Uloga pastora
Pre nego što odredimo ulogu pastora u crkvi, moramo bliže pogledati pomazanje. Zapamtite da ne govorimo o nekom savremenom vođi koji normalno vodi crkvu, propoveda i bavi se njenom organizacijom. Gledamo kroz Božije oči na Božija pomazanja. Dar pastorske službe je pomazanje koje natprirodno privlači ljude iz sveta u Telo Hristovo. Potrebno je opisati tri karakteristike koje se tiču ovog dara.
Prvo, pastorsko pomazanje uspostavlja određenu vrstu veze između pastora i onih koje oni vode. Bog utiče na ljude da čuju pastirov glas. Ovce na natprirodan način veruju svojim ljudskim pastirima. Ovce idu svojim pastirima po savete i uputstva i osećaju se sigurno i voljeno. Pastiri su ti kojima ovce idu kada su u potrebi. Vođe koji su pravi pastori, ne "najamnici", posvećeni su onima koje im je Bog dao. To je poredak koji je Bog ustanovio.
Drugo, moramo shvatiti da pastori mogu da se brinu o ograničenom broju ljudi. Odnos pastor - ovca zahteva vreme, lični kontakt, uključivanje u porodična zbivanja, duhovno savetovanje i još mnogo toga. Nijedno ljudsko biće ne može imati takvu vrstu odnosa sa puno ljudi. Jednostavno dan nema dovoljno sati. Video sam da aktivan pastor može da vodi oko pedeset ljudi; usuđujem se da kažem da je nemoguće da pastor (u biblijskom smislu te reči) vodi više ljudi. Prosečnom pastoru danas potrebno je oko šezdeset sati nedeljno samo da održi pedeset ljudi u zajednici. Svaki iskusni pastor je video da će, kada se deset novih ljudi pridruži crkvi, u veoma kratkom vremenu, deset drugih otići. Veliki broj ljudi može proći kroz prosečnu crkvu, dok crkva koju vodi pastor, brojčano ostaje ista iz godine u godinu.
Možete prigovoriti ovome o čemu sada govorim, zato što mislite na crkve koje su veće od pedeset ljudi. Ako prepoznate pomazanje vodećih članova tih velikih zajednica, otkrićete da iako se oni možda zovu "pastorima", oni su, u stvari, pomazani za apostole, proroke, učitelje ili upravitelje. Vođe sa takvim pomazanjima imaju drugačije vrste odnosa sa ljudima; njihovi odnosi nisu tako lični, i zato veći broj ljudi može biti uključen. Na primer, pomazani upravitelj može organizovati i usmeriti stotine, pa čak i hiljade ljudi. Učitelj može redovno poučavati ogromnu grupu ljudi. Proroci i apostoli takođe mogu davati uputstva ili služiti velikim masama. Nasuprot tome, pastori se ne bave samo organizacijom, upućivanjem, učenjem ili savetovanjem; pastori moraju voditi, a to zahteva vreme provedeno sa svakim pojedincem. Pastorsko pomazanje za posledicu ima ograničen broj ljudi kojima određeni pastor može da služi.
Sledeće što bih istakao jeste potreba pastora za duhovnim vođstvom. Putujući i služeći po crkvama širom sveta, primetio sam da svaki pastor koji je stvarno pomazan za pastora, crpi duhovnu snagu od apostola ili proroka. Priznali to oni ili ne, pastori čitaju knjige, slušaju snimke naučavanja ili radio programe i crpe svu raspoloživu snagu od jakih vođa. Mnogi moderni pastori se oslanjaju na Orala Robertsa, neki na Keneta Hegina, drugi na Dejvida Vilkersona, Džeka Hejforda (Jack Hayford), Džona Vimbera ili dr. Dejvida Jongi Čoa. Neki pastori crpe snagu od muškaraca i žena iz prošlih generacija, a drugi zavise od vođa unutar svojih denominacija. Bez redovnog odmora od svojih lokalnih službi i odlazaka na konferencije ili konvencije, pastori ne mogu duhovno da prežive. Sa druge strane, apostoli i proroci mogu biti u zajedništvu jedan sa drugim, ali zbog direktnog Božijeg poziva, ne zavise od duhovnog vođe koji je postavljen nad njima. Svaki pastor će duhovno umreti ako nema apostola i proroka na kojeg bi gledao.
Uticaj apostola ili proroka na pastore ne sme se umanjivati. Kada pastori promene fokus sa jednog apostola na drugog, čitava njihova služba se menja. Sećam se kako sam, dok sam još bio u pastorskoj službi, zamenio svoj "izvor snage" - jednog vođu drugim i naglasak u mom propovedanju se dramatično pomerio, moji odnosi sa ljudima su se promenili, čak se promenio i moj nedeljni raspored. Kao rezultat zajednica je bila uzdrmana, mnogi ljudi su odlazili, a drugi su zauzimali njihova mesta. Sve pastore je Bog pomazao da privlače ljude, ali ono što će oni raditi sa tim ljudima, u velikoj meri zavisi od apostola ili proroka od kojih crpe snagu i uputstva.
Potreba pastora da bude duhovno vođen me je navela da pobliže proučim odnos pastora i apostola, i pastora i proroka. Morao sam da zaključim da bi svaki pastor trebao biti potčinjen apostolu i/ili proroku. Nije stvar u tome da se pastor prisilno potčini nekom vođi. U pitanju je potreba da pastor prepozna Božiji plan za Njegovo Telo i da mu se prepusti. Pogrešno je ukoliko pastor crpi duhovnu snagu iz apostola ili proroka, a nije voljan da se podloži njihovom autoritetu.
Koja je onda uloga pastora u crkvi? Postoji samo jedan odeljak u Novom zavetu koji govori o pastorima, i tu se kaže da su oni deo tima - tima darova službi - da se sveti pripreme za delo službe (Ef. 4:11-12). Pastori su u biznisu "opremanja". Oni su tu da bi radili zajedno sa svima ostalima koji imaju druge darove službi.
Kao dodatak, možemo pogledati u Stari zavet gde Bog ukorava pastire tog vremena. Odlomak nam jasno oslikava šta On očekuje od njih:
"Ne treba li stado da pasu pastiri? Slabe ne krepite, i bolesne ne lečite, ranjene ne zavijate, odagnane ne dovodite natrag, izgubljene ne tražite... i raspršaše se nemajući pastira, i raspršavši se postaše hrana svim zverima poljskim. Ovce moje lutaju po svim gorama i po svim visokim humovima; i po svoj zemlji raspršane su ovce moje, i nema nikoga da pita za njih, nikoga da ih traži... I pastiri moji ne traže stada mojega... i stada mojega ne pasu..." (Jezek. 34:2-8)
Naravno, ne možemo da kažemo da su ovi starozavetni pastiri doslovna kopija novozavetnog pastora. U svakom slučaju, ovaj odlomak ilustruje Božiju prvenstvenu brigu. Naš Gospod očekuje da Njegove vođe napasaju ovce i da krepe slabe i bolesne; ali iznad svega On očekuje da oni traže, nalaze i drže na okupu one ovce koje su se razbežale ili zalutale.
Primetimo da ova očekivanja tačno odgovaraju pomazanjima pastora, kao što smo ih ranije opisali. Poziv pastora, pored toga što su, zajedno sa ostalima pomazanim služiteljima pozvani da opremaju, je da svoja pomazanja upotrebe za okupljanje ovaca.
Gde u Novom zavetu, možemo pronaći ovu funkciju? Ako proučavamo prve vernike, primetićemo da su imali dva glavna mesta na kojima su se okupljali. U izveštaju o događajima nakon dana Pedesetnice (tj. Duhovi ili Pentakost. Prim. prev) čitamo: "Svakodnevno su bili stalno i jednodušno u hramu, lomili su hleb po kućama, primali su hranu s radošću i prosta srca, hvaleći Boga..." (Dela 2:46-47). Kada bi se sabrali zajedno u hramu, apostoli su služili i vodili narod zajedno sa prorocima i učiteljima. Drugi vernici su se, isto tako, u manjim grupama redovno okupljali po kućama. Istorija ukazuje da je ubrzo nakon rođenja hrišćanstva, crkva u Jerusalimu imala blizu 100.000 ljudi, crkva u Antiohiji oko 30.000, dok je u Korintu bilo oko 60.000 vernika. Apostolima bi bilo nemoguće da budu lično uključeni u svaku službu neophodnu ovim ljudima. Šta mislite ko je bio predsedavajući na sastancima "od kuće do kuće"? Nigde u Novom zavetu titula pastora nije data vođama tih manjih grupa, ali su oni ipak bili priznati. Na primer Pavle piše pozdrave Priski i Akili i "crkvi u njihovom domu" (Rim. 16:5). Dok su se velike službe poput službi apostola, proroka i učitelja razvijale za njima nisu zaostajale ni službe unutar manjih grupa.
Pošto u Novom zavetu ne možemo pronaći nijedan primer pastora koji vodi lokalnu crkvu, ili je član crkvenog starešinstva, gde se onda pastor uklapa? Zašto Bog nije dar pastora naveo među darovima autoriteta u Prvoj Korinćanima 12:28? Božija zamisao je bila da pastori rade među ovcama, a ne da upravljaju lokalnom crkvom. Kao što evangelizator treba da bude među nespašenima, pastor treba da bude među članovima zajednice. Njegova prvenstvena uloga je da okuplja ovce.
Čitajući Dela apostolska stičemo utisak da su se vernici okupljali u mnogim domovima. Svaki grad je imao tim starešina - uključujući apostola, proroke, učitelje, itd. - a pod njihovim vođstvom su bile brojne manje grupe, koje su se bavile ličnijim, intimnijim službama. Ove grupe su vodili pomazani pastori. Nije, dakle, postojao samo jedan pastor, već više njih koji su delovali unutar zajednice.
Zapazimo da pastori nisu bili oni sa četiri godine biblijske škole i denominacionom licencom. Oni nisu bili upravitelji ili apostoli. Nisu bili ti koji su organizovali programe izgradnje, nadgledali finansije, propovedali nedeljom ujutru i živeli u svešteničkim kućama. Oni su bili hrišćani sa jedinstvenim Božijim darom i srcem da vole ljude.
Očigledno je da se struktura novozavetne crkve znatno razlikuje od one na koju je većina nas navikla. Da bismo prihvatili novozavetnu strukturu moramo da uklonimo pastora sa položaja vođe. Moramo prestati da svog vođu zovemo "pastorom". Otvorimo oči i pogledajmo u Sveto pismo. Ko su bile vođe lokalnih crkava? Apostoli. Gde su bili pastori? Oni nisu bili na vodećim položajima. Da li si voljan da se oslobodiš današnjih tradicionalnih shvatanja i prihvatiš novozavetnu strukturu? To je to.
