Naslovna » Magazin » Arhiva » #32 » ....

Unutrašnje isceljenje

Gerhard Šefer

Često se srećemo sa ljudima koje neobavezno pitamo kako su. Najčešći odgovor koji dobijamo glasi: "Hvala na pitanju, dobro." To je najčešći način priznavanja da stvari i nisu onakve kakve bi trebalo da budu. Uopšte nije tako kako bi trebalo da bude. I pored toga, većina onih koji ovako odgovaraju - žive na prividno solidnom nivou.

Milioni drugih ljudi na ovom svetu bili bi srećni kada bi mogli živeti na takvom nivou. Većina onih koji daju ovakav odgovor nemaju artritis, bolesne bubrege ili sličan zdravstveni problem. Ne, njih muči nešto mnogo gore: nemoćni su u svojoj duši, u jezgru svog života. Upravo ovde je u potpunosti vidljiva najveća zabluda materijalizma, koji kaže: "Obezbedite čoveku uspeh u životu, i biće mu dobro."

I ja sam na svojoj koži osetio kolika je prevara u ovim rečima. Pre 35 godina sam se sa svojom porodicom doselio u Švajcarsku. Iza nas smo ostavili Istočnu Nemačku u posleratnom periodu, a tamo: nedostatak, glad i odricanje. A ovde divna zemlja, obilno obdarena prirodom, neoštećena i sačuvana mestašca i planinska sela, čistoća i blagostanje. Volim Švajcarsku. Međutim, u proteklom periodu sam imao dovoljno vremena i prilika da pogledam unutar tih divnih kuća po švajcarskim selima i ispod fasade tog blagostanja. Našao sam samo prazninu, bedu i brigu u ljudima, gorčinu, mržnju, strah i depresiju - ljude bolesnih duša.

Broj ljudi koji žive u takvom stanju je u stalnom porastu, poput epidemije. Upotreba tableta za smirenje je, takođe, u stalnom porastu. Koliko su "efikasne" znaju svi oni, koji ih redovno koriste. Postoji li nešto bolje i efikasnije od toga? Naravno, ali na sasvim drugom nivou.

PONUDA

Taj, koji je sa potpunom sigurnošću rekao da će doći vreme bede i progonstva, kakvog pre toga nije bilo, rekao je i nešto sasvim drugo: "Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti." Ova reč pogađa u sam centar problema, u taj teret, u nesigurnost i beznađe. Ako je neko sa njom oživljen - sada mu je stvarno dobro. To je poruka unutrašnjeg isceljenja. I ona je tu, potpuno besplatna! Nije poput nekog psihološkog sistema, nije kao neka meditacija. Reč je o isceljenju uz pomoć Božje Reči, koju je izgovorio Gospod Isus Hrist, i uz pomoć Duha Svetog. To je potpuno neuobičajen način isceljenja.

Odmah na početku moramo da vas upozorimo: ovo unutrašnje isceljenje nije nikakva metoda, niti neki recept ili program. Unutrašnje isceljenje ne može čovek samo da proba. Ako želi da Božja sila ima efekta na njemu, čovek mora otvoriti srž svog bića i života - čovekovo JA se mora povući a umesto njega će početi da deluje Božja sila. Nije moguće Boga probati, i onda živeti dalje po svom. Moguće je samo potpuno predanje. Njegova moć mora postati čovekova stvarnost. Tek nakon toga dolazi isceljenje. Bog je savršen i kod njega nema mesta ni za kakvu slabost. On nije ni na kakav način ograničen, niti polovičan. Ovo je preduslov unutrašnjeg isceljenja - isceljenja duše.

UZROCI

Psihoanaliza je otkrila zanimljivu povezanost ranijih doživljaja sa stvarima koje se čoveku dešavaju u sadašnjosti. To, što mi je neko nekada uradio, ili to što sam ja nekada nekome uradio, pojavljuje se u mom životu i dan danas. Nije to, na sreću, svesno (to bi bilo jako teško izdržati), nego u podsvesti i sa nekim događajima uvek iznova isplivava na površinu, spontano, snažno, sa prvobitnim intenzitetom i izaziva nelagodnost, loše uspomene, gnev, gorčinu, mržnju ili osećaj krivice, strah i nesigurnost.

Ti negativni emocionalni doživljaji uništavaju ljudski život i podstiču velik broj psihosomataskih oboljenja. Ovi doživljaji su prisutni i čine deo ljudskog života. I tamo gde je to prividno "pokrila prašina" važi pravilo: to što je jednom učinjeno, nije moguće više popraviti. Iz ovoga je vidljivo šta je to osećaj krivice. Postoji li još neki efikasniji način isceljenja duše od uticaja ovih stvari? Naravno! Čovek, međutim, Božju nameru, koja bi se u njegovom životu mogla sprovesti, često sam blokira i onemogućava. Pre nego što analiziramo pojedine nivoe, kroz koje je potrebno da čovek prođe prilikom unutrašnjeg isceljenja, pogledajmo malo gore spomenute prepreke sa kojima se čovek sreće, i kako ih savladati.

PREPREKE

Reč je o načinu reagovanja koji ljudima onemogućava da dosegnu unutrašnje isceljenje.


1. Odbacivanje kao način dosezanja sigurnosti

"Neću dozvoliti, da me neko natera da promenim način života, to ću postići sopstvenom snagom. Imam prava na sopstveni život." Čovek se plaši razmišljanja o uzrocima, zato što se plaši posledica. Ima ljudi, koji su se - svesno ili nesvesno - zarekli da se neće više promeniti.


2. Život od uspomena

"Dakle, treba da zaboravim to što mi je neko nešto uradio? Nikako! Imam pravo bar na bol i mržnju!" Postoji neka vrsta "dobrog osećanja" uzrokovana emocijama bola. U istom smislu je lepo biti mučenik zbog nečega za šta krivicu snosi neko sasvim drugi. I ovaj osećaj trajnog okrivljavanja daje neku vrstu satisfakcije. Živeti od ovih uspomena jeste direktan put ka bolesti duše i ka psihičkim problemima.


3. Samosažaljenje

Reč je o ljudima, koji imaju dovoljno ljubavi samo za sebe, i to im je životni smisao. "Ljudi su zli, i misle samo o sebi. Ostao sam sam, i niko se ne brine za mene. Očekujem da će drugi primetiti u kakvom sam stanju, i da će mi se sažaliti." Beskonačni razgovori samog sa sobom, koji uvek vode ka istim mislima i osećanjima. Na taj način, ove negativne stvari postaju centar života. A od drugih ljudi se očekuje da će oko toga da se vrte.


4. Pregovaranje sa Bogom

Ovo je izgleda najveća prepreka. Može se slobodno govoriti o ratovanju sa Bogom. Potpuno je sigurno da će uslediti poraz. Pregovaranje sa Bogom uništava čoveka još više. Od čoveka zavisi da li će svoju krivicu, koju neprestano pokušava da svali na Boga, uzeti nazad - i načiniti od toga pokajanje. Koji su dakle nivoi koje čovek mora proći, da bi dosegao unutrašnje isceljenje?

1. NIVO: ZNATI I HTETI

Reč je o poštenom shvatanju sopstvene situacije. Kakve sve stvari opstaju i prikriveno deluju u čovekovoj duši? Čovek sam mora da shvati šta se sve u njemu odigrava. Šta određuje njegov unutrašnji stav? Gde su u njemu te rane, koje ga još uvek bole? Protiv koga je usmereno protivljenje i gorčina?

Sada, kada razmišlja o događajima iz prošlosti, svaki psiholog bi kao terapiju preporučio prihvatanje samog sebe takvog kakav jeste. Pomiriti se sa svojim stanjem i sa svojom prošlošću i nastaviti život dalje. To zvuči jako dobro, ali bi se na taj način samo produžio status quo, odnosno situacija bi ostala takva kakva jeste. Na ovaj način, prihvatanjem sebe onakvog kakav jeste, to je pružanje pomoći samom sebi. Ko uspe sam sebi da pomogne - tome nije potrebno nikakvo lečenje.

Čovek treba da shvati da Bog želi da isceli njegovu dušu. To je potpuna suprotnost samopomoći. To je srž Isusovog poslanja. U vezi sa tim u Evanđelju po Luci 4,18 piše: "...Posla me da iscelim skrušene u srcu; da propovedam zarobljenima da će se otpustiti, i slepima da će progledati."

Kada se govori o poslanju Gospoda Isusa Hrista kao o Božjem putu ka unutrašnjem isceljenju, ne može se izostaviti suština njegovog poslanja - njegov krst. Bogom određen put ka isceljenju čovečje duše vodi samo kroz Isusovu žrtvu, vodi samo kroz njegovu krv, njegovu smrt i njegovo vaskrsenje. Svaki drugi put je ljudska psihologija - dakle, samo pokušaj da se samom sebi pomogne. To mora svako pojedinačno shvatiti i primiti, ako želi da mu Bog daruje unutrašnje isceljenje. To mora primiti u svoju unutrašnjost.

Ako čovek želi da Isusova snaga isceljenja duše bude efektivna - mora ispuniti još jednu pretpostavku:

2. NIVO: POKAJANJE

Pokajanje znači priznanje i unutrašnje priznavanje svoje krivice. Pojmovi "priznavanje" i "pokajanje" danas zvuče staromodno i za većinu ljudi su jako neprijatni. Lečenje pomoću psihoaktivnih supstanci, tj. lekova za smirenje, bilo koje vrste, je mnogo lakše prihvatljivije, i bez ikakvih daljih obaveza. Jednostavno se konzumiraju i nije potrebno nikakvo pokajanje. "To se pre svega odnosi na 'one druge ljude', ali šta sa mnom?" - to je razmišljanje većine ljudi.

Najpre se mora priznati dugotrajna gorčina i osećaj krivice, koji razjedaju dušu. To je borba koja sve više iscrpljuje čoveka. A ustvari, taj neprijateljski stav je nemoć i slabost. Tamo gde ne postoji volja za saznanjem i pokajanjem, stalno postoji barijera na putu ka formiranju zdravog stanja duše. Nakon toga ide sledeći, jako važan, korak koji treba učiniti:

3. NIVO: MOLITI I PRIMITI OPROŠTENJE

Svet nikako ne može da "pronađe" neki put i metodu za otklanjanje krivice. Pomirenje, kakva jednostavna reč. Koliko bi čoveku trebalo uložiti energije za pomirenje, i da bi otklonio to što je drugima uradio, ili drugi njemu. Pojedinac to svojom snagom ne može uraditi - ni odstraniti, ni isceliti.

Tu je najveća tajna Hristovog poslanja: Bog je postao čovek da bi učinio izmirenje. I samo je u Božjoj veličini i svemogućnosti ključ za izmirenje krivice. Bog je žrtvovao svoju svetost i beskonačnost da bi otklonio krivicu. Bog je umro na krstu za svakog pojedinačno. Tim činom je krivica oproštena i izmirena.

Najdublja čovekova unutrašnjost se može rasteretiti samo ako se krivica potpuno otkloni i zauvek izmiri, tj plati. Na taj način može čovek održati zdravu dušu.

Da bi zdravlje moglo potpuno da prožme čoveka, potrebno je da se stvori odnos između najdublje čovekove unutrašnjosti i Isusa, da se prihvati njegova zastupnička smrt i vaskrsenje. Potrebno je od njega tražiti oproštenje i potpuno uklanjanje krivice.

I zato što se celokupno čovekovo razmišljanje, govor i življenje prepliće i sa njegovim bližnjima, neophodno je da se i u odnosu sa njima oslobodi tereta, da bi ovaj odnos bio potpuno zdrav i čist. I kod svojih bližnjih mora da moli oproštaj, i to nakon prethodnog priznanja i pokajanja.

Međutim, odnos prema bližnjem neće biti dobar i čovekova unutrašnjost neće biti zdrava, ako se i bližnji ne oslobodi tereta, i ne oprosti mu se. I sam čovek, koji traži oproštaj, mora da oprosti! Ovo je najteži od svih procesa, zato što su rane i nakon dužeg vremena još uvek jako bolne. To što je ljudskom snagom potpuno nemoguće, sada može postati moguće, i to samo kroz žrtvu Gospoda Isusa Hrista. On, koji je mnogo veći od bilo kog čoveka, učinio je mnogo veću žrtvu, nego što je može prineti bilo koji čovek. Samo sa takvom sigurnošću je moguće svom bližnjem konačno i trajno oprostiti.

4. NIVO: SLAVLJENJE BOGA

To je za neverne ljude nešto potpuno neshvatljivo, ali za hrišćane, koji to praktikuju, to je veliko iskustvo. Slavljenje je neka vrsta suprotne polarizacije, potpune preorijentacije čovekove unutrašnjosti. Slavljenjem se ulazi u predeo svetosti, najdublja čovekova unutrašnjost ulazi u harmoniju sa Bogom. Slavljenje na čoveka deluje kao bumerang - što ga više slavi tim se oseća sve bolje.

Nije slučajnost što kod mnogih hrišćana slavljenje i uzdizanje Boga zauzima isto tako značajno mesto u životu, kao što to imaju radost i ljubav: "I Ti promeni plač moj na radost... opasa me veseljem." (Psalam 30,12). Ovo iskustvo mnogi doživljavaju i danas, iako je ovaj psalam napisan pre 3000 godina. Ove reči potiču od cara Davida. Ako donosimo Bogu čast i slavu, rečima i pesmama pokazujemo to što nam je u srcu. On ostaje veran svojoj reči: "...i ja ću vas odmoriti." Uopšte nije lako objasniti šta ovaj "odmor" predstavlja. To mora svaki čovek ponaosob doživeti. Slavljenje i uzdizanje su posledice unutrašnjeg isceljenja, ali i mogućnosti ponovnog pristupanja u isceljujuću prisutnost Božju.

ISCELJENJE ČOVEKA

Kao što smo već razjasnili zakonitosti, isceljenje čovekove duše zavisi od toga da li će preduzeti neke konkretne korake, odnosno da li će imati poverenje u Boga. Čovek se mora vratiti hodnicima vremena sopstvenog života i izneti sve što se desilo pred Boga, odnosno doneti ispod Isusovog krsta. Njemu se mora predati sve radi potpunog unutrašnjeg isceljenja i oproštenja greha. On je taj, koji je poslan od Boga, da bi "isceljivao umorna srca". Ova istina važi i danas, kao i pre dve hiljade godina.

Izvor: Časopis ETOS.
"Ateisti se zaodevaju lažnom smelošću usred svoje tame i svojih interpretacija istine, oni su kao mala deca, koja kada se boje u mraka, pevaju i zvižde da bi održala svoju hrabrost."
- Aleksandar Poup

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 884
Ukupno: 2503935
Generisano za: 0.005''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/032/05.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.