• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

U Kini, Hrist veoma često omogućava svojim sledbenicima tu privilegiju, da za Njega budu proganjani - ali isto tako On za njih čini i čuda koja oduzimaju dah, On silno potvrđuje svoju prisutnost uprkos svemu. Paul i Joy Hattaway koji rade za misiju "Azijska žetva" (Asia Harvest), izveštavaju o sledećem svedočanstvu:

Dok je jedan od mnogih talasa progonstva 1950. harao Kinom. Pastor Li je bio uhapšen i optužen za "kontra-revolucionarne aktivnosti". Bio je osuđen na robiju u rudniku gvozdene rude, u udaljenom delu Kine. Lijina supruga je sa petoro dece odlučila, da se preseli u blizinu rudnika kako bi bili u mogućnosti što češće posećuju Lija u zatvoru.

Radni dan pastora Lija u rudniku je trajao 14 sati, svakoga dana. Hrana koju su dobijali usuđenici je bila slaba i bilo je malo. Kada je Lijeva porodica čula za loše uslove koji su vladali u zatvoru, bili su veoma zabrinuti. Ubrzo su dobili vest da je njihov otac umro. Porodica je ovu vest primila sa velikim bolom, ali morala je da nastavi sa životom dalje, morali su da prežive a za im je trebao novac.

12-godišnja ćerka pastora Lija otišla je u rudnik, kod upravnika i rekla mu: "Moj otac je bio ovamo poslat zbog svoje ljubavi prema Hristu. To je bio njegov jedini zločin. Bio je dobar čovek, on je voleo druge ljude i želeo da im pomogne. Sada kada je on mrtav - moja porodica nema hrane, nema para i mesto gde bi živela. Molim vas, da mi date neki posao u rudniku."

Upravnik se sećao Lija, i pokrenut saosećanjem prema mukama ove devojčice, rekao joj je: "Imam neki posao za tebe, ali je dosadan i veoma loše plaćen." Devojčica je odmah bez razmišljanja prihvatila posao.

Upravnik ju je odveo na njeno radno mesto, do ulaza gde se 3.000 zatvorenika svakoga dana spuštalo u rudarska okna i kopalo rudu. Rekao joj je: "Vidiš li ovo crveno dugme? Tvoj posao je da stojiš pored ovog dugmeta ceo dan, i ako ti neko vikne da ga pritisneš, ti to moraš odmah učiniti. To je dugme od sirena za opasnost, koje će se oglasiti po celom rudniku. Čim ih rudari čuju, oni će brzo izaći napolje, na površinu. Dobro pazi da dugme ne pritisneš slučajno."

Tako je devojčica ceo dan stajala pored dugmeta, nedelju za nedeljom. Uz pomoć njene male zarade od par dolara, porodica je ipak lakše sastavljala kraj s krajem. No, jedno popodne jasno je čula neki glas kako joj govori: "Pritisni dugme!" Okretala se okolo, pokušavajući da vidi ko joj to govori, ali u blizini nije bilo nikoga. Posle par momenata ponovo je čula glas: "Brzo! Pritisni dugme odmah!" Opet je pomislila da joj se pričinjava, ako pritisne dugme bez potrebe, izgubiće posao. Treći put ju je glas oslovio po imenu i još jednom naredio da pritisne dugme. Sada je shvatila ko joj to govori, obraćao joj se Gospod. Nije razumela zašto treba pritisnuti dugme, ali je znala da Ga mora poslušati. Bučne sirene su se oglasile i 3.000 rudara je užurbano izlazilo na površinu. Ljudi su bili zbunjeni i nisu znali šta se događa. Upravnik je, takođe, brzo došao, i vikao pitajući šta se to dešava, zašto je dugme za opasnost pritisnuto. Nekoliko trenutaka posle, kada je i poslednji rudar izašao iz okna, tlo je počelo snažno da ljulja od jakog zemljotresa, za samo par sekundi ceo rudnik je bio zatrpan. Kad se sve umirilo, nastala je velika tišina, svi su gledali na mršavu devojčicu koja je pritisla crveno dugme. Upravnik joj je prišao i zapitao je: "Kako... kako si znala da treba da pritisneš dugme?" Ona je glasno odgovorila: "Gospod Isus Hrist mi je rekao, čak tri puta pre negoli sam to i uradila. Isus Hrist je jedini put ka živome Bogu. On vas sve ljubi i to je dokazao danas kada vam je sačuvao živote! Morate se okrenuti od svojih greha i predati se Njemu!" Svih 3.000 rudara i upravnik su kleknuli i molili Isusa da im oprosti i da uđe u njihovo srce. Izvor: Asia Harvest Newsletter #80, www.asiaharvest.org.

Kopajući kod Tell es-Safi, mestu koje je po Bibliji bilo Filistejski grad Gat, arheolog Bar-Ilan je pronašao malene fragmente keramike. Na pronađenim delovima se nalaze zapisi na ranom filistejskom pismu (10. i rani 9. vek stare ere), koji spominju dva imena koja zvuče kao "Golijat". Ovo arheološko otkriće je veoma zanimljivo, i po mnogima je dobar dokaz da je priča o Davidu i divu Golijatu, možda, i više od toga... (Oren Klass, sažetak.)

O, Bože,
kako duša zna da boli,
kada neposlušnu decu imaš,
kojima svu svoju ljubav daješ,
a zauzvrat ništa ne primaš!

O, Oče,
kako tvoje veliko srce pati,
videći koliko na zemlji greha ima,
koje tvoje nežno srce para,
a ti si svoju ljubav dao svima!

Zakone si stavio u srca naša,
da nas zaštitiš, da ne zaboravimo na te,
ti strpljivo čekaš i opraštaš svakom,
samo da se pokaju i tebi se vrate!

Božija deca koja ne slušaju poziv,
da promene srce i da se ocu vrate,
izgubljena stoje u večitoj tami,
bezakonja čine i moraće da plate!

Sotona je vladar od ovoga sveta,
i takvoj deci on širi ruke,
gurajući ih u greh i propast večnu,
nanoseći im bol i velike muke!

Ali ako zakone držiš i poštuješ Oca,
koji je zbog svih nas i svoga sina dao,
veruj da si sigurno na pravome putu,
Jer je Isus Hrist zbog svih nas pao!

Dao je svoj život da bi mi živi bili,
i sve naše grehe je uzeo na sebe,
razapet na krst zbog krivice naše,
u mukama je patio zbog mene i tebe!

Zato nemoj da dopustiš da te Đavo zavede,
izaberi ljubav, da ti duša bude čista,
jer samo Bog ti nudi sreću i život večni,
molim te, poslušaj Oca i ne zaboravi na Hrista!

(Priče 8:33-36)

Ljubljeni moji,

kao što dobro znate, uskoro dolazi moj rođendan. Na taj dan se svake godine održava praznik u moju čast, a biće ga i ove godine. Mnogo dana pre tog praznika, ljudi sumanuto kupuju - troše velike pare, a na radiju i TV, stalno govore o tome da se moj rođendan približava.

Lepo je znati da barem jednom godišnje neki ljudi misle na mene. Kao što znate, proslava mog rođendana je započela još pre mnogo godina. Na početku je izgledalo da ljudi razumeju i da su zahvalni za sve ono što sam ja za njih učinio, ali danas, izgleda da niko ne zna šta je pravi razlog svog tog praznovanja i pirovanja.

Tih dana, porodica i prijatelji se okupljaju i lepo se zabavljaju, bez toga da znaju pravi smisao i značenje tog praznika.

Sećam se da je tim povodom prošle godine bila neka velika proslava. Sto za ručak je bio prepun ukusne hrane, pečenja, pića, kolača, voća... da se nahrani gomila ljudi...

I da vam priznam nešto? Na praznik koji obeležava moj rođendan, ja nisam bio pozvan... A trebalo je da budem počasni gost, a oni se nisu setili ni da mi pošalju pozivnicu. To je praznik koji se održava mene radi, a ja sam bio zaboravljen napolju. Zatvorili su mi vrata ispred samog nosa... a ja sam želeo da budem sa njima - da večeram sa njima.

Uistinu, to me nije mnogo iznenadilo, zato što mi se u poslednjih nekoliko godina sve češće ovo dešava. Budući da nisam bio pozvan, odlučio sam da sam uđem na unutra, i da me niko ne primeti. Ušao sam i stao sam u ugao sobe.

Bilo je i pijanih; bilo je i nekih koji su zbijali svakakve šale, smejali se, neki su me psovali, ili su psovali Oca. Zabavljali su se. U ponoć su svi počeli da se grle, pozdravljaju i čestitaju, da spominju moje ime; i ja sam tada raširio svoje ruke čekajući da će možda neko od njih i mene zagrliti ... ali ... mene niko nije zagrlio. Shvatio sam da sam nepoželjan, suvišan, i tiho sam otišao sa te slave.

Da znate, svake godine postaje sve gore i gore... Ljudi sve više misle na jelo i piće, pirovanje, zabave... a mene spominju kao u kakvoj uzrečici...

Želeo bi da mi ovog Božića dozvolite da uđem u vaš život. Želeo bih da vi prepoznate tu činjenicu da sam ja - pre skoro dve hiljade godina - došao na ovaj svet da bih vam dao moj život, na krstu, da bi vas spasio. I da u ovu moju ljubav verujete svim svojim srcem.

Da vam kažem još i ovo. Pošto me mnogi nisu pozvali na svoje slave, ja ću imati svoju sopstvenu slavu, veliku slavu, kakvu niko nikada nije ni zamislio, i već sam pri kraju sa pripremama za taj događaj.

Svakodnevno šaljem mnoge pozivnice, a ima pozivnica i za vas. Ja bi hteo da znam jedno: da li vi želite da budete prisutni, pa ću rezervisati mesto za vas, ispisaću vaše ime sa zlatnim slovima u mojoj velikoj knjizi gostiju. I znajte, jedino oni koji su na ovoj mojoj listi gostiju biće pozvani da uđu na moje slavlje. Oni koji ne odgovore na moju pozivnicu, biće ostavljeni napolju.

Budite spremni, kada sve bude bilo gotovo, bićete gosti na mojoj velikoj svečanoj večeri.

Vidimo se uskoro.
Volim vas! -- Isus.