Naslovna » Magazin » Arhiva » #11 » ....

"Hrišćanin" znači biti drugačiji

Jan Vareca
"Čuli ste da je rečeno: 'Oko za oko i zub za zub'. A ja vam kažem da se ne protivite zlu; nego ako te ko udari po tvom desnom obrazu, okreni mu i drugi; i onome koji hoće da se parniči s tobom i da ti uzme haljinu, podaj mu i ogrtač; i ko te potera jednu milju, idi sa njim dve. Daj onome koji od tebe traži, i ne okreći se od onoga koji hoće od tebe da pozajmi." (Mt. 5:38-42)

Hrist traži da se njegovi sledbenici razlikuju od drugih ljudi. Apostoli su takođe, često na tu istinu stavljali naglasak (Ef. 5:1-11; 1. Pet. 1:13-16). Žalosno je da u današnje vreme neki hrišćani poziv na različitost od sveta smatraju pomodarstvom ili verskim fanatizmom. Ali, bez obzira šta mislili, Bog još uvek traži da se njegov narod razlikuje od sveta (Rim. 12:2).

Hrist nas uči, da postoji pet oblasti u našem odnosu sa drugim ljudima. On želi da u ovim oblastima - situacijama pokažemo ljubav i dobru volju, bilo da se radi o našim prijateljima ili neprijateljima. Ovih pet oblasti nalazimo u Mateju 5:38-42.

1. PRAŠTANJE

Naredba "Oko za oko i zub za zub" (2. Moj. 21:23-25; 3. Moj. 24:18-20) iz Starog zaveta nije u sebi nosila zapovest na osvetu, kako su je razumeli Isusovi savremenici, već je trebalo da ona kod Izraelaca izazove strah, da ne počine zločin sa predumišljajem. To je bio preventivni zakon.

Nasilje svake vrste rađa neprijateljstva, koja su hranjena i održavana željom za osvetom a sakrivena iza maske "pravda mora biti zadovoljena". Tako ovaj svet biva zarobljen u večitom krugu zla i osvete.

A Isus svojim učenicima kaže: "... ne protivite se zlu". Drugim rečima Isus govori svojim učenicima: "Nemojte tražiti da osvetite svoje oko ili svoj zub, već praštanjem prekinite krug zla." Kako to kaže i sam apostol Pavle u Rimljanima 12:17-21.

Hrišćanin je dužan da oprašta svakom, uvek i potpuno. Nipošto ne po onoj narodnoj: "Opraštam ali ne zaboravljam". Bog nam je oprostio i oprašta naše grehe (Isa. 43:25), koliko više mi trebamo oprostiti "dužnicima našim".

2. PONIŽENJE

"Ako te neko udari po desnom obrazu, okreni mu i drugi." Često puta se ove Isusove reči razumeju i tumače kao "uputstvo za ponašanje u progonstvu". Međutim, Isus je imao nešto drugo na umu. Dobiti od nekoga šamar, za Jevrejina je bilo veliko poniženje ali, još veće ako bi taj udarac bio učinjen spoljnom stranom šake. (Ako dešnjak udara čoveka ispred sebe po desnom obrazu onda on to može učiniti samo spoljnom stranom šake.) Isus upravo o tome govori - o "šamaru" poniženja.

Poniženje lomi ljudski ponos, koji svaki čovek ima u sebi. Kada dođe do toga da nečiji ponos - unutrašnja samovrednost bude napadnuta i okaljana dolazi do borbe da se povrati tj. očisti "ukaljani obraz". Što dalje vodi u svađe, mržnju i neprijateljstva.

Za mnoge hrišćane lakše je podneti fizičko ugnjetavanje od upućenih verbalnih poniženja i uvreda koje ranjavaju dušu i polako zagorčavaju srce deteta Božjeg. Zbog toga Isus uči svoje učenike, u 39 stihu: Ne odupirite se poniženjima ljudi već ih primite ponizno - okrenuvši im i drugi obraz.

Hrist je savršen primer nama kako primiti i nositi najgora poniženja i uvrede, ugledajmo se na njega (1. Pet. 2:21-23), znajući da samo poniženi biće uzvišeni u Božjem carstvu (Mt. 23:12; 1. Pet. 5:6).

3. "MOJE PRAVO I INTERES"

Svaki Jevrejin je imao svoj ogrtač. Ogrtač mu je danju služio kao deo odeće i zaštita od sunca, kiše, hladnoće a noću kao pokrivač. Zakon Mojsijev je branio da se od čoveka koji ima samo jedan ogrtač, taj ogrtač uzima u zalog (2. Moj. 22:26-27). Tako, Izraelac je imao neprikosnoveno pravo na svoj ogrtač i niko mu ga nije smeo oduzeti.

Isus u pozadini tih misli, govori svojim učenicima sledeće: "Onome koji hoće da se parniči sa tobom, da ti uzme haljinu, daj i ogrtač." Drugim rečima on poziva svoje učenike da se odreknu svojih prava (onoga šta im sleduje, tj. svojih interesa) za račun mira sa drugima.

Današnji svet je u nekoj stalnoj bitci oko nekakvih i nečijih prava, da bi se ona isterala ne preza se ni od krvoprolića, jer cilj je opravdan - "to je borba za nečija ugrožena prava i interese". I tako, ova čovekova sebična želja vodi ljudski rod iz rata u rat, iz bune u bunu...

Hristovim sledbenicima ne priliči da se "parniče" za svoja prava (1. Kor. 6:7), jer to samo pokazuje da u njima još uvek ima ponosa i nespremnosti da se učini potpuno predanje Bogu. Hrišćanin umesto da traži i bori se za svoja prava - zadovoljenje svojih interesa, trebalo bi da razmišlja o ispunjenju svojih dužnosti i obaveza prema Bogu i bližnjem.

4. SLUŽITI DRUGIMA

Rimska vojska u okupiranoj Palestini je imala vlast da ako je to bilo potrebno, za izvršenje nekog zadatka, prisili Jevrejina na određeni rad, posao. Simon Cirenac je primer tome (Mt. 27:32), on je bio nateran od rimskog vojnika da ponese Hristov krst na Golgotu. Ovaj rimski zakon je bio veoma ponižavajući za Jevreje, jer su tada bili u položaju sluga (robova) omraženom paganskom Rimu.

Zbog toga Isusove reči: "Ko te potera jednu milju idi s njim dve." su mnogima u to vreme izgledale neprihvatljive. Isus kroz te reči poziva svoje učenike da budu sluge i onim ljudima koji nisu dobri prema njima ili su čak njihovi neprijatelji, već uprkos tome treba da služe takvima više i bolje tj. da idu i "milju više".

Hrist nije došao da ga drugi služe, već da bude sluga mnogima (Mt. 20:28). Dok svet smatra da posao sluge jeste nešto najniže, pred Bogom je to zvanje koje otvara nebeska vrata. Na njima ih sam Gospod sačekuje takve, rečima: "... slugo dobri i verni... uđi u radost svoga gospodara" (Mt. 25:21).

5. DAVANJE

"Ko traži od tebe daj, i ne okreći se od onoga koji hoće da pozajmi." Kada je Isus ovo izgovorio, bilo je mnogo onih koji su tražili ili hteli da pozajme, jer Palestina je bila okupirana i bila je u teškoj ekonomskoj situaciji. Zemlja je bila prepuna prosjaka, sirotinje, bolesnih - gubavaca, hromih, slepih...

Naravno, dati nešto nekome znači gubitak i iz straha da mi nemamo dovoljno za sebe nismo spremni da damo. Ali, Isus traži od svojih sledbenika ovo: Da brzo "ne okreću" glavu od onih koji su u potrebi i koji od njih traže pomoć. Već da im pomognu i izađu u susret koliko je to u granicama njihove moći.

Ovaj svet zna da bude nemilosrdan prema onima koji žive u oskudici, ali često puta zna i da posrami hrišćane u svojoj brizi za siromašne, iako hrišćani imaju bolje motive od svake druge "socijalne organizacije", da pomognu ovakvim ljudima. Jer, Isus se rodio kao siromašan da bi se mi obogatili (2. Kor. 8:9).

Dozvolimo ljudima oko sebe da vide razliku, u ovim naizgled malim stvarima: U našem praštanju, u našem primanju poniženja, u odricanju svojih prava i interesa, u našem služenju i u našem davanju. Tako će naš život za mnoge ljude oko nas, biti najsnažnije izrečena propoved. Dajući nama priliku da im objasnimo da naša "različitost" jeste zbog naše vere u Hristovo jevanđelje.

"Jer carstvo Božije nije jelo i piće, nego pravda i mir i radost u Duhu Svetome."
- Rimljanima 14:17

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1051
Ukupno: 2495306
Generisano za: 0.003''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/011/02.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.