Naslovna » Magazin » Arhiva » #46 » ....

Šta je legalizam?

G. Brahman

Na ovo pitanje je moguće odgovoriti samo ako ga sagledavamo kroz Hristovo Evanđelje.

1. "Legalizam" uvek polazi od pitanja šta sam ja u stanju da uradim, koje delo da učinim ili šta ja mogu da ponudim Bogu (Lk. 18,11) da bi od Njega bio prihvaćen. No, u Evanđelju jedino Hrist odlučuje o ovom pitanju našeg prihvatanja ili odbacivanja kod Boga. Dakle, o tome odlučuje moja vera i moje predanje Hristu: "Mislimo dakle da će se čovek opravdati verom bez dela zakona." (Rim. 3,28).

2. "Legalizam" nam je uvek bliži. On nam je zato simpatičniji, jer uzvisuje naše JA. Tu mi imamo nešto u svojim rukama što bi Bog prema našoj računici, trebalo da uvaži i da mu bude drago. Čini nam se da je veoma važno da mi imamo nešto da ponudimo Bogu i to više od ostalih. Čini nam se da nam naša dostignuća pred Bogom osiguravaju "višu poziciju kod Boga od drugih". Međutim, u evanđelju smo u ulozi primalaca. "Pred Bogom smo svi samo prosjaci", reče Luter na svojoj samrtnoj postelji a zato i glasi prvo blaženstvo u Mateju 5,3: "Blago siromašnima duhom, jer je njihovo carstvo nebesko!" - Ovakav položaj se nipošto ne dopada našem starom JA i zato čak i kada iskreno sledimo Hrista toliko često padamo u legalizam.

3. "Legalistički čovek" živi od staroga, tj. uvek od onoga što on ima i što jeste. Istina, on sada nosi hrišćansku masku; ali sa Bogom saobraća po ranijem životnom principu. Ako bi pošteno procenio svoj život, njegovo priznanje bi moralo da glasi: "Gle, skoro sve staro ostade. Praktično ništa novo nije postalo." Naprotiv, život prema Hristovom Evanđelju crpi snagu iz novog i jedinog izvora: Hrista. On je život, kao život koji oživljava loze na čokotu. Jedino kada smo u Hristu, onda bez grčevitog naprezanja raste novi plod za Boga. Imamo radosno svedočanstvo: "Zato, ako je ko u Hristu, nova je tvar: staro prođe, gle, sve novo postade!" (2. Kor. 5,17).

4. "Legalista" će na kraju, ako je iskreni tražilac Boga, postati obeshrabren i jadan (Rim. 7,24). On uvek mora da se napreže. Osim toga veoma naporno deluje i na svoju okolinu. Uskoro primećuje, da je za izvesno vreme u stanju da vara druge svojom pobožnošću, ali ne i Boga niti samoga sebe. Drugi, opet, koji sami sebe lažu, postaju ponosni, naduveni, samopravedni. "Čuvajte se kvasca farisejskog, koji je licemerje." (Lk. 12,1-2). Legalista meri svoje duhovno stanje strogim održavanjem vanjskih pravila, oblika i normi a ne kroz lični i intimni odnosom prema Isusu Hristu. Život prema Evanđelju milosti čini čoveka skromnim i poniznim. Jer jedino tako može spoznati svu svoju potpunu nemoć i bezvrednost pred Bogom (Rim. 7,18). Sa druge strane, mi bivamo ohrabreni i ojačani i istinski usrećeni na osnovu novih mogućnosti milosti koje nam stoje na raspolaganju u Hristu (Fil. 4,13).

5. "Legalizam" me nemilosrdno prikiva (vezuje) za mene lično. Uvek sam zauzet sobom a mnogo manje Isusom, mojim Gospodom. Nastojim da popravim starog čoveka. Ustvari, neprekidno se bavim pokušajima reanimacije (ponovnog oživljavanja) mog starog života koji je zapravo umro s Hristom i u krštenju je čak i sahranjen. Nasuprot tome, Evanđelje donosi oslobođenje kako bi nadalje mogao da živim "novinu života" u radosnoj i zahvalnoj orjentaciji prema Bogu, mom Gospodu (Rim. 7,4).

6. "Legalizam" uvek razara zajedništvo. Nisam zadovoljan što sam sebi namećem jaram zakonskih normi. Moram ga silom natovariti i drugima, moram druge meriti istim merilima. Završetak je kritizerstvo i suđenje braći i sestrama bez ljubavi. Ne retko je to ista žalosna predstava kao kod Galatskih hrišćana kojima je Pavle morao da piše: "Ali ako se među sobom koljete i jedete, gledajte da jedan drugog ne istrebite." (Gal. 5,15). Hrist nas, naprotiv, svojim EvanđeIjem stavlja u veliko zajedništvo onih koji priznaju, kako kaže pesma: "Ništa dat' ne mogu, sve si, Hriste, ti!" Oni znaju da su bogati, jer su obdareni a čeznu da zajednički slave velikog božanskog darodavca (Rim. 15,5-6).

7. "Legalizam" prema proceni apostola praktično reže našu životnu nit. Odseca nas od Hrista i izdvaja iz milosti (Gal. 5,4). To su iste posledice koje dolaze kao kod greha. Samo što je legalizam još opasniji, jer se krije iza pobožne maske i jer ga je teže razotkriti. Nasuprot tome, Evanđelje nas vodi u trajno životno zajedništvo sa Hristom i ujedno omogućuje naš rast i rod.

Jasno je kao dan da je nemoguće mešati ova dva puta i dva načina života, legalistički i evanđeoski, zakon i milost, prema receptu: "Dvostruki šav bolje drži." Legalistički put neminovno vodi u prokletstvo, jer nas stavlja van milosti Božje. Obećanje blagoslova važi samo za one kojima je dovoljan jedino i samo Isus Hrist za njihovo opravdanje i prihvatanje pred Bogom.

Pitanje kako savladati legalizam postalo je jedno od presudnih pitanja rane crkve, i ovo je bilo važno zato što je od njega zavisio njen dalji opstanak i misionarska sila. To isto pitanje nije napustilo Crkvu Isusa Hrista kroz sve vekove njenog postojanja. To je pitanje koje mi danas treba sami sebi ponovo da postavimo, i ako je potrebno da se pokajemo i vratimo sebe u Evanđelje milosti.

Prema: Iskre, 3/1983.
"Istorijsko postojanje Isusa Hrista tako sigurno kao i moje vlastito postojanje."
- Phillip Schaff

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1080
Ukupno: 2495335
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/046/04.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.