• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Poslednjih godina, a naročito nekoliko prethodnih meseci svetski mediji su puni izveštaja o nemilim i tragičnim događanjima u Izraelu. Palestinski ljudi-bombe i naoružane samoubice masakriraju tinejdžere po disko klubovima i kafićima, radnike i đake koji ujutro čekaju autobuse da idu na posao i u školu, ljude i žene na pretrpanim pijacama dok kupuju bakaluk, narod na prazničnim skupovima, usnule porodice u krevetima i sve u svemu sve Jevreje bez obzira na pol i starost do kojih mogu doći. Začudo, sve zemlje sveta, među kojima prednjači hrišćanska Evropa, uz izuzetak Amerike, za sve ovo osuđuju Izrael i odriču mu pravo da se odbrani. Brojne antiizraelske i u suštini antijevrejske izjave, pamfleti, knjige i demonstracije širom sveta, paljenje sinagoga po Evropi, skrnavljenja jevrejskih groblja, narastajuće antijevrejsko osećanje u svetu i sve veća izolacija Izraela pokazuju da je jevrejomrstvo i te kako živo i da nikada umrlo nije. Kao rezultat svega, ortodoksni rabini i učitelji u Izraelu su prošle jeseni izdali saopštenje u kome ovu situaciju nazivaju "mukom Jakovljevom" (Jer. 30:7-11) i pozivaju na molitvu za izbavljenje Izraela sve Jevreje ma gde bili. Za verne u Hristu sve ovo bi trebalo da bude znak da su poslednji dani poslednjih vremena izuzetno blizu.

Još uvek se živo sećam propovedi i učenja od pre nekih dvadesetak godina o duhovnom obnovljenju Izraela kome će prethoditi obnovljenje jevrejske državnosti. Mada je Izrael već postojao u svojim biblijskim granicama, prihvatanje Isusa kao Mesije i Izbavitelja od strane Jevreja je izgledalo nestvarno ili bar kao daleka budućnost. Situacija je prilično podsećala na stanje pre Drugog svetskog rata, kada su malobrojni prorokovali sa propovedaonica da će Bog ponovo uspostaviti jevrejsku državu, na šta se sumnjičavo odmahivalo glavom. Teološki pogled po kome je Crkva zamenila Izrael, a hrišćani Jevreje je bio tako čvrsto uvrežen da se takva izjava smatrala maltene bogohulnom. Kada su mlade Ujedinjene nacije 1948. godine izglasale deklaraciju kojom je uspostavljena podela Palestine na jevrejski i arapski deo, a odmah potom proglašena država Izrael, svi su ostali bez reči. Božje čudo je bilo očigledno i neporecivo. A onda, posle Šestodnevnog rata 1967. kada je Jerusalim oslobođen i granice proširene do Jordana i ceo Sinaj osvojen, izgledalo je kao da je povratak Hrista pitanje časa, samo - nije bilo verujućih Jevreja, ili je bar tako izgledalo.

U međuvremenu, nekako paralelno sa rastom cionističkog pokreta koji je težio uspostavljanju doma za Jevreje i narastajuće političke klime koja je tome pogodovala, naročito posle rata kada su užasi nacizma postali očigledni, bujalo je i duhovno seme duboko skriveno od površnih pogleda. Krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka Bog je počeo da otkriva istinu o Svome sinu sve većem broju Jevreja. To više nisu bili samo pojedinačni slučajevi, u Berlinu je uoči holokausta bilo oko četrdesetak zajednica sačinjenih gotovo isključivo od verujućih "iz obrezanja". Međutim, sve je to bilo sporadično i nije privlačilo pažnju. Prava promena je nastala početkom sedamdesetih godina kada se desilo strahovito probuđenje. Najpre desetine, a potom stotine, pa hiljade Jevreja su počele da prihvataju Isusa kao Mesiju i Spasitelja Izraela. Danas se njihov broj procenjuje na bar tri stotine hiljada u Americi, Kanadi, Evropi i Izraelu! I taj broj svakodnevno raste. Pred našim očima se gotovo svakodnevno ispunjavaju drevna proroštva. Naš naraštaj bi vrlo lako mogao biti onaj koji će posvedočiti povratak Isusa Hrista, Mesije i Izbavitelja.

Međutim, sve ovo kao da ne dopire do svesti ogromne većine hrišćana. Recimo, "Svetski savet crkava" koji okuplja sve veće i vodeće denominacije u Evropi i svetu (ne i u Americi) već godinama uporno predvodi anti-Izraelsku kampanju i zalaže se okončanje "nezakonite okupacije palestinskih teritorija od strane Izraela". Veliki broj jugoslovenskih crkava su članovi ovog saveta i potpisnici istih dokumenata. Interesantno je i tužno posmatrati kako religiozni svet ponovo srlja u slepu i otvorenu mržnju prema onima kojima je Sin Božji prvo došao. Mada je i to deo Božje promisli, ipak je teško ne osvrnuti se na razloge koji se najpre kriju u jevrejomrstvu preuzetom od grčko-rimske kulture i brižno negovanom od strane istorijskog hrišćanstva, kao i nekritičkom prihvatanju istog od strane protestantizma. Mada se mnogo toga takođe, može objasniti zanemarivanjem Svetog pisma, pa čak i teologijom zasnovanoj na otvorenom nepoštovanju Božje Reči, ima i onoga što definitivno zadire u oblast demonskog i satanskog uticaja. Jer, kako razumeti mizo-judaizam, ili mržnju prema Jevrejima među narodima sa kojima oni nikada nisu bili u istorijskom dodiru, kao na primer Japancima, ili u Australiji gde ih donedavno nije ni bilo? Ako se u našim srcima javlja odbojnost prema Jevrejima (naročito ako lično ne poznajemo ni jednoga, niti nam je ikada naneo nepravdu ili oštetio nas) trebali bi da razmislimo, pod čijim smo uticajem i odakle to dolazi? Od Boga zasigurno ne.

Možda ne bi bilo zgoreg ukratko se podsetiti šta Biblija jasno govori o odnosu Boga, Jevreja i Izraela... i naravno hrišćana.

I. ODNOS BOGA PREMA JEVREJIMA

Jevreji su jedini narod na zemlji stvoren suverenom voljom Gospoda Boga

Mada je tačno da Gospod umnožava narode i zatire ih (Jov 12:23), vlada nad kraljevstvima zemaljskim (Dan. 5:21), postavlja i skida vladare (Dan. 2:21), ipak Jevreji su jedini narod u čijem stvaranju je imao neposredan i očigledan uticaj.

"I reče Mojsije i sveštenici Leviti svemu Izrailju govoreći: Pazi i čuj Izrailju, danas si postao narod Gospoda Boga svog." (5. Moj. 27:9)

"Da te danas postavi sebi za narod i da ti On bude Bog, kao što ti je rekao i kao što se zakleo ocima tvojim, Avramu, Isaku i Jakovu." (5. Moj. 29:13)

"Jer Gospod neće ostaviti narod svoj radi velikog imena svog; jer Gospodu bi volja da vas učini svojim narodom." (1. Sam. 12:22)

Već iz prvih glava Biblije se može videti da je Bog imao izabrane pojedince, potom porodice i na kraju plemena koja su postala narod iz koga je trebao da se rodi Njegov Sin po telu. Ovo Gospod nije učinio ni sa jednim drugim narodom.

Božji zaveti sa Jevrejima su večni i bezuslovni

Veoma je interesantno da je izraz Novi zavet veoma neprecizan prevod kaine diatheke sa Grčkog jezika, a što promiče većini čitalaca. U Grčkom se novi kaže - neos, i označava ono što je novo, a ranije nije postojalo. Nasuprot tome, kaine ne znači - novo, već ono što je već postojalo, ali je sada obnovljeno. Tako u stvari, prevod kaine diatheke treba da bude - Obnovljeni zavet. Stari, koji je zbog neverstva i greha - pokvaren obnovljen je, ali sada na nešto izmenjenim osnovama. Nema više volujske i jareće krvi za očišćenje greha, umesto nje je krv Sina Božijeg; nejevrejima je takođe zagarantovano spasenje verom i pridodati su Božjem narodu. On time produžava svoje trajanje i odatle dolazi smisao - večan.

"Ako sinovi njegovi ostave zakon moj, i ne uzidu u zapovestima mojim; Ako pogaze uredbe moje, i zapovesti moje ne sačuvaju, Onda ću ih pokarati prutom za nepokornost, i ranama za bezakonje njihovo; Ali milosti svoje neću uzeti od njega, niti ću prevrnuti istinom svojom; Neću pogaziti zavet svoj, i šta je izašlo iz usta mojih neću poreći. Jednom se zakleh svetošću svojom; zar da slažem Davidu? Seme će njegovo trajati doveka, i presto njegov kao sunce preda mnom; On će stajati uvek kao mesec i verni svedok u oblacima." (Ps. 89:30-37)

"Ovako veli Gospod: Ako možete ukinuti zavet moj za dan i zavet moj za noć da ne bude dana ni noći na vreme, Onda će se ukinuti i moj zavet s Davidom, slugom mojim, da nema sina koji bi carovao na prestolu njegovom, i s Levitima sveštenicima slugama mojim." (Jer. 33:20-21)

Kao što vidimo, dan i noć se još uvek izmenjuju. Ako je ovo istina, onda je dakle istina i da su Božji zaveti sa Jevrejima još uvek na snazi.

Izabrani su od Boga za naročitu svrhu

Izbor se sastoji samo u ispunjenju naročite svrhe koju Gospod ima za njih, a što drugima već prema svojoj promisli nije poverio. Kao što se iz sledećih stihova može videti.

"A Gospod se tebi danas zarekao da ćeš mu biti narod osobit, kao što ti je govorio, da bi držao sve zapovesti Njegove; I da će te podignuti nad sve narode, koje je stvorio hvalom, imenom i slavom, da budeš narod svet Gospodu Bogu svom, kao što ti je govorio." (5. Moj. 26:18-19)

"Jer si ti narod svet Gospodu Bogu svom, tebe je izabrao Gospod Bog tvoj da mu budeš narod osobit mimo sve narode na zemlji." (5. Moj. 7:6)

"... s obzirom na izbor Bog ih voli zbog otaca. Jer Bog se ne kaje za svoje blagodatne darove i poziv." (Rim. 11:29 Čarnić)

Božji izbor se često od strane nejevreja pogrešno shvata kao favorizovanje Jevreja od strane Boga, što u opšte nije tačno, jer pred Bogom nema povlašćene nacije. Njima su povereni odgovornost i poziv na pokornost zapovestima i svetost (Ps. 147:19-20), Sveta Pisma (Rim. 3:2) i darovi za koje se Gospod ne kaje, to jest neće promeniti mišljenje i poveriti ih drugima.

Zenica su Njegovog oka

Sledeći stih predstavlja proroštvo o poslednjim danima. Bilo bi dobro pročitati ceo odlomak (Zah. 2:1-13), jer jasno govori o vremenu posle razorenja Drugog hrama i izgnanstva Jevreja koje ga je pratilo.

"Jer ovako veli Gospod nad vojskama: Za slavom posla me k narodima, koji vas opleniše; jer ko tiče u vas, tiče u zenicu oka Njegovog." (Zah. 2:8)

Prethodni stih se ne odnosi generalno na sve hrišćane, kako se to popularno i pogrešno smatra, a što je iz celog teksta više nego očigledno. Trebalo bi ovo imati na umu kada se nanosi bol i patnja Jevrejima, jer se u stvari nanosi bol i patnja Bogu za šta će uslediti Njegov odgovor.

Voljeni su od Boga...

Gospod kaže kroz proroka Jeremiju, "Ljubim te ljubavlju večnom..." svome narodu. Njegova ljubav je večna, bezuslovna i neprolazna. Stoga i nastavlja, "...zato ti jednako činim milost." (Jer. 31:3). Da li se ovo izmenilo u Novom zavetu?

"... Bog ih voli." (Rim. 11:28 Čarnić)

Očigledno da nije.

...i nisu od Njega odbačeni,

Teško je pojmiti kako je moguće da su mnogi hrišćani kroz vekove, a i danas tumačili i tumače sledeće stihove upravo suprotno od onoga što oni jasno govore, a to je da Jevreji - nisu odbačeni od Boga?

"Govorim, dakle: eda li Bog odbaci narod svoj? Bože sačuvaj! Jer sam i ja Izrailjac od semena Avraamovog, od kolena Venijaminovog. Ne odbaci Bog narod svoj, koji napred pozna." (Rim. 11:1-2)

"Govorim, dakle: eda li se spotakoše da padnu? Bože sačuvaj! Nego je njihova pogreška spasenje neznabošcima, da bi se i oni razdražili." (Rim. 11:11)

Smisao predhodnih stihova je jasan, da je Bog zaista i to potpuno odbacio svoj narod onda bi i on sam, Pavle, bio odbačen. Znači, ne radi se o odbačenosti, već o pogrešci i slepilu koje im je palo u deo radi spasenja neznabožaca. A Pismo kaže da slepome ne treba podmetati nogu, ili gluvoga psovati, nego pokazati milost (3. Moj. 19:14), jer je to u direktnoj srazmeri sa našom ljubavlju prema Bogu (1. Jn. 5:2,3) i povlači blagoslov, ili kletvu sa sobom (5. Moj. 27:18).

"Ovako veli Gospod, koji daje sunce da svetli danju, i uredbe mesecu i zvezdama da svetle noću, koji raskida more i buče vali njegovi, kome je ime Gospod nad vojskama: Ako tih uredbi nestane ispred mene, govori Gospod, i seme će Izrailjevo prestati biti narod preda mnom na vek. Ovako veli Gospod: Ako se može izmeriti nebo gore i izvideti temelji zemaljski dole, tada ću i ja odbaciti sve seme Izrailjevo za sve što su učinili, veli Gospod." (Jer. 31:35-37)

Vredi li reći da se Božji zakoni koji vladaju u prirodi nisu izmenili za zadnjih dve hiljade godina? Ako jesu, onda je i Gospod odbacio Jevreje kao narod.

Od svih naroda na zemlji Bog je Jevreje izabrao za svoje nasledstvo

Narednih nekoliko stihova su veoma zanimljivi, jer daju kako proročku perspektivu, tako i pogled na odnos Boga prema Jevrejima u ukupnom planu spasenja.

"Blago narodu, kome je Bog Gospod, plemenu, koje je On izabrao sebi za nasleđe." (Ps. 33:12)

"I od dojilica dovede ga da pase narod Njegov, Jakova, i nasledstvo Njegovo, Izrailja." (Ps. 78:71)

"I biće poznat Gospod Misircima, i poznaće Misirci Gospoda u to vreme, i služiće Mu žrtvama i darovima, i zavetovaće zavete Gospodu, i izvršavaće. Tako će Gospod udariti Misir, i udarivši isceliće, jer će se obratiti ka Gospodu, umoliće Mu se, i isceliće ih. U to će vreme biti put iz Misira u Asirsku, i Asirac će ići u Misir i Misirac u Asirsku, i služiće Gospodu Misirci s Asircima. U to će vreme Izrailj biti treći s Misircima i Asircima, i biće blagoslov posred zemlje. Jer će ih blagosloviti Gospod nad vojskama govoreći: Da je blagosloven moj narod misirski i asirski, delo ruku mojih, i nasledstvo moje, Izrailj." (Isa. 19: 21-25)

Iako su svi narodi koji Ga veruju "moj narod", Jevreji su ne samo Njegov narod, već i "nasledstvo moje", Njegova lična svojina.

II. ODNOS BOGA PREMA IZRAELU

Obećana zemlja ili zemlja Izraelova je oduvek imala značajno mesto u odnosu Boga i sa Jevrejima. Mada vrlo često Izrael u Pismu označava narod, Gospod takođe ima na umu i fizičku, geografsku lokaciju koja je vezana za Njegove zavete i obećanja. Tamo će se Hrist vratiti i iz Jerusalima vladati nad svim narodima (Otk. 21:22).

Jevreji imaju biblijsko pravo na zemlju Izraelovu

Pravo na Obećanu zemlju je deo Božjeg zaveta Avramu, po kome sva Hananska zemlja pripada njemu i njegovom potomstvu - do veka.

"A Gospod reče Avramu, pošto se Lot odeli od njega: Podigni sada oči svoje, pa pogledaj s mesta gde si na sever i na jug i na istok i na zapad. Jer svu zemlju što vidiš tebi ću dati i semenu tvom do veka. I učiniću da semena tvog bude kao praha na zemlji; ako ko uzmože izbrojati prah na zemlji, moći će izbrojati i seme tvoje. Ustani, i prolazi tu zemlju u dužinu i u širinu; jer ću je tebi dati." (1. Moj. 13:14-17)

"Taj dan učini Gospod zavet s Avramom govoreći: Semenu tvom dadoh zemlju ovu od vode misirske do velike vode, vode Efrata..." (1. Moj. 15:18)

"I daću tebi i semenu tvom nakon tebe zemlju u kojoj si došljak, svu zemlju hanansku u državu večnu, i biću im Bog." (1. Moj. 17:8)

Granice Izraela su kompletno definisane od strane Boga, a ne ljudi

Gospod je taj koji je iscrtao granice Obećane zemlje, a ne ljudi i to je bio deo Njegovog večnog zaveta sa Avramom i Jevrejima.

"Taj dan učini Gospod zavet s Avramom govoreći: Semenu tvom dadoh zemlju ovu od vode misirske do velike vode, vode Efrata, Kenejsku, kenezejsku i kedmonejsku, I hetejsku i ferezejsku i rafajsku, I amorejsku i hananejsku i gergesejsku i jevusejsku." (1. Moj. 15:18-21)

"I postaviću međe tvoje od mora crvenog do mora filistejskog i od pustinje do reke; jer ću vama u ruke dati one koji žive u onoj zemlji da ih oteraš ispred sebe." (2. Moj. 23:31)

Kao što se prethodni stihovi odnose na same početke nastanka jevrejskog naroda, sledeći govore o poslednjim vremenima.

"Ovako veli Gospod Gospod: Ovo su međe u kojima ćete naslediti zemlju..." (Jezek. 47:13-48:35)

Jasno je da se u Božjim očima ništa nije izmenilo.

Istorijska je činjenica da su Jevreji ostali prisutni u manjem, ili većem broju u raznim delovima Obećane zemlje i u Jerusalimu tokom poslednjih dve hiljade godina uprkos svim poteškoćama i progonstvima od strane onih koji su dolazili i odlazili sa vlasti u tim krajevima. Početkom dvadesetog veka, broj Jevreja i Arapa je bio približno isti, a zemlja je bila pusta i relativno ne naseljena.

Jevrejski narod ima pravo na Judeju i Samariju koji se često nazivaju "Zapadna obala"

Poricati pravo Jevrejima da žive u okvirima koje im je Bog zacrtao i nazivati ih "okupatorima" u njihovoj sopstvenoj zemlji je ne samo nerazumno, već i direktno poricanje Božje reči.

"Ovako veli Gospod: Narod što osta od mača nađe milost u pustinji, kad iđah da dam odmor Izrailju. Odavna mi se javljaše Gospod. Ljubim te ljubavlju večnom, zato ti jednako činim milost. Opet ću te sazidati, i bićeš sazidana, devojko Izrailjeva, opet ćeš se veseliti bubnjevima svojim, i izlazićeš sa zborom igračkim. Opet ćeš saditi vinograde na brdima samarijskim, sadiće vinogradari i ješće rod." (Jer. 31:2-5)

"Jer će Bog spasti Sion, sazidaće gradove Judine; i ljudi će se onde naseliti i naslediće ga." (Ps. 69:35)

"Evo, ja ću ga isceliti i zdravlje mu dati, isceliću ih i pokazaću im obilje mira, postojanog mira. Jer ću povratiti roblje Judino i roblje Izrailjevo, i sazidaću ih kao pre. I očistiću ih od svakog bezakonja njihova kojim mi sagrešiše, i oprostiću im sva bezakonja njihova, kojima mi sagrešiše i kojima se odmetnuše od mene. I biće mi milo ime i hvala i slava u svih naroda na zemlji koji će čuti za sve dobro što ću im učiniti, i uplašiće se i drhtaće radi svega dobra i radi svega mira što ću im ja dati. Ovako veli Gospod: Na ovom mestu, za koje vi velite da je pusto i nema u njemu ni čoveka ni živinčeta, u gradovima Judinim i po ulicama jerusalimskim opustelim da nema čoveka ni stanovnika ni živinčeta, opet će se čuti Glas radostan i glas veseo, glas ženikov i glas nevestin, glas onih koji će govoriti: Slavite Gospoda nad vojskama, jer je dobar Gospod, jer je do veka milost Njegova; koji će prinositi prinose zahvalne u domu Gospodnjem; jer ću vratiti roblje ove zemlje kao što je bilo pre, govori Gospod. Ovako veli Gospod nad vojskama: Na ovom mestu pustom, gde nema čoveka ni živinčeta, i u svim gradovima njegovim opet će biti torovi pastirski da počivaju stada." (Jer. 33:6-12)

Pošto se poslušnost Božjim zapovestima i vernost Njegovom zavetu ogleda u blagoslovu i kletvi koji su vezani uz život u zemlji Izraela, ili izgnanstvo iz nje, činjenica da su Jevreji tamo ponovo uspostavili svoju državu ukazuje da se bliži kraj njihovom slepilu i izmirenju sa Bogom.

Nastavak u sledećem broju...