Osećali su da je njihova glavna uloga da "informišu" ljude koji svedoče kako to rade na pogrešan način, i da oni znaju šta su "ključevi uspeha". A onda, jednoga dana se doselio komšija Revnosni...
...sami dovršite priču. Ja idem da plačem...
* Uvodnik - Uredništvo
* Šta je čovek? - Chuck Smith
* Josif - Steven Campbell
* Spasenje je Božje delo - Matthew J. Slick
* Šta je legalizam? - G. Brahman
* Kako raste vaše povrće? - Džon Dž. Rajzinger
* misaone refleksije
* Smešna strana
