Naslovna » Magazin » Arhiva » #32 » ....

Živeti kao so i svetlo

George Wood
"Blaženi su siromašni duhom, jer je njihovo carstvo nebesko.

Blaženi su žalosni, jer će se oni utešiti.

Blaženi su krotki, jer će oni naslediti zemlju.

Blaženi su gladni i žedni pravednosti, jer će se oni nasititi.

Blaženi su milostivi, jer će oni biti pomilovani.

Blaženi su čisti srcem, jer će oni Boga gledati.

Blaženi su mirotvorci, jer će se oni sinovi Božiji nazvati.

Blaženi su prognani radi pravednosti, jer je njihovo carstvo nebesko.

Blaženi ste kad vas nagrde i usprogone i nabede svakim zlom lažući mene radi. Radujte se i kličite, jer je nagrada vaša velika na nebesima; jer su tako progonili proroke koji su bili pre vas..."
(Matej 5:3-11)

Svaki narod ima neke svoje karakterne crte, po kojima je poznat. Tako, i građani - narod - carstva Božijeg bi trebalo da imaju svoj karakter, po kom bi bili poznati među ljudima. Isus u svom govoru, poznatom kao "Blaženstva", navodi osam karakteristika koje On želi da vidi kod svojih sledbenika...

I. Siromasi u duhu

Osnovna karakterna crta koju Isus u nama želi izgraditi jeste da budemo ljudi u potrebi: "Blaženi su siromašni duhom..."

Stari grci su imali dve reči za siromaštvo: jedna je opisivala siromahe, koji su ipak nekako preživljavali; dok je druga označavala nemaštinu - potpune siromahe, koji nisu imali ama baš ništa i koji će umreti, ako im neko ne pomogne. Isus upravo ovde koristi ovu drugu reč: "potpuni siromah".

Prvim blaženstvom, Gospod poručuje da nezavisna osoba nikako neće ući u carstvo Božje, niti carstvo Božje može ući u nju. Ko kaže: "Ja nisam siromašan, ne treba mi spasenje, svojom ću snagom uspeti, ne treba mi niti Isus, niti krst" - takva osoba ostaje izvan carstva.

Tek kada shvatimo, da smo u stvarnosti potpuni siromasi, da ništa ne možemo Bogu dati kako bismo zauzvrat dobili večni život, da ni naša najbolja ljudska nastojanja ne mogu isplatiti dug za greh, tek tada, kada shvatimo da smo u potpunoj potrebi, možemo biti u zajedništvu sa Isusom i primiti blagoslove carstva - "njihovo carstvo nebesko".

Ovo siromaštvo duha, koje u stvari znači potpunu ovisnost o Bogu, ne samo da je bitno za ulazak u hrišćanski život, nego je uslov za svo naše hrišćansko iskustvo. Onog trenutka kada postanemo nezavisni i sami sebi dovoljni, Gospod će nam govori kao onima iz Laodikeje: "Zato što govoriš: bogat sam i obogatio sam se i ništa mi ne treba, a ne znaš da si bedan i kukavan i siromašan i slep i go" (Otk. 3:17).

Razmisli: Jesi li zaista takva osoba da u potpunosti ovisiš o Gospodu, da On zadovolji sve tvoje najdublje potrebe?

II. Oni koji tuguju

Druga karakterna crta koju Gospod želi u nama izgraditi jeste, da žalimo zbog greha: "Blaženi su žalosni..."

Ovo blaženstvo zaista nema ništa zajedničko sa žalošću koju osećamo, na primer, na sahrani ili pri nekoj tragediji. Takva je žalost normalno i prirodno ljudsko osećanje i zajedničko je i vernicima i nevernicima.

Tuga o kojoj je ovde reč, vezana je za carstvo Božije. Tiče se naše lične osetljivosti na greh, ono što vređa Boga, ono što povređuje ili uništava nas same ili druge. Ona je suprotna stavu: "Šta me briga... Šta su zaslužili, to su i dobili... Tako im i treba..." Ne. Ona gleda u uzroke tragedija, i tuguje, jer tu vidi razne grehe koje su do te tragedije doveli: ponos, preljuba, zavist, požude...

Oni koji tuguju jesu poput roditelja koji vodi duhovnu borbu za odlutalo dete, poput hrišćanina na kolenima koji sa Isusom saoseća i plače za izgubljenim dušama.

Osoba koja tuguje nije sebe izolovala od bola, žalosti i povreda. Ona žali zbog svojih propusta, ali isto tako jednako i zbog tuđih. Ako neprestano težimo za ličnim samozadovoljstvom, ne možemo se poistovetiti sa suzama i saosećati sa čovekom koji je u bolu. Oni koji tuguju primiće utehu - pomoć iz Božje ruke. Oni koji nikada ne tuguju, umreće u egocentričnoj praznini.

Razmisli: Jesi li osoba koja istinski tuguje zbog povreda i boli koje je naneo greh i da li i koliko saosećaš sa onima koji pate?

III. Krotki

Treća karakterna crta koju Hrist želi da vidi kod svojih sledbenika jeste "blaga snaga discipline": "Blaženi su krotki..."

Reč krotak nije popularna. Većina ljudi krotkost dovodi u vezu sa blagim, plahim ili slabim. Za svet, takvi su ljudi slabići i gubitnici.

No, originalno značenje reči koju Isus koristi sasvim je drugačije. Reč krotak opisuje divljeg pastuva koji je pripitomljen - njegova je snaga sada pod kontrolom i korisno usmerena. Krotko opisuje uravnoteženu osobu - koja, na primer, niti skuplja novac u čarapi niti ga razbacuje. Dakle, krotkost jeste snaga samokontrole, ali ona u sebi sadrži i blagost - ljubaznost.

Naprimer, kada Isus svoje sledbenike poziva na blagost, zapravo traži da sprovode blagu snagu discipline. Samo takva vrsta ličnosti može "naslediti zemlju", jer samo takav temperament neće sve upropastiti. Krotka osoba zna za samodisciplinu podređenosti i umerenosti.

Razmisli: Želiš li ti postati disciplinovan čovek, uravnotežen i blag? Ili jesi li takav?

IV. Žedni i gladni

Četvrta karakterna crta koju Isus želi videti u nama jeste da budemo "gladni i žedni pravednosti".

Postoje razni stepeni (nivoi) gladi i žeđi. Glad koju mi osećamo za hranom u podne, posle obilnog doručka, poprilično se razlikuje od gladi osobe koja je pre par dana pojela samo malu porciju pirinča. No, Isus ovde govori o još većoj gladi - gladi tako silnoj, da se u momentu mora zadovoljiti, inače nastupa smrt.

Često se naši životni ciljevi tiču stvari koje su oko nas: posedovanje kuće, novog automobila, određenog zvanja, finansijske sigurnosti, ali svaki cilj koji želimo postići, a koji je van nas, može se izgubiti. Moja kuća, auto, posao mogu mi se oduzeti... Takođe, i moja porodica, zdravlje, prijatelji... Kad sve to nestane, šta mi ostaje? Jov se morao suočiti s tim pitanjem. Kad je sve nestalo, ostala je njegova neporočnost. Ono: "ko sam", ne može mi se oduzeti - ono uvek ide sa mnom.

Isus traži od nas da žednimo i gladujemo za onim što nam se ne može oduzeti, onim što je u nama - pravednost. A svaki onaj koji traži i teži da živi po pravednosti - Istini - iskusiće Boga i nasitiće se.

Razmisli: Poseduješ li u svom životu duboku čežnju da iskusiš Boga i da njegova pravednost (Istina) prebiva u tebi?

V. Milosrdni

"Blaženi su milostivi..." Ovo je peti cilj koji Isus postavlja pred nas. To je voljnost da na sebe preuzmemo sramotu drugih, tj. poistovetimo se sa njima.

Becky Pippert je ispričala jednu zgodu crkve u Portlandu (Oregon). Vernici su odlučili da se mole za pomoć Gospoda u zadobijanju studenata sa obližnjeg fakulteta. I jednog je nedeljnog jutra jedan student ušao u dupke punu crkvu. Bos, znojav, dugokos, u šorcu i potkošulji. Sva su mesta bila zauzeta, te on krene napred među sve one pristojno obučene i namirisane divne hrišćane i sedne na pod ispred prvog reda. U vazduhu se osećala napetost i komešanje. Ubrzo, jedan stari vernik ustane i polako krene napred. Napetost je još više porasla u očekivanju, da će ugledni starac ovog neurednog mladića ispratiti napolje. Ali onda se desilo nešto, što je zauvek obeležilo život ove crkve. Uz očitu muku i sporost uzrokovanu godinama i stanjem zglobova, stari se vernik spustio na pod i seo pored mladića. U zajednici nije bilo suvog oka... Poruka je bila shvaćena!

Eto čoveka koji je iskazao milosrđe, koji se poistovetio sa onim koji je drugačiji i koji pati. Milosrdni primaju nazad od Boga ono što daju drugima: milosrđe - milost!

Razmisli: Da li stojiš po strani ili se poistovećuješ sa sramotom i potrebama drugih?

VI. Čista srca

Šesto, sledbenik Isusa Hrista rado prihvata unutrašnje čišćenje: "Blaženi su čisti srcem..."

Čistoću srca je nemoguće postići sopstvenim naporom. Ako želiš čisto srce, drži se prvih pet blaženstava: budi osoba u potrebi, tuguj zbog greha. Vežbaj blagu snagu discipline, žedni za Bogom, uzmi na sebe sramotu drugih - i onda gledaj kako Bog za uzvrat čisti tvoje srce.

Svako srce ponekad treba biti očišćeno od: gorčine, besa, ponosa, požude, depresije... Kada takav sadržaj ispuni naše srce, ne možemo više videti Boga. Zato je Sveti Duh u našim srcima poput suzne žlezde u oku. Prljavština uđe u oko, ali je suzna žlezda preplavi tečnošću i ispere nečistoću napolje. Zasigurno, svi mi dok hodamo prašnjavim putem života, pokupimo na sebe razno-razne prljavštine, ali sve dok smo osetljivi na podsticaj Duha Svetoga, krv Hristova će sprati svaki greh i nečistoću.

Razmisli: Jesi li osoba koja dozvoljava Bogu da je opere iznutra ili si toliko zaprljan da ne možeš više videti Boga?

VII. Mirotvorci

Sedma odlika koju Gospod želi na nama jeste da budemo mirotvorci: "Blaženi su mirotvorci..."

Voleti mir i stvarati mir su dva različita pojma. Prvo stanje je pasivno a drugo aktivno. Graditi mir znači ustati iz svojih udobnih fotelja i uključiti se aktivno "u igru", po cenu i vlastite žrtve.

Graditi mir znači pomoći da dođe do izmirenja između dve stranke. Isusov prvi zadatak kao mirotvorca jeste da prekine neprijateljstvo između nas i Boga Oca. Slediti Isusa mirotvorca znači svedočiti nevernicima, biti Hristov poslanik - ambasador pomirenja. Na taj način se poistovećujemo sa Sinom Božjim.

Kada se ljudi pomire sa Bogom, lakše nalaze mir između sebe. To je jedini efikasan način da se okonča krug mržnje i osvete, neprijateljstvo između muža i žene, roditelja i deteta, brata i sestre, prijatelja i prijatelja, neprijatelja i neprijatelja...

Razmisli: Jesi li poznat kao osoba koja pomaže pomiriti poremećene odnose, osoba kojoj je stalo da se nevernici pomire sa Bogom - osoba koja veruje da je to jedini put ka istinskom miru?

VIII. Progonjeni

Poslednja karakterna crta koju Isus navodi jeste da naučimo "nositi svoj krst": "Blaženi ste kad vas nagrde i usprogone i nabede svakim zlom lažući mene radi..."

Odanost prethodnim blaženstvima ne stvara "ljigave mlakonje". Naprotiv, posedovanje nabrojanih odlika ukazuje da naš život oblikuje Bog, a ne okolina i okolnosti. Potrebno je mnogo hrabrosti, da bi se bilo drugačiji od "standarda" koji propisuje ovaj svet.

Suobličavanje sa Isusom (a sva su blaženstva osnovne karakteristike Hristovog života, tj. ličnosti) može nam doneti prezir drugih, pa čak i progonstvo. Razlog tome je što ljudi ne vole da im se govori o njihovim gresima, ne vole da im bilo ko uznemirava savest i zato će uvek nastojati da takve odbace ili ućutkaju.

Odbacivanje, što ga Isus pominje ne mora uvek biti fizičko progonstvo, već može biti i prefinjenije, lukavije, poput onoga u Atini, gde je poruka o Isusu naišla na pompu, umesto na batine i kamenje (Dela 17). Dakle, može to biti i tapšanje po leđima, ali bez toga da se prizna ili prihvati Onaj koji uzrokuje našu različitost i "dobrotu".

Isus zahteva, da naš odgovor na odbacivanje bude radost, jer je to znak da nam je više stalo do Njegovog priznanja, negoli do mišljenja ljudi. Kraljevstvo nebesko pripada onima koji svoju vernost Bogu i time dokazuju, i voljno plaćaju.

Razmisli: Da li ti je više stalo do onoga šta Bog misli o tvom ponašanju ili ti je važnije mišljenje ljudi?

Zaključak

Isus želi da u nama izgradi ovih osam karakternih crta. Ako ovako nastojimo živeti, bićemo "blaženi" - blagosloveni. Šta znači biti blagoslovljen?

Reč blagoslov nalazimo pedeset i pet puta u Novom zavetu, ali se ona nikada ne odnosi na materijalno blagostanje. Uvek je opisuju dva vida stanja: (1) Kada nas Bog bezuslovno prihvata i priznaje za svoje - imamo Božju naklonost, i (2) kada se odnosi na radost i mir našeg unutrašnjeg bića, što proizlazi iz takvog Božjeg prihvatanja.

Reč "blagoslov" opisuje stanje koje ni jedna spoljašnja sila ne može taknuti. To je unutrašnje dobro, iskustvo Božjeg prihvaćanja i duboke radosti koja proizlazi iz bliskosti sa Njime.

Osoba koja živi "blaženstva" postaće so zemlji i svetlo svetu, pravi Isusov svedok, jer u sebi nosi istinske karakterne crte svoga Gospoda. Takav hrišćanin zbog svoje različitosti, na ljude oko sebe vršiće veoma veliki uticaj.

Danas, kada bi mi ozbiljno primenili Božju Reč i odlučili da budemo i postanemo ono što Bog želi, dali bi najbolji mogući doprinos ovom pokvarenom i mračnom svetu - bili bi mu prava so i pravo svetlo!

Izvor: Radost 3/89.
"Mir vlada tamo gde vlada Gospod - Princ mira."
- Julian Norwich

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 360
Ukupno: 2337084
Generisano za: 0.006''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/032/02.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.