Sažetak Biblije

C.S. Lewis

Iako Biblija obiluje istorijom, poezijom i načelima za život, svi ti delovi nadovezuju se na jednu glavnu temu. A ta tema započinje već prvim rečima Staroga zaveta (SZ) i dosledno se pojavljuje kroz oba zaveta, sve do završetka knjige Otkrivenja. Sledi sažetak te teme.

Već same uvodne reči Biblije (1. Mojsijeva 1:1) su: "U početku stvori Bog nebo i zemlju". Ovo bi se jednom rečju moglo nazvati "Stvaranje". Prema Bibliji, zaista je postojao početak vremena i prostora, tako da čovek sa sigurnošću može znati istorijsko poreklo stvari.

Međutim, ovaj najtemeljitiji stih iz Biblije kaže više, jer jasno tvrdi da je u vreme "početka" Bog postojao. U stvari ON je "večan". Znači već u polaznoj tački Biblija vodi računa o činjenici koja se zove "natprirodna stvarnost". Drugim rečima, sve što postoji ne može biti prosuđivano na materijalističkim ili fizičkim osnovama. Bog Otac, Bog Sin, i Bog Sveti Duh postojali su pre početka, i upravo je Trojstvo ono koje je odlučilo da se stvara. Što je u biti drugi način da se kaže da mi živimo u ličnom kosmosu.

Biblija stoga počinje pretpostavljanjem Božje stvarnosti i onda na bazi tog objašnjava poreklo materijalnog sveta. No takođe daje odgovor na pitanje koje muči mnogo ljudi: "Ko sam ja"? Radije nego da bude "mrlja protoplazme koja pluta morem beznačajnosti", kako ga je neko opisao, čovek je prema Bibliji stvorenje koje je sam Bog stvorio, i kao takav nosi Njegov imidž. Čovek je stvarno neko! On ima svoju cenu i vrednost! Nadalje, kao Božje stvorenje, dat mu je smisao. Bog ga je stvorio imajući u vidu konkretan cilj i čovek biva u očaju sve dok taj cilj ne ostvari.

Bog je počeo stvaranjem prvog muškarca, Adama, i stvaranjem prve žene, Eve, i postavio ih je u prekrasno mesto koje se zove Edenski vrt. Tu je prvi bračni par uživao u svojim vrednostima i njihovoj svrsi pred Bogom. To je stvarno bio raj!

I Bog je sigurno pokazao da voli čoveka, no od čoveka je tražio da i on voli Njega. Nakon svega i Bog je osoban. On je živući. On se može upoznati... s Njim se može komunicirati... može Ga se voleti. I Bog je odlučio da napravi jedan test čovekove ljubavi prema Njemu. Hoće li čovek izabrati da održava taj predivan odnos sa svojim Stvoriteljem, ili će pak odlučiti da postane nezavisan? Biblija nam kaže da su Adam i Eva, pod iskušenjem Đavola, tog neposlušnog i palog anđela, svojevoljno izabrali da postanu samostalni. Za posledicu, pobunili su se protiv Boga i Njegove ljubavi. Na taj je način, greh istorijski ušao u čovečanstvo. Zavet - Božji savez sa čovekom bio je raskinut. Čovek je svojevoljno preuzeo na sebe i na svoje naslednike posledice pobune na koje ga je Bog upozoravao, a to su: ...krivica, sram, beda, i konačno smrt.

I sada, cela priča je mogla tu završiti. Bog je jednostavno mogao sve zbrisati i započeti ispočetka. No, Njegov plan je bio da uspostavi drugi sporazum ili zavet kojim bi obnovio ljude za sebe. U Prvoj Mojsijevoj 3:15, Bog je izjavio da će to ostvariti kroz "seme žene", i to je ono o čemu dalje Biblija govori... o načinu kako će to Bog uraditi.

Obećanje je najpre bilo dato Adamu i Evi. Kasnije ga je Bog obnovio sa Nojem, čovekom koji je sagradio kovčeg u vreme velike poplave. No Bog se kasnije ukazao pastiru, Avramu kazavši mu da će kroz njegovo "seme" - kroz njega kao osobu -svi narodi na zemlji biti blagoslovljeni. Avramov sin Isak je sledeći koji je čuo to obećanje, a njegov sin Jakov (kasnije nazvan Izrael) isto je bio izabran da čuje ovu dobru vest. Jakov je imao dvanaest sinova, a izbor je pao na Judu, od koga potiče ime "Jevrej". Tako je Bog, preko potomaka Jakova ili Izraela, jasno poručio da će doći Njegov Mesija, Njegov pomazanik.

Kad počnete čitati drugu knjigu Biblije, Drugu Mojsijevu knjigu, videćete kako su Izraelova deca u Egiptu postala narod i Bog ih je hteo odvesti natrag u zemlju Hanan - danas moderni Izrael - uz pomoć Mojsija. Mojsije je vodio sav ovaj narod preko Crvenoga mora i dalje ka Obećanoj zemlji sve dok nisu došli do mesta koje se zove Brdo Sinaj. Tamo na Sinaju, na stenovitom vrhu koji i danas možete posetiti, Bog je pozvao Mojsija kako bi se s njim sastao. Prilikom tog istorijskog sastanka Bog je Mojsiju dao "Zakon", koji se danas uobičajeno zove "Deset zapovesti".

Sada, ovaj Zakon je došao od Boga, kojeg Biblija opisuje kao svetog, čistog, dobrog, i svepravednog. Sam Zakon je odražavao tu vrstu karaktera. Upravo zato i postoje dobro i loše; jer sam Bog jasno pravi tu razliku. Ali kada čovek posmatra taj Zakon, otkriva da on sam nije takav... da on nije nalik Bogu. Ovaj Zakon, savršen i pravedan, odjednom muškarcu ili ženi ukazuje na to koliko su on ili ona postali različiti od Boga kada govorimo o karakteru. Gubljenje nerava, depresija, egocentričnost, nezadovoljstvo, mržnja, ubistvo, rat,... i mogli bismo nastaviti nabrajati i nabrajati dokaze potpune istine koji tvrde da je čovek prekršitelj zakona. Iako je vrlo često ovo teško priznati, makar im se daje prihvatljiv odgovor na njegovo ili njezino pitanje: "Kakav sam ili kakva sam?", odgovor je vrlo jednostavan, pobunjenik protiv Boga i Njegovog Zakona i također neko ko ispašta posledice toga. Suprotno onome što mnogo ljudi misle, Bog je Mojsiju dao Zakon u Drugoj Mojsijevoj 20, kako bi čovek znao svoje pravo stanje. To je kao kad neko pročita u Novom Zavetu (NZ) u Rimljanima 3:20, "...jer kroz zakon dolazi poznanje greha."

Međutim, sa ovim Zakonom, također je došla i nada, jer Bog je dao pažljive instrukcije kako bi pokazao kako grešnici mogu slaviti Boga i smatrati se prihvaćenim kod tako svetog Boga. Otkad je prvi greh, koji je počinio Adam, doneo smrt i prokletsvo, jedino je bilo moguće smrću (žrtvom ) da Bog prihvati čoveka. To može zvučati čudno, no prema Bibliji to je zbilja tako. Kao posledica toga, Bog je dao detaljne upute za prinošenje žrtava, uključujući mesto slavljenja nazvano Svetište (ili šator) i objasnio obaveze posebnih sveštenika prema mnoštvu. Sada, Biblija pojašnjava da sam ritual ljude nije mogao učiniti svetima ili prihvatljivima Bogu, već je sve usmeravao ka dolazećem Mesiji - semenu žene kako je bilo obećano - i čija će predviđena smrt čoveka napraviti prihvatljivim za Boga. Stoga "Stari zavet", prvi deo Biblije, sa svojim carevima poput Davida i Solomona, kroz čije potomke bi se trebalo ispuniti obećanje, sve usmerava ka Jednom Dolazećem ... semenu žene.

Kada čovek počne čitati "Novi zavet", on otkriva da je nešto uistinu novo! Obećani dolazi. Rođen od mlade device koja se zove Marija, začet nadnaravno od Svetoga Duha, Božji Sin je došao na svet. Ime mu je dato Isus, jer je bio određen da "spasi svoj narod od njegovih greha". Rodio se u Vitlejemu u siromašnim uslovima, a odrastao je u Nazaretu, gde je, radeći u tesarskoj radionici svoga očuha, proveo prvih trideset godina svoga zemaljskog života.

Od tog trenutka, Biblija nam govori kako je on počeo ispunjavati svoj specifični razlog dolaska. Čovek imenom Jovan, s nadimkom "Krstitelj" jednog Ga je dana predstavio svetu rekavši: "Gle, jagnje Božije koje uze na se grehe sveta." (Jovan 1:29). Naravno, ovaj naslov zvuči čudno, ako se ne setimo šta je kazano o neophodnosti žrtve za prihvatljivost Bogu. Ono što je vrlo značajno u ovoj izjavi jest da je sam Bog poslao Isusa u svet kao svoju žrtvu za grehe. Bog je kroz istoriju izvršavao svoje obećanje ili zavet kroz "seme žene", to jest kroz Isusa.

Gde-god da je Isus išao, išao je da čini dobro. Dok je Adam odbio da voli Boga i bude mu poslušan, Isus je savršeno izvršavao Božju volju. Služenje Bogu bio je njegov svojevoljan izbor. Božjeg se zakona savršeno pridržavao. U Božjim očima On je bio savršeno pravedan. No, i pored toga, On je pokazao da dolazi od Boga lečeći bolesne, ozdravljajući hrome, a jednom ili dvaput, čak oživljujući mrtve! Sve u Isusovom karakteru i životu usmeravalo je čoveka ka Bogu. On je u stvari bio Bog u ljudskome telu. A to i Biblija kaže.

No, Isus je takođe i propovedao. Govorio je ljudima o Bogu, o njima, o svetu... i o tome zašto je On došao. Svojom ljubavlju i brigom pokazao je da su ljudi - muškarci, žene - i deca - imali vrednost, iako im je vrlo otvoreno govorio o grehu i Božjoj kazni za greh. Otvoreno je govorio narodu: "Pokajte se!". Zapovedio im je da se okrenu od svoje egocentričnosti i nezavisnosti natrag ka Bogu. I koliko god je to što je rekao bila istina, kršioci zakona obično ne vole čuti istinu. Tako je svetina sa svojim vođama sastavila lažne optužbe i prisilila Rimskog upravnika Pilata da Ga osudi na smrt. Tamo, na mestu koje se zove "Gogota" izvan Jeruzalema, Isus je bio razapet na krst, na kom je i umro. Ljudi (svetina) su dakle, na vrhuncu svojih greha, ubili Sina Božjega. No u Božjem planu, njihova nakana je propala, jer u stvari, oni su bili samo sredstvo uz pomoć kojeg je prinesena Božja žrtva za grehe. Jagnje Božje je umrlo. No, tri dana kasnije, Isus se čudotvorno vratio u život i Njegov posao na zemlji je bio završen.

Ovo je sva suština Biblijske poruke. U samo nekoliko reči, to se može kazati ovako (1. Korinćanima 15:3-4): "Jer vam najpre predadoh šta i primih da Hristos umre za grehe naše, po pismu, i da bi ukopan, i da usta treći dan, po pismu." Ovaj ključni trenutak u istoriji, smrt, pokop, i Isusovo vaskrsnuće, jasno nudi odgovor na čovekovo pitanje: "Što mi je činiti?" Od Svih stvari koje čovek hoće i treba, on u stvari treba da se vrati u pravi odnos sa svojim Stvoriteljem, Bogom. To je zbilja od ključne važnosti, jer samo kroz savršeni život i smrt Isusovu Bog ponovo uspostavlja odnos sa čovekom. A prema Bibliji, to je JEDINI način na koji to Bog čini. No kako bi adekvatno odgovorio na Isusovo delo, Bog je čoveku zapovedio da u Isusa položi svoju veru i poverenje. Drugim rečima, Bog nudi milost i oproštenje svima koji gledaju na Isusovu smrt na krstu kao na savršenu žrtvu za svoje grehe i koji onda slede Hrista kao svoga Cara. Prema Bibliji, takve osobe će primiti večni život.

Kratko nakon što je Isus vaskrsnuo od mrtvih, i nakon što se ukazao svojim prijateljima, On se vratio u raj. I Biblija kaže da je on tamo i sada, živ i da upravlja. Međutim, kada se vratio u raj, dva su anđela rekla njegovim učenicima: "Ovaj Isus koji se od vas uze na nebo tako će doći kao što videste da ide na nebo." (Dela 1:11). Što znači da će Isus, u vremenu i prostoru, ponovo doći na zemlju...

Za razliku od Njegovog prvog dolaska, Isusov drugi dolazak će biti u moći i raskoši. Biblija kaže da će Ga svako videti, i svako će se pred Njim pojaviti na suđenju. Da pojednovstavnim, On će se suočiti sa svakom osobom i izreći njenu sudbinu. U Jovanu, poglavlje 5, stih 28. i 29. Isus je to rekao ovako: "Ne divite se ovome, jer ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božijeg, I izići će koji su činili dobro u vaskrsenje života, a koji su činili zlo u vaskrsenje suda (ili pakao)."

Znači kada neko pita, "Šta će se desiti sa mnom?" - šta je vrlo važno pitanje za svakoga - odgovor u Bibliji je vrlo jasan. Svako će se susresti sa Isusom Hristom; a Hrist će, kao imenovani Vladar, izreći sud. Oni koji su svoje živote poverili Hristovoj žrtvovanoj smrti na krstu i pokorili se Njegovoj vladavini nad njim će uživati u večnom životu u prisustvu Boga. Kao što piše u Drugoj Petrovoj 3:13: "Ali čekamo po obećanju Njegovu novo nebo i novu zemlju, gde pravda živi." S druge pak strane, oni koji su zanemarili ili odbili Hristovu žrtvu za grehe i ustrajali u svojoj nezavisnosti od Boga i pobunili se protiv Boga... E, pa moraju ispaštati posledice. To jednostavno znači večnu budućnost u paklu i Božji bes.

Sada možeš videti zašto neka osoba koja razume i veruje u Bibliju zna što je očekuje. To zaista nije neka misterija. Sledeći veliki događaj u istoriji će biti dolazak Isusa Hrista i konačni sud. Mi danas ne znamo koliko vremena će proći odsad pa dok se to dogodi, iako znamo koliko vremena je prošlo otkada je Isus umro i vaskrsnuo. Biblija jednostavno ne daje tu informaciju. No, kao što objašnjava poreklo svih stvari, Biblija isto tako predviđa kraj istorije sveta. Svaki događaj je korak napred tom trenutku kada će Hrist doći, kada će sud biti izrečen i kada će novi raj i nova zemlja bit uspostavljeni. I to ti je celi sažetak Biblije.

Grafički prikaz "sažetka Biblije"

Preveo: Ante Miliša.
Tagged: spasenje| biblija| lewis|
"Jer je reč krstova ludost onima koji ginu; a nama je koji se spasavamo sila Božija."
- 1. Korinćanima 1:18

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

-

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 173
Ukupno: 6288526
Generisano za: 0.002''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/inside/lewis.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.