• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Bog se lično zakleo da će zaštititi Izrael

Cela istorija jevrejskog naroda je prepuna uspona i padova, robovanja, izgnanstava, povrataka i izbavljenja. Bez obzira na duhovno stanje svog naroda, Bog ih je iznova i iznova vraćao u njihovu zemlju i ratovao protiv njihovih neprijatelja i mrzitelja, znacima i čudima.

"Pustiću strah svoj pred tobom, i uplašiću svaki narod na koji dođeš, i obratiću k tebi pleći svih neprijatelja tvojih. Poslaću i stršljene pred tobom, da teraju Jeveje, Hananeje i Heteje ispred tebe." (2. Moj. 23:27-28)

"Daće ti Gospod neprijatelje tvoje koji ustanu na te da ih biješ; jednim će putem doći na te, a na sedam će puteva bežati od tebe." (5. Moj. 28:7)

"Evo, ja ću učiniti Jerusalim čašom za opijanje svim narodima unaokolo, koji će opsesti Jerusalim ratujući na Judu. I u taj ću dan učiniti Jerusalim teškim kamenom svim narodima; koji ga god budu hteli dignuti, satrće se, ako bi se i svi narodi zemaljski sabrali na nj. U taj ću dan, govori Gospod, učiniti da svi konji budu plašljivi i svi konjanici bezumni; i otvoriću oči svoje na dom Judin, i oslepiću sve konje narodima. Te će govoriti glavari Judini u srcu svom: jaki su mi stanovnici jerusalimski Gospodom nad vojskama, Bogom svojim. U onaj ću dan učiniti da glavari Judini budu kao ognjište u drvima i kao luč zapaljen u snopovima, te će proždreti i nadesno i nalevo sve narode unaokolo, a Jerusalim će još ostati na svom mestu, u Jerusalimu. I Gospod će sačuvati šatore Judine najpre, da se ne diže nad Judom slava doma Davidovog i slava stanovnika jerusalimskih. U onaj će dan Gospod zaklanjati stanovnike jerusalimske, i najslabiji među njima biće u taj dan kao David, i dom će Davidov biti kao Bog, kao anđeo Gospodnji pred njima. I u taj dan tražiću da istrebim sve narode koji dođu na Jerusalim..." (Zah. 12:2-10)

"Jer ovako govori Gospod: i roblje junaku uzeće se i plen jakome oteće se, jer ću se ja preti s onima koji se s tobom pru, i sinove tvoje ja ću izbaviti; I koji ti krivo čine, nahraniću ih njihovim mesom i opiće se svojom krvlju kao novim vinom; i poznaće svako telo da sam ja Gospod Spasitelj tvoj i Izbavitelj tvoj, jaki Bog Jakovljev." (Isa. 49:25-26)

U zadnjih pedeset godina Izrael je bio napadnut pet puta od kudikamo nadmoćnijeg nepriatelja i svih pet puta pobedio. Poznati su slučajevi koji se ne mogu drugačije objasniti, nego kao direktan upliv Božje ruke. Za vreme borbi na Sinaju tokom Šestodnevnog rata su dobro ukopani Egipćani čuli i videli približavanje izraelske armije kako nadire uz pratnju stotina tenkova i bežali glavom bez obzira, a da u toj oblasti nije bilo ni jednog jedinog izraelskog vojnika! Ili, prilikom prebrojavanja odreda dešavalo se da su izraelski oficiri pronalazili vojnika više koji je, na pitanje ko je odgovarao sa "Ja sam vojnik vojske nebeske!" Ovakvih i sličnih slučajeva je bilo mnogo.

Ko napadne Jevreje će pašće pod Božju osudu

Bog je rekao Avramu i kasnije više puta to isto ponovio njegovim potomcima:

"... prokleću one koji tebe usproklinju ..." (1. Moj. 12:3)

U Mateju se nalazi veoma interesantan odlomak u kome Isus Hrist, govoreći narodima sveta sabranim pred Sobom, naziva Jevreje svojom "malom braćom".

"I odgovarajući car reći će im: Zaista vam kažem: kad učiniste jednom od ove moje najmanje braće, meni učiniste. Tada će reći i onima što Mu stoje s leve strane: Idite od mene prokleti u oganj večni pripravljen đavolu i anđelima njegovim. Jer ogladneh, i ne dadoste mi da jedem; ožedneh, i ne napojiste me; Gost bejah, i ne primiste me; go bejah, i ne odenuste me; bolestan i u tamnici bejah, i ne obiđoste me. Tada će Mu odgovoriti i oni govoreći: Gospode! Kad Te videsmo gladna ili žedna, ili gosta ili gola, ili bolesna ili u tamnici, i ne poslužismo Te? Tada će im odgovoriti govoreći: Zaista vam kažem: kad ne učiniste jednom od ove moje male braće, ni meni ne učiniste. I ovi će otići u muku večnu, a pravednici u život večni." (Mt. 25:40-46)

Bez obzira na univerzalnu primenu ovih stihova na sve verne koji su pravedni u Njegovim očima, ima više od jednog primera koji upućuju da se u užem smislu to može tumačiti kao o Jevrejima. Uporedi sa Jevrejima 2:12-16 gde kaže, "'Objaviću tvoje ime svojoj braći, usred skupštine hvaliću te...' Ne prima se, naime, anđela, nego se prima Avraamova semena. Stoga je bilo potrebno da u svemu bude sličan braći." (Čarnić)

III. O JEVREJIMA I IZRAELU U POSLEDNJIM DANIMA

Naredni odlomci predstavljaju celu seriju ispunjenih proročanstava koja su više nego zapanjujuća. Još više zapanjuje da su široki slojevi hrišćana gotovo potpuno nesvesni onoga što se dešava i nesposobni da vide da se reči Pisma ispunjavaju slovo po slovo pred njihovom ocima.

Jevreji će se vratiti u zemlju Izraelovu

1948. godine je proglašena država Izrael po prvi put posle devetnaest vekova, kao dom i utočište jevrejskom narodu i to na tlu na kome se i istorijski nalazila. Kada se zna da je Hitler razmišljao da Jevreje protera na Madagaskar i tamo im omogući zasebnu državu, a Staljin planirao da ih sve protera u azijske oblasti Sovjetskog saveza, sledeći stihovi zvuče neverovatno.

"U to ću vreme podignuti opali šator Davidov, i zatvoriću mu pukotine, i opraviću mu šta je razvaljeno, i opet ću ga sagraditi kao što je bio pre, da bi nasledili ostatak edomski i sve narode na koje se priziva ime moje, govori Gospod, koji čini ovo. Evo, idu dani, govori Gospod, kad će orač stizati žeteoca, i koji gazi grožđe sejača, i gore će kapati slatkim vinom, a svi će se humovi rastapati. I povratiću roblje naroda svog Izrailja, i opet će sagraditi puste gradove i naseliće se, i nasadiće vinograde i piti vino iz njih, i načiniće vrtove i jesti rod iz njih. I posadiću ih u zemlji njihovoj, i neće se više iščupati iz zemlje svoje, koju im dadoh, govori Gospod Bog tvoj." (Amos 9:11-15)

Bog se očigledno nije slagao sa zamislima svetskih vladara. Uistinu, pusti gradovi i sela koji su napušteni ležali stotinama godina su sada ponovo naseljeni. Pa, čija je reč ostala, reč ljudi, ili Reč živoga Boga?

Narodi će im pomoći da se vrate u svoj dom

Političke odluke Generalne konferencije Ujedinjenih nacija, kao i finasijska i materijalna pomoć Evrope i Amerike posle Drugog svetskog rata su svakako odigrale značajnu ulogu u uspostavljanju i opstanku mladog Izraela. I dok Biblija takvu pomoć naroda proriče, oni koji se protive njegovom postojanju to nazivaju veštačkim održavanjem jevrejske države.

"Ovako veli Gospod Gospod: Evo, podignuću ruku svoju k narodima, i k plemenima ću podignuti zastavu svoju, i doneće sinove tvoje u naručju, i kćeri tvoje na ramenima će se nositi." (Isa. 49:22)

Vratiće se radujući se uprkos poteškoćama

Nastanak Izraela je usledio po stravičnom istrebljenju evropskih Jevreja i njihovom progonu širom sveta. Ni naseljavanje nije išlo lako, jer se odvijalo uprkos siromaštvu, stalnoj opasnosti od ratova sa arapskim susedima i negostoljubivosti samog tla na kome se ono odvijalo. Ipak, Jevreji su se vraćali i vraćaju se sa pesmom i suzama radosti.

"Tako oni koje iskupi Gospod neka se vrate i dođu u Sion pevajući, i veselje večno neka bude nad glavom njihovom; radost i veselje neka zadobiju, a žalost i uzdisanje neka beži." (Isa. 51:11)

Izrael će postati poljoprivredno čudo

Tlo u Izraelu je ispošćeno vekovnim ekstenzivnim stočarstvom koje su Arapi tamo praktikovali po svome dolasku i još i danas praktikuju. Ovce i koze su bukvalno ogolele brda i uništile šume koje su tamo nekada postojale i celu zemlju pretvorile u sivu pustinju sa tek po kojim busenom trave ovde-onde. Priobalne oblasti su peskovite, a krajevi oko malobrojnih reka močvarni i malarični. Sve jedno, jevrejski doseljenici su se upravo naseljavali u takvim negostoljubivim oblastima, isušivali močvare, a od peščanih dina pravili zelene oaze. Svi krajevi Izraela koji su pod njegovom direktnom upravom su zeleni i svedočanstvo poljoprivrednog čuda o kome Pismo i govori. Oblasti u kojima žive Arapi su i dalje go pesak i kamen na kamenu.

"Jer će Gospod utešiti Sion, utešiće sve razvaline njegove, i pustinju njegovu učiniće da bude kao Edem i pustoš njegova kao vrt Gospodnji, radost će se i veselje nalaziti u njemu, zahvaljivanje i pevanje." (Isa. 22:6)

"Otvoriću reke na visovima, i izvore usred dolina, pustinju ću obratiti u jezero vodeno, i suvu zemlju u izvore vodene. Posadiću u pustinji kedar, sitim, mirtu i maslinu; posadiću u pustoj zemlji jelu, brest i šimšir." (Isa. 41:18-19)

Od samih početaka doseljenici su pošumljavali goleti i sadili travu otpornu na suvu klimu koja tamo vlada. Ta praksa se ni danas ne napušta uprkos namernom sečenju mladica od strane Arapa i požara koje oni izazivaju.

"Evo, idu dani, govori Gospod, kad će orač stizati žeteoca, i koji gazi grožđe sejača, i gore će kapati slatkim vinom, a svi će se humovi rastapati." (Amos 9:13)

Zahvaljujući pogodnoj klimi i pažljivom navodnjavanju, postižu se i dve do tri žetve godišnje. Izrael je jedan od najvećih svetskih proizvođača limuna i pomorandži.

Jerusalim će biti vraćen Jevrejima

1967. kada su udružene snage Arapske lige napale Izrael, najveći broj žrtava među izraelskim vojnicima, njih oko šest stotina, su pale oslobađajući Jerusalim. Vekovni vapaj i zakletva svih prethodnih generacija: "Le šana ha-ba be-Jerušalajim" - iduće godine u Jerusalimu, je došla do svoga ispunjenja.

"Jerusalim će gaziti neznabošci dok se ne izvrše vremena neznabožaca." (Luka 21:24)

Ovo je znak da se vremena neznabožaca bliže kraju!

Sav će Izrael biti spasen

Božje isčekivanje je upravljeno ka izbavljenju Njegovog naroda. To će biti duhovni preporod i povratak Bogu celog naroda. U ovom trenutku većina Izraelaca, njih 60-80 posto nisu uopšte religiozni i prema jevrejstvu se odnose kao prema tradiciji koju dele sa ostalima, ili neophodnosti zbog zajedničkog porekla i istorije progonstava.

"Jer vam, braćo, neću zatajiti tajnu ovu (da ne budete ponositi), slepoća Izrailju pade u deo dokle ne uđe neznabožaca koliko treba. I tako će se spasti sav Izrailj, kao što je napisano: Doći će od Siona Izbavitelj i odvratiće bezbožnost od Jakova." (Rim. 11:25-26)

I dok Pavle upućuje da je duhovno slepilo privremeno, deo Božjeg plana da dovede neznabošce k' sebi, istorijska Crkva i hrišćanstvo su sve učinili da upravo ponosom, mržnjom i progonstvima to slepilo prodube i opravdaju ga među Jevrejima. Međutim, Bog ima drugačije namere, On želi da sav Izrael bude spasen. Ako smo nešto mogli da naučimo iz prethodnih proroštava, onda bi trebalo da verujemo da je i ovo na putu ispunjenja. Neka nam služi kao opomena da svakoga dana stotine Jevreja ponovo prilaze Bogu verujući da je Isus njihov Mesija i Izbavitelj. U Izraelu broj zajednica sačinjenih isključivo od verujućih iz obrezanja je u neprestanom porastu, tako da su i njihove vlasti pokušale da zakonom zabrane prelazak Jevreja u hrišćanstvo.

Svi narodi će se klanjati Bogu i Hristu u Jerusalimu

Ovo proroštvo je još uvek stvar budućnosti i verujem da mnogi očekuju njegovo ispunjenje sa radošću. Samo, Jerusalim u narednim stihovima nije simbolično ime za Vatikan, Konstantinopolj, Hilandar,Vašington, ili središte bilo koje hrišćanske organizacije, grupe, ili pokreta.

"Ovako veli Gospod nad vojskama: Revnujem za Sion velikom revnošću, i velikim gnevom revnujem za nj. Ovako veli Gospod: Vratih se u Sion i naselih se usred Jerusalima, i Jerusalim će se zvati grad istiniti, i gora Gospoda nad vojskama sveta gora." (Zah. 8:2-3)

"I ko god ostane od svih naroda koji dođu na Jerusalim, svak će dolaziti od godine do godine da se pokloni caru Gospodu nad vojskama i da praznuje praznik senica." (Zah. 14:6)

Reč Gospodnja proroku Zahariji kaže, "...a Jerusalim će još ostati na svom mestu, u Jerusalimu", a ne ovde, ili tamo. Dakle, sudbina i budućnost hrišćana je neraskidivo vezana za Jevreje i Izrael.

IV. O ODNOSU HRIŠĆANA PREMA JEVREJIMA I IZRAELU

Pogledajmo na kraju šta Pismo kaže o stavu hrišćana prema Njegovom "nasledstvu". Ne zaboravimo da ćemo zajedno sa njima deliti mesto na novoj zemlji i novom nebu koje će Gospod Bog stvoriti i da ono što sledi su Njegove zapovesti i očekivanja specifično namenjena dozvanima iz neobrezanja, nejevrejima koji su Njegov narod.

Ljudi i narodi koji blagosiljaju Izrael će imati Božji blagoslov i uživaće Božju naklonost

Božje srce se nije izmenilo od vremena Avrama do danas. Njegova Reč je još uvek na snazi i važi za sve one na koje se priziva Njegovo ime.

"Blagosloviću one koji tebe uzblagosiljaju, i prokleću one koji tebe usproklinju; i u tebi će biti blagoslovena sva plemena na zemlji." (1. Moj. 12:3)

Kako se ovaj blagoslov ogleda u praksi neka pokažu sledeći stihovi.

"A sluga jednoga kapetana - koga je on cenio - beše bolestan na umoru. Čuvši za Isusa posla k njemu judejske starešine moleći ga da dođe i izleči njegovog slugu. A kad oni dođoše Isusu, moljahu ga usrdno govoreći: zaslužuje da mu to učiniš; jer voli naš narod i podigao nam je sinagogu."

"... I kad su se izaslanici vratili kući, nađoše slugu zdrava." (Lk. 7:1-5, 10 Čarnić)

Blagoslov nije samo molitva upućena Bogu, već i aktivan stav ljubavi, milosti i dobročinstva prema Jevrejima kao Njegovom narodu, što se može videti iz predhodnog odlomka. Kako je ovo daleko od osuda, izliva mržnje i gorčine, kao i svesne zlobe i progonstava!

Hrišćanima je zapoveđeno da se mole za "mir Jerusalima"...

"Ištite mira Jerusalimu; neka bude dobro onima koji ljube Tebe!" (Psa. 122:6)

...i teše "moj narod"

"Tešite, tešite narod moj, govori Bog vaš." (Isa. 40:1)

Ko da teši? Jevreji sami sebe? Ne, nego verni iz neobrezanja - oni kojima je Gospod uistinu Bog će to i činiti. Zašto? Za sve patnje kako one kroz koje ih je Bog proveo, tako i one koje su im hrišćani i narodi sveta naneli mimo Božje volje. "Gle, biće ih koji će se sabirati na te, ali neće biti od mene; koji se god saberu na te, pašće." (Isa. 54:15).

Ali, umesto da teše Njegov narod, oni su ga mučili i kinjili, i time su u stvari, sebe doveli do pada. O, da bi Bog dao svojoj deci iz neobrezanja da progledaju i shvate koliko su nepravdi učinili Njegovim ovčicama iz "ovog" tora (Jvn. 10:16) i koliko su kletve na sebe navukli!

Umesto zaključka

Crkva je u mnogome zanemarila, pa i potpuno okrenula leđa onome što Sveto pismo uči i upućuje u pogledu odnosa vernih u Hristu iz neobrezanja prema Izraelu i Jevrejima i time se direktno suprotstavila Gospodu. Umesto vernosti Božjoj Reči, vekovima su preovladavali prezir i mržnja koji i dan danas tinjaju u srcima i svesti mnogih. Dug je put do pomirenja, a njemu valja da prethodi duboko pokajanje i vapaj Bogu i Njegovom narodu za oproštenjem. Na nama je da načinimo prvi korak i njime verno nastavimo.

Naham, naham ami!
Tešite, tešite moj narod!
(Isa. 40:1)

Ša'alu šalom Jerušalajim!
Molite se za mir Jerusalima!
(Psa. 122:6)