Kakve koristi od života s Bogom?
Kada bih hteo da vam ispričam sve što čovek ima od života s Bogom i u zajedništvu s Isusom, imao bih o tome šta da vam pričam par meseci.
Neću zaboraviti reči mog oca, kada je u 53. godini bio na samrti. Bile su to, inače, njegove poslednje reči: 'Ti, Vilhelme, reci svim mojim prijateljima i poznanicima koliko me je Isus usrećio i učinio blaženim u životu i u smrti". Znate, ako je neko na samrti, on ne govori nikakve prazne fraze. A kad neko pred svoju smrt kaže "...koliko me je Isus usrećio u životu i u smrti", onda vas prođe jeza...
Kao mladi pastor doživeo sam u Rurskoj (Nemačka) oblasti nešto veoma lepo. Na jednom velikom skupu, neki veoma učen gospodin dva sata je dokazivao kako Bog uopšte ne postoji. Pokazao je svu svoju učenost. Sala je bila prepuna ljudi. Od dima jedva da ste videli prst pred nosom. Nisu nedostajale ni ovacije: "Ura! Nema Boga! Možemo raditi šta nam je volja!" Kada je govornik, posle dva sata, završio, ustao je voditelj i rekao: "Vreme je za diskusiju. Ako neko želi da govori, neka se javi".
Naravno, niko se nije usudio. Svako je mislio da se ovako učenom čoveku niko ne može suprotstaviti. Sigurno je da se mnogi prisutni nisu s njim slagali, ali ko bi se usudio popeti na podijum, kada pred sobom ima hiljade ljudi koji govorniku aplauzom odobravaju. Ipak, neko se javio. Tamo u pozadini, sedi jedna stara bakica, sa crnom kapicom na glavi, kakvih ima mnogo u Rurskoj oblasti.
Voditelj je upitao da li želi nešto reći. Baka odgovori: "Da". "E, onda morate doći napred". Baka kaže: "Bez brige. Idem". Bila je to hrabra žena. Bilo je to negde oko 1925. godine. Dakle, stara baka maršira napred na podijum, staje za govornicu i počinje: "Gospodine govorniče, vi ste sada dva puna sata govorili o vašem neverovanju. Dopustite mi sada da ja govorim pet minuta o svom verovanju. Hoću da vam kažem šta je moj Gospod, moj nebeski Otac za mene učinio. Vidite, bila sam još sasvim mlada, kada je moj muž nastradao u rudniku. Doneli su mi ga mrtvog u kuću. Ostala sam sama sa troje male dece. Tada socijalno osiguranje još nije funkcionisalo. Mogla sam da očajavam dok sam stajala kraj leša moga muža. Vidite, i tada me je moj Bog utešio, kao što me nije mogao utešiti nijedan čovek. Ono što su mi ljudi govorili ušlo je na jedno uho, a na drugo izašlo. Ali on, živi Bog, utešio me je. I onda sam mu rekla: 'Gospode, sada moraš ti mojoj deci da budeš otac'. (Žena je stvarno umela potresno da priča). Često nisam znala odakle ću sutradan uzeti novac da decu nahranim. Onda sam to opet rekla svom Spasitelju. 'Gospode, znaš kako sam jadna. Pomozi mi sada!'"
Okrenuvši se sada govorniku, starica je nastavila: "Nikada me nije izneverio. Nikada! Prolazila sam kroz gusti mrak, ali me nikada nije ostavio na cedilu. A Bog je uradio još i više. Poslao je svoga Sina, Gospoda Isusa Hrista. On je za mene umro i vaskrsnuo i svojom krvlju me je očistio od svih mojih greha. Da, sada sam stara žena. Uskoro ću umreti. I vidite, dao mi je sigurnu nadu u večni život. Kada ovde zatvorim oči, probudiću se na nebu, zato što pripadam Gospodu Isusu. Sve ovo je on uradio za mene."
"A sada pitam vas, gospodine govorniče šta je vaša nevera učinila za vas?" Govornik je ustao potapšao staricu po ramenu i rekao: "Ah, tako staroj ženi ne želimo oduzeti njenu veru. Dobra je ona za stare ljude." No, trebali ste videti našu staru baku. Energično je odmahnula rukom i rekla: "Ne, ne, nemojte se šaliti sa mnom. Upitala sam vas nešto, gospodine govorniče, i odgovorite mi. Rekla sam vam šta je moj Gospod za mene učinio. A šta je vaše neverovanje za vas učinilo?" Velika nedoumica. Baka je bila mudra žena!
A kada se danas napada Sveto pismo sa svih strana, nameće mi se pitanje: Šta, zapravo, (vi) imate od svog neverovanja? Ne čini mi se baš da ljudi zbog njega imaju mir u srcu i da su srećniji. Ne, nikako!
Kakve koristi od života s Bogom? Evo, reći ću vam to veoma lično. Ja uopšte ne bih izdržao da u svom životu kroz Isusa nemam mir s Bogom. Bilo je časova kada sam mislio da će mi se srce slomiti. Danas sam, recimo, čuo da se ovde u susedstvu dogodila teška nesreća, koja je dve porodice zavila u crno. Ako sam dobro čuo, decu je pregazio automobil. Kako brzo može da nas snađe neka nesreća, tada ućute sve velike reči. Svojim umom pipamo po mraku i pitamo zar nema nikoga ko mi može domoći? Vidite, u takvim životnim situacijama dolazi do izražaja šta imamo od Isusa.
Na dan našega venčanja rekao sam svojoj supruzi: "Ženo, želim sebi šest sinova i svi treba da sviraju u trubu". Sve sam ja to tako lepo zamislio - duvački orkestar u kući. Znate, dobili smo šestoro dece, četiri lepe kćerke i dva sina. Više nemam nijednog sina. Obojicu mi je Bog uzeo na strašan način. Prvo jednog, a zatim i drugog. Nikada to neću razumeti. Celi život sam, kao omladinski pastor, imao posla sa dečacima, a moji rođeni sinovi...
Još se sećam kako sam kod prijema vesti o smrti drugog sina trčao gore-dole i osećao kao da mi je neko zabio nož u srce. I onda su dolazili ljudi i govorili reči utehe. Ali, one nisu prodrle u srce. Nisam ih ni zapamtio. Nisu delovale. Ta, bio sam omladinski pastor i znao sam: večeras moram u omladinski dom. Treba radosno da govorim Božiju reč skupu od 150 mladića. A moje je srce krvarilo.
I onda sam se zaključao u svoju sobu. Pao sam na kolena i molio sam se: "Gospode Isuse, ti živiš! Molim te, zauzmi se sada za mene, jadnog pastora". I ovda sam otvorio svoj Novi zavet i čitao: "Isus govori: 'Ostavljam vam mir, dajem vam svoj mir'" Znao sam da on drži svoje obećanje, pa sam ga zamolio: "Gospode Isuse, ne mogu sada da razumem zašto si mi to učinio, ali daj mi taj mir. Ispuni moje srce tim mirom". I, učinio je upravo to. Zaista! Evo, ja vam to ovde svedočim!
I vi ćete ga trebati, kada vam više nijedan čovek ne bude mogao dati utehu. To je divno! Kada vam više nijedan čovek ne može pomoći, onda je uteha što poznajete Isusa, koji nas je svojom krvlju na krstu otkupio i koji je vaskrsnuo. Divno je kada mu možete reći:
"Gospode, podari mi svoj mir". Mir koji on daje jeste poput moćne reke koja se uliva u srce. To važi za najteži čas našega života, kada idemo u susret smrti. Kako će jednom izgledati vaše umiranje? Tu vam ne može pomoći niko živ. Moraćete jednom da pustite i onu najdražu ruku. Kako će to biti? Doći ćete pred Božije lice. Hoćete li svojim gresima da stanete pred Boga? Znate, kada držite snažnu Isusovu ruku i kada znate da vas je on iskupio svojom skupocenom krvlju i da vam je oproštena svaka krivica, onda možete blaženo umreti.
Šta nam koristi život sa Bogom? Da vam nabrojim:
- mir s Bogom,
- radost u srcu,
- ljubav prema Bogu i prema bližnjima,
- čak i prema neprijateljima, prema onima koji mi idu na živce,
- uteha u nesreći,
- svakoga dana sunce mi sija,
- imam sigurnu nadu u večni život,
- imam Svetog Duha,
- imam oproštenje greha,
- strpljenje... mogao bih da pričam još i još.
Divno je biti svojina Spasitelja. Želim vam to veliko bogatstvo, tu jedinu pravu sreću!
"U svom hrišćanskom životu
možda ćeš naići na razdoblja
tame ili sumnje.
Možda ćeš se suočiti s teškim
borbama ili razočaranjima.
Međutim, biće i trenutaka
zanosa i slave.
I što je najvažnije,
postaćeš slobodan..."
-- Džon Vajt
KAKO PRIMITI HRISTA U SVOJE SRCE?TRAKTATI: Čitaj i misli, misli i živi!
• JESI LI, DOVOLJNO DOBAR ZA NEBO?
• TITANIK
• POSLEDNJE REČI...
• "BOG POSTOJI, JER JA POSTOJIM..." - I.K.
• KOJA CRKVA SPASAVA?
• SAŽETAK BIBLIJE - C.S. Lewis
• KO JE ISUS HRIST? - John Maisel
• LJUBAVNO PISMO - Janko Bako
KNJIGA: PRAVEDAN PRED BOGOM - John Blanchard
