Podele i stanje u hrišćanstvu
Subject: Pozdrav
Date: Thursday, December 30, 2010 14:07
Pozdrav za uredništvo Sionske trube sa željom da se izlije Božiji blagoslov u njihovim životima i radu. Verujem da je ovaj način približavanja evandjelja ljudima dobar, a onima koji su već u Gospodu koristan za okrepu i podizanje u veri. S obzirom da imate jako dobre odgovore na mnoga biblijska pitanja želeo bih ako ste u mogućnosti da i meni odgovorite na par takvih pitanja. Unapred zahvalan. Prvo pitanje, recimo zbog čega postoje toliko hrišćanskih denominacija iliti frakcija?
Drugo, zbog čega nema apostolske službe u današnjoj Hristovoj Crkvi ili ako je ima ona je minimalna ili čak zapostavljena ili ignorisana? Ovo pitanje smatram jako važnim jer ga naglašava i Reč Božija u poslanici Efescima, gde je recimo apostolska služba prva navedena, što znači da je kao služba najbitnija. Apropo toga, često se naglašava služba pastora koja je iskreno rečeno tek četvrta navedena u Efescima 4:11 i uzgred budi rečeno samo tu spomenuta eksplicitno.
Treće pitanje: Zašto današnje hrišćanstvo nema silu, prvo silu promenjenih života a onda i silu koja se manifestuje u čudima, znacima i čudesima? Drugim rečima brine inertnost samodovoljnost, usudjem se reći navodna super duhovnost. Opet drugačije formulisano, zanemaruje se Duh Sveti i ono što On kao Gospod Bog čini da se Isus Hristos proslavi. Teologija je zamenila Isusa?
Ovo su samo neka od pitanja koja su mi na srcu da ih podelim, a glavni razlog jeste sto sam i sam dete Božije i imam Isusa u srcu i vidim samo mnoštvo ljudi koji su obraćeni idu u crkve i samo su crkvenjaci i ništa drugo. Nema promene, nema novog rodjenja, niti posinaštva po Svetom Duhu, kako se može videti crkve su za mnoge vernike samo mesto prijatnog druženja i mogućnosti da neko popije kafu i dobije pohvalu od brata ili sestre.S druge strane, ovaj svet za koji smo mi kao Novozavetni vernici pozvani da kažemo nešto o Hristu ide u propast i sve je veća tama, a mi ćutimo.Opet slava i hvala Gospodu koji ne ćute i trpe nevolje i slično. Iskreno verujem draga braćo i sestre da je dolazak Gospodnji po one koji su spremni blizu i molim se za to.
Želim da vam u Novoj godini poželim Božiji blagoslov i puno uspeha i na poslovnom planu i širenju Hristovog evandjelja do kraja zemlje
Vaš iskreni brat u Gospodu Isusu Hristu.
Hvala vam na javljanju.
Čini mi se da je nemoguće tačno i određeno odgovoriti na vaša pitanja, jer koliko ja razumem, vi se pitate za stanje u sveukupnom hrišćanskom religioznom telu. Pitanja koja vas muče se ne mogu generalizovati na celokupno Hrišćanstvo, jer činjenica je da nisu svi hrišćani Hrišćani, i da nije svaka crkva Crkva. Svaka denominacija, crkva (zajednica) ili pojedini hrišćanin su priča za sebe, i jedino ako se tako sagledavaju stvari može ispravno prosuđivati i donositi zaključci. Čak i svet zna da pravi razlike, da naglašava razlike između hrišćana i Hrišćana, i Crkve od crkve.
To što čini Hrišćana, je kako i sami kažete, svedočanstvo promenjenog života, stremljenje ka poslušnosti Bogu i strastveno očekivanje Hristovog povratka. Živo-delujuća ljubav prema Hristu, Njegovom carstvu i bližnjem.
To što je hrišćansko religiozno telo zadesilo toliko podela, rekao bi, bilo "nužno zlo" jer je to bio jedini način da se evanđeoska istina sačuva i prenese dalje na buduće generacije.
Na primer, za vreme reformacije, Luter je zbog svojih ideja i učenja bio izopšten iz Rimokatoličke crkve i tako je počela jedna nova frakcija, ljudi su prihvatili istaknute istine Svetog pisma koje su vekovima bile ignorisane, i to verovali ili ne od strane "crkve". Da li je ova podela bila opravdana? Svakako da jeste, jer je unela svetlost Božjeg života u milione ljudi. Da li je sav taj proces bio prijatan? Može se reći da i nije, jer je tu bilo svega i svačega, a što ne priliči hrišćanima.
No, pošto su reformatori Luter i Kalvin, stali u svojoj reformi, pojavile su se druge grupe koje su uvidele nužnost obnove i drugih istina Svetog pisma. Tako su se npr. pojavili anabaptisti, koji su verovali u krštenje odraslih i zbog toga bili od strane "reformatora" proganjani i ubijani. Anabaptisti su na osnovu Pisma tvrdili da krštenje mora biti praćeno ličnom verom i ličnim predanjem tom činu, a što male bebe svakako ne mogu ispoljiti. I tako je nastala nova frakcija, koja je usvojila osnovne doktrine reformatora, ali je otišla još dalje, ka obnovi novozavetnog hrišćanstva, tj. obnovila istinu o krštenju, ali i obnovi mnogih drugih istina.
Ovo je samo mali primer koji nam je ostavila istorija, a koja nesumnjivo teče i dalje, tj. "obnova svetopisamskih istina" se i dan-danas nastavlja... Hvala Gospodu, da je to tako, da On sam vodi, čisti i obnavlja svoj narod - ostatak.
Jevreji Isusovog vremena su imali svoj religiozni sistem koji na potpuno pogrešan način predstavljao Boga. I Isus se tokom cele svoje zemaljske službe konstantno rvao sa tim religioznim sistemom, koji ga je na kraju i razapeo - odbacio. Isusovo delovanje je izazivalo podele, i na kraju su neki poverovali u Njega a neki ne. Protivljenje i podela je cena koju će svako morati da plati ako se usudi da i malo "zatalasa istinom" po nekoj ustaljenoj religioznoj baruštini.
Skoro svi starozavetni proroci su bili odbačeni ili ubijeni, jer su ljudima govorili Božju volju - istinu. A njihova poruka je unosila podelu među narod, jer je bilo onih koji su je poslušali (ostatak) i oni koji su je odbacili. Bog je kroz ovu podelu tako jednima donosio spasenje a drugima sud.
Dakle, trebamo razumeti da postoje podele koje su "inspirisane" samim Bogom, čiji motivi i ciljevi su pravedni i sveti, to su podele koje su proistekle iz poslušnosti Bogu i Njegovoj Reči (Lk. 12:51-53; Jn. 10:16; Otk. 18:4). Za razliku od onih podela koje su "niske", koje su ljudske, telesne (duševne) i proizilaze iz želje za manipulacijom, lakomstva, ponosa, i sl. pobuda (1. Kor. 1:10-13; 1. Kor. 3:3; Rim. 16:17). (Ove "nisko" vođene podele su rezultirale pojavom raznih sekti i kultova (1. Kor. 3:3; 2. Tim. 4:3; 2. Pet. 2:1; Juda 1:4), i na njih treba gledati kao na posebnu granu unutar hrišćanskog religioznog tela.)
Generalno gledano, nesumnjivo je da hrišćansko religiozno telo očekuju još mnoge podele i unutrašnji potresi. Da, jer iako se danas mnogo govori o ujedinjenju svih hrišćana "pod jednu kapu", sama ta inicijativa će doneti i novu podelu - polarizaciju.
Ne bi rekao da apostolske službe više nema. Bog i danas ima svoje poslanike koji imaju specifične naloge za izvršenje unutar Hristovog Tela. (Više o apostolskoj i pastorskoj službi, i Efescima 4:11, na stranicama Darovi i službe i Uloga pastora.)
Takođe, u svetu postoje (ne znam za Srbiju) zajednice koje svoje službenike biraju po novozavetnom primeru - oni traže da Duh Sveti izabere i postavi ljude na određene pozicije i službe (Dela 13:2; Dela 20:28; Ef. 4:4-13).
Problem je u tome što se u većini zajednica vođe biraju glasanjem ("pobožna demokratija"), i što se ne traži vodstvo Svetog Duha i manifestacija Njegove volje za zajednicu preko duhovnih darova. Demokratski način postavljanja službenika nije uopšte Božji plan za lokalnu crkvu. Ovakva "pravila" samo dokazuju činjenicu da tu nema (neke) prisutnosti Svetog Duha (Otk. 3:20), a pošto se očekuje da se slede stare forme (statuti, kanoni, tradicija, navika), onda mora da se "baci kocka" (Dela 1:26) ili da "glas naroda" kaže svoje. Mora tako, pošto za ove hrišćane Duh Sveti kao da još nije sišao, a očekuje se da religiozna mašinerija i dalje ustaljeno funkcioniše, i da bude od čoveka vođena i kontrolisana.
Ako Bog ne postavlja službenika, postavlja ga čovek, a to znači da je onda većina zajednica ustvari vođena čovekom a ne Duhom, a to je ujedno i odgovor na vaše treće pitanje, zašto u nekim hrišćanskim zajednicama jeste tako kako je... Činjenica je, da ako se želi ozbiljno hodati sa Bogom, da onda postoji i cena koja se za to mora plati, a na žalost, mnogi nisu spremni na taj ceh i zato stanje u mnogim crkvama i ličnim životima ostaje i dalje na Status Quo.
Kako se ova poslednja vremena navršavaju, i Hristov dolazak je sve bliže i bliže, može se očekivati samo još veći pritisak na one koji su rešeni da budu "istinski Hrišćani", koji žele živeti u poslušnosti Bogu i tvoriti Njegovu Reč. Takvi će smetati i svetu, i kobajagi hrišćanima, i kobajagi crkvi. No, sam Hrist nam nigde nije obećao lagodnost u hodanju Njegovim putem (Mk. 10:30; Lk. 21:12; Jn. 15:20; Jn. 16:3; Jn. 15:20; Jn. 15:24; Gal. 4:29; 2. Tim. 3:12).
Rekao bi, da nema potrebe se sa tim nekim stvarima preko mere opterećivati - sa onima koje mi ne možemo promeniti. Već je mudrije da se usredsredimo na kvalitet našeg ličnog odnosa sa Gospodom, jer svako od nas će za sebe dati račun Hristu (2. Kor. 5:10). Neko je veoma mudro zaključio, rekavši: "Ako želiš prometi svet, onda počni od sebe". Dakle: "Ako želiš promeniti stanje u svojoj crkvi, onda počni od sebe".
Ipak, kada znamo šta i kako treba biti a drugo vidimo da se radi, onda to u nama budi nemir i nezadovoljstvo, naš duh se muči u nama (2. Pet. 2:7-9). No, to je samo znak da smo "iznutra" još uvek živi, i da težimo za "potpunom obnovom", ili što se danas tako popularno kaže: za probuđenjem. Opet, ta želja "preporođenjem" crkve nije naša, već je to "uzdisanje Svetog Duha" u nama, koji nas nuka ili priprema na neka konkretna dela u vezi toga.
Verujte mi, niste sami, mnoga deca Božja imaju istu tu "glad", i koja dan i noć mole Gospoda da se pokrene... i promeni neke stvari... a kada se to desi, to će nesumnjivo značiti i novu podelu - staviće pred svakog od nas izbor i moraćemo se odlučiti na koju ćemo stranu...
Toliko. Hvala na lepim željama.
Božji blagoslov.
P.S.
Više o podelama u hrišćanstvu čitajte na stranicama knjige "Svetlost u tami", u poglavljima: Crkva, Raskol i Crkva pre crkve. (Ista poglavlja možete i preslušati (.mp3) sa stranice Svetlost u tami.)
Na Internetu možete pronaći mnoge crkve koje teže ka "obnovi" novozavetnog modela vodstva. Zadnjih godina se mnogo piše o ovome i naglašava o ova potreba.
Stojan Gajicki je napisao knjigu pod nazivom "Silnici ili očevi" gde govori o manjkavostima delegiranog modela vodstva u crkvi ali i o novozavetnom modelu.
Takođe, preporučio bi i knjigu Herolda Eberlija, "Novi mehovi" u kojoj se govori o ustrojstvu novozavetne crkve i nužnosti obnove tih istina u današnjoj crkvi.
