• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

I. Zdrava crkva mora da bude doktrinalno ispravna

U današnjem svetu, većina nevernika je zbunjena ogromnim brojem religija. Pripadnici svake verske grupe govore da su u pravu i zbog toga nastoje da i ostale ljude pridobiju i usklade svom načinu razmišljanja. Da bi stvar postala još gora, u samom hrišćanstvu postoji veoma široko razilaženje mišljenja i brojne podele.

Mnogo ljudi je toliko zbunjeno koji put je istinit, da na kraju uopšte i ne odluče da naprave izbor. Čak su i mnogi vernici često nesigurni koja crkva uči istinu, te je zbog toga i dostojna njihove podrške. Upravo zbog toga želim da vam ovde ukažem kako da prepoznate zdravu crkvu.

Dozvolite mi da počnem sa činjenicom da nikada nećete pronaći savršenu crkvu. Praktično nema nikakve šanse da pronađete crkvu u kojoj ćete se potpuno složiti sa svim njenim učenjem po pitanju verovanja i prakse. Zbog toga mi dopustite da vam ukažem na nekoliko osnovnih elemenata koji će vam pomoći da sagledate da li je određena crkva zaista zdrava crkva. Ukoliko ti elementi postoje, možete da se identifikujete s takvom crkvom, radite u njoj i požrtvovano i s radošću služite Gospodu u njoj. Međutim, ukoliko ovi osnovni elementi ne postoje, ili su pogrešni, budite oprezni! Budite izuzetno pažljivi da ne pomažete i podržavate bilo koju grupu, koja odbija zdravo učenje i nauku Božije Reči.

Postavlja se pitanje kako možemo da prepoznamo zdravu crkvu? Na ovo pitanje ćemo najpre početi da odgovaramo tako što ćemo da proučimo stvari vezane za verovanje crkve: da li je njena doktrina zasnovana na Svetom pismu, da li ima čiste i jasne temelje vere, ili možda radi po filozofiji "nešto se dešava"...

Reći ću vam nešto, ali to je upravo slučaj u nekim crkvama. Da bih vam bolje predstavio na šta mislim, dopustite mi da citiram deo članka koji je nedavno objavljen u jednim novinama:

"...Bivši profesor teologije, koji je izjavio da ne veruje da je Isus doslovno ustao iz groba, dobio je mesto vodećeg propovednika u crkvi. 'Jedan od poznatih sveštenika naše crkve...' napisao je reporter posle rukopolaganja profesora za sveštenika 'je onaj koji je uvek pokazivao drugačije mišljenje od ostalih'. Njegovo uvođenje u svešteničku službu je izazvalo jednu od najvećih diskusija protekle decenije. Novi sveštenik je izrazio mišljenje da glavni elementi hrišćanskog verovanja, kao što su Isusovo rođenje od device ili Njegovo vaskrsenje, više predstavljaju simboliku nego bukvalnu istinu!? On je takođe rekao: "Ako ja verujem da je Isus u isto vreme bio i Bog i čovek, vi niste dužni da verujete isto tako"... "

Nema sumnje da su ovi teolozi mislili da je preporučljivo imati široke načine mišljenja, ali njihovo verovanje je pogrešno. Smrtno pogrešno, ukoliko smatraju da je svejedno, šta se veruje o nekim temeljnim biblijskim istinama. Od izuzetne važnosti je šta verujemo u vezi sa osobom Isusa Hrista, Njegovog slavnog dela pomirenja i ostalih učenja Svetog pisma. Dakle, dobro obratite pažnju na sve ove, vrlo značajne, stvari i uporedite ih sa stanjem crkve koju posećujete ili imate nameru da joj se priključite.

Da bi znali kako da prepoznamo zdravu crkvu, polazna tačka će nam biti proučavanje stvari u koje zdrava crkva veruje! Da li je crkva pouzdana u svojoj nauci?

Zdrava crkva je ispravna u ovim oblastima:

1. Bibliologija - Verovanja o Bibliji.
2. Teologija - Verovanja o Bogu.
3. Hristologija - Verovanja o Hristu.
4. Soteriologija - Verovanja o spasenju.
5. Pneumatologija - Verovanja o Svetom Duhu.
6. Eklesiologija - Verovanja o crkvi.
7. Eshatologija - Verovanja o poslednjim događajima.


1. Bibliologija - Verovanja o Bibliji.

Crkva je zdrava ukoliko su na prvom mestu ispravna njena verovanja o Svetom pismu, Bibliji. Crkva koja ima ispravno verovanje uči da je Biblija nadahnuta Reč živoga Boga. Bog je govorio! Nije nas ostavio da se bespomoćno mučimo u slepom traženju istine. Bog nam je dao Sveto pismo, nepogrešivo otkrivenje koje je dato čoveku.

"Sve je pismo od Boga dano, i korisno za učenje, za karanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi, da bude savršen čovek Božij, za svako dobro delo pripravljen" (2. Tim. 3,16-17).

Izraz "od Boga dano" na grčkom jeziku znači "Bogom nadahnuto" ili "bogonadahnuto". Dakle, može se reći da je celo Pismo od Boga nadahnuto. Dok su ljudi kao autori pisali biblijske rukopise, sam Gospod ih je nadahnuo i otkrivao svoju poruku preko njih.

Da! Mi verujemo da je "sve pismo od Boga dano". U suštini, verujemo da je Bog doslovno i potpuno nadahnuo čitavo Sveto pismo. Ali, šta to znači?

Kada govorimo o doslovnom nadahnuću, smatramo da je Sveti Duh vodio autore Svetog pisma toliko precizno i tačno, da su čak i njihove reči bile pod Njegovom kontrolom. Oni su u tolikoj meri bili predani Njegovom vođstvu, da u toku pisanja nisu načinili nijednu grešku. Ovo nam dokazuje da je Biblija 100% istinita, do najsitnijih detalja!

Kada kažemo da verujemo u potpunuo nadahnuće Svetog pisma, onda smatramo da je svih 66 knjiga podjednako nadahnuto ili inspirisano. Reč "doslovno" dolazi od latinske reči koja znači "puno, potpuno". Kada dokazujemo naše verovanje u "doslovno" nadahnuće, mi objavljujemo da je cela Biblija (od Knjige Postanja ili Prve knjige Mojsijeve do Otkrivenja) inspirisana od Boga!

Jednu od najboljih definicija nadahnuća koju sam ikada čuo je dao grčki naučnik Gausen: "Nadahnuće je neobjašnjiva sila koju je božanski Duh unapred davao autorima Svetog pisma, da bi ih vodio, čak i u izboru reči koje su zapisivali, da bi ih sačuvao i od najmanje greške ili propusta".

Jedan od najvažnijih pokazatelja zdrave crkve je njeno verovanje da je Biblija nepogrešivo nadahnuta Reč živoga Boga!


2. Teologija - Verovanja o Bogu.

Druga stvar pomoću koje prepoznajemo zdravu crkvu jeste proučavanje njene teologije, odnosno njenih verovanja o Bogu. Nemoguće je da crkva ima ispravnu doktrinu, ispravnu nauku, ako na ispravan način ne prihvata sve što Sveto pismo govori o Bogu.

Prva Jovanova poslanica 1,5 nam kaže: "Bog je videlo". Ovo je dokaz Njegove apsolutne svetosti. Stih: "Bog je ljubav" (1. Jn. 4,8) objašnjava zašto je Bog dao sebe, radi dobra svojeg stvorenja. Objava data u Poslanici Jevrejima 12,29 - "Jer je Bog naš oganj koji spaljuje", predstavlja Boga kao osobu koja kažnjava one koji čine zlo. Nijedno učenje o Bogu ne može da se nazove biblijsko ukoliko ne priznaje Njegovu svetost u istoj meri kao i Njegovu ljubav. Mora se znati Njegova mržnja prema grehu i osuda svakog zla, isto kao i Njegovo zadovoljstvo u pravdi. Propovednik koji govori o Božijoj ljubavi bez ikakvog spominjanja Božijeg gneva prema grehu, ne propoveda celu istinu.

Biblija takođe uči svoje čitaoce da je Bog jedan! On je bez rivala i konkurenta. Ne postoji drugi bog sličan Njemu. Iako je Bog jedan, mi prepoznajemo činjenicu da je On trojedini Bog: Otac, Sin i Duh Sveti - tri odvojene osobe u jednom Bogu! Otac je Bog. Sin je Bog. Sveti Duh je Bog. Ali, svaki od tri člana Trojstva je osoba! Oni su oduvek postojali i jednaki su u snazi. Iako tako, oni su ujedinjeni, a u suštini oni ipak nisu tri Boga, nego jedan!


3. Hristologija - Verovanja o Hristu.

Treći ključ pomoću kojeg prepoznajemo zdravu crkvu jesu njena verovanja o Isusu Hristu. Vrlo važno pitanje kojim možemo da prepoznamo da li određena crkvu zaslužuje našu odanost i podršku je šta ona uči o Gospodu Isusu Hristu. Tu pre svega mislim na verovanja koja su vezana za božanstvo i ljudsku prirodu Isusa Hrista.

Sveto pismo uči da je Isus Hristos potpuno čovek i potpuno Bog. Hristovo božanstvo na primer je eksplicitno izraženo u 1. stihu Jovanovog Evanđelja: "U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč". Gospod Isus je objavio svoje božanstvo. On je rekao: "Ja sam pre nego se i Avram rodio" (Jovan 8,58).

Ali, Isus nije samo Bog. On je takođe čovek. Dokaz da je naš Gospod u isto vreme bio i Bog i čovek nalazi se u Poslanici Filipljanima 2,5-8. On je rođen od device Marije. Za vreme svog zemaljskog putovanja kao čovek, On je često postajao umoran, bio je gladan, fizički je patio... ali neverovatno, On je zaista u isto vreme bio Bog! Misterija? Da, ali istina koju prihvatamo verom. Ako se crkva odriče Hristovog apsolutnog božanstva i njegove ljudske prirode, ona ne govori istinu o Njemu i nije vredna našeg poverenja.

Crkva koja je ispravna u hristologiji takođe veruje da je Isusa rodila devica. Ona uči da je Marija bila devica kada je Isus bio rođen. Kada je anđeo unapred objavio Mariji da će roditi sina, ona je odgovorila: "Kako će to biti kada ja ne znam za muža?" (Luka 1,31-34). Tada joj je anđeo rekao: "Duh Sveti doći će na tebe, i sila Najvišeg oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božiji" (stih 35).

Svestan sam da će mnogi teolozi reći da je Isusovo rođenje od device od male važnosti u hrišćanskoj teologiji. Ali, ja se ne slažem! Odbiti jasnu činjenicu da je Isus rođen od device uključuje ne samo kontradiktornost Božije reči, već i odricanje Njegovog božanstva i bezgrešnosti.

Kada propovednik kaže da Isus nije rođen od device, on shodno tome objavljuje da je Hristos bio samo jedno obično ljudsko biće. Ali, Sveto pismo govori da je večno postojeća druga osoba Svetog Trojstva rođena od zemaljske majke. Bog Duh Sveti je natprirodno usadio taj život u nju. Kada je Isus bio začet, Večna Reč je započela novu vrstu postojanja. Isus je ušao u Marijino telo i dopustio sebi da bude rođen kao mala i bespomoćna beba. Međutim, On je to uradio bez pokoravanja svom božanstvu. Takvo čudo se nikada ne bi moglo desiti putem uobičajenog, ljudskog načina razmnožavanja. Zato je učenje o Hristovom rođenju od device - neophodno da bi se shvatio pojam Njegovog božanstva.

Rođenje Gospoda Isusa Hrista od device je, takođe, neophodno zbog Njegove bezgrešne prirode. Da je Isus začet prirodnim putem, nasledivši grešnu ljudsku prirodu, On nikada ne bi mogao da bude naš Spasitelj. Svako rođeno ljudsko biće (osim Isusa Hrista) dolazi u ovaj svet kao grešnik. Svi mi nasleđujemo grešnu prirodu svojih roditelja. Naši roditelji su je nasledili od svojih roditelja, i tako sve do Adama. Svako ljudsko stvorenje koje je rođeno na ovom svetu posle pada u greh je iskvareno i grešno zahvaljujući svom srodstvu sa Adamom. Svi mi dolazimo u ovaj svet kao članovi grešne i pale vrste.

Dakle, da je Gospod Isus začet prirodnim putem, On bi nasledio grešnu Adamovu prirodu. On sam bi bio grešnik, i kao takav ne bi bio kvalifikovan za našeg Spasitelja. Ali, Sveto pismo opisuje Gospoda Isusa Hrista kao potpuno bezgrešno biće. Apostol Petar Ga opisuje kao "prečisto i bezazleno jagnje" (1. Pet. 1,19). Pavle dokazuje Hristovu bezgrešnost kada piše da Bog "onoga koji ne znadijaše greha nas radi učini grehom, da mi budemo pravda Božija u njemu" (2. Kor. 5,21). Da bi poneo naše grehe, Isus je morao da bude bezgrešan, a rođenje od device je upravo to i omogućilo.

Crkva koja je ispravna u ovom pogledu hristologije takođe veruje u Hristovu iskupljujuću smrt. Ona uči da je Isus, jedini čovek bez greha, umro na krstu za grešnike. Da, On je umro umesto nas! Prema Poslanici Rimljanima 4,25 Isus Hristos "se predade za grehe naše". 1. Petrova poslanica 2,24 nam govori da je Isus "sam izneo naše grehe na telu svojemu na drvo, da za grehe umremo, i za pravdu živimo". Isus je umro za nas! Zauzeo je naše mesto na krstu i zbog toga kažemo da verujemo u Njegovu iskupljujuću smrt.

Ne smemo da smetnemo s uma da zdrava crkva mora da bude ispravna i u ovom pogledu hristologije! Dakle, još jedan način za prepoznavanje crkve koja je dostojna da budemo u njoj i budemo zajedničari s vernicima koji je čine, jeste istraživanje njenog učenja o Hristu:

Da li se veruje u Njegovo božanstvo? U njegovu ljudsku prirodu? U Njegovo rođenje od device? U Njegov bezgrešan život? U Njegovu smrt? U Njegovo vaskrsenje? U Njegov lični ponovni dolazak?

Ove istine pravog hrišćanstva su od suštinske važnosti, i svako ko ih se odriče zaista ne može biti ni nazvan imenom hrišćanin!

Nastavak u sledećem broju.