Naslovna » Magazin » Arhiva » #92 » ....

Božić, koji tek treba doći

Vlado Pšenko

Sećanje na božićni ugođaj iz vremena detinjstva i rane mladosti dušu mi ispunjava lepim snežnim slikama. Seoske su kućice prekrivene snegom, a ja iz prikrajka trema gledam prema nebu i promatram strelovit juriš snežnih pahuljica prema zemaljskom odredištu. Ili još ugodniji prizor: iz tople kuhinje, kroz prozorsko staklo, gledam prema dvorišnim stablima, koja raširenih ruku prihvataju pahuljice i zadržavaju ih na svojim granama. Sećanje na božićni ugođaj oduvek mi dočarava i priča Hansa Christiana Andersena "Devojčica sa šibicama". Zasigurno se sećaš one siromašne devojčice, gladne i promrzle, koja hoda ulicama grada u pred božićno vreme - sa šibicama u rukama. I kad god bi zapalila šibicu, doživela bi neko lepo priviđenje, koje traje sve dok se šibica ne ugasi. Sećaš li se te bosonoge devojčice kako u priviđenju vidi peć, koja toplo greje, zatim pečenu gusku na prostrtom stolu, pa onda okićenu božićnu jelku? Najzad joj se ukaže i njezina voljena bakica u nekom čudesnom sjaju. I priča kaže da je bakica uzela devojčicu u naručje i s njom se vinula u visine. Andersen, pisac ove tople ljudske priče, zasigurno se nadahnuo nekom od mnogih siromašnih devojčica, koje je video kako lutaju ulicama grada. Ushićuje me u toj priči to što devojčica jednim kresom šibice, pred sobom ima novo okruženje, lepše i svetlije.

Pomišljam, da si i ti možda na trenutak uzdahnuo i rekao u sebi: "Lepa priča, taj Andersen je imao uistinu bujnu maštu i znao je kako od priče o siromašnoj devojčici napraviti čaroliju." Ali ima jedan stvarni događaj, koji se vezuje uz Božić. Ova Andersenova priča, verujem, na trenutak može pobuditi lepa i dirljiva osećanja. No, istinita priča, na koju te želim podsetiti, može prodreti daleko dublje u tvoju dušu, otvoriti tvoje oči i srce za jedno novo okruženje, koje je lepše i svetlije, ali je i stvarno. Događaj koji ti želim ispričati uvodi te u večni sjaj, u svet anđela, u susret s Bogom.

Evanđelja nam donose izveštaj o Isusovom rođenju. Jedne su noći, čuvajući svoja stada negde u okolici gradića Betlehema, pastiri imali poseban doživljaj. Nebo je postalo vidljivo zemaljskome čoveku. Pastiri su gledali anđele, slušali hvalospeve, koje su oni upućivali Bogu. Evanđelista Luka nam opisuje ta nadnaravna zbivanja u blizini Betlehema. I donosi nam zapis reči anđela Gospodnjega preplašenim pastirima: "Ne bojte se", - obratio se pastirima anđeo - "jer vam donosim radosnu vest koja će veoma obradovati sav narod: danas vam se u Davidovom gradu rodio Spasitelj - Hristos Gospod. A ovo će vam biti znak: naći ćete dete povijeno u pelene kako leži u jaslama." (Lk. 2:10-12 SSP)

Nebo je postalo deo iskustva pastira, zatečenih blizu mesta Isusova rođenja. Nije im samo jedan anđeo bio na vidiku već veliko mnoštvo. Zapis nam dalje govori: "Odjednom se anđelu pridruži mnoštvo nebeske vojske, hvaleći Boga i govoreći: 'Slava Bogu na visini, a na zemlji mir ljudima koji su po njegovoj volji.'" (Lk. 2:13-14 SSP)

Anđeli su svedočili pastirima o rođenju Spasitelja, o događaju u kojem je Bog napravio zahvat, koji se neće iscrpsti s povratkom anđela na nebo, s njihovim nestankom iz vida pastira već naprotiv - događaj, koji će se odraziti na svako ljudsko biće ikad rođeno. Jer Bog je ponudio spasenje po svome Sinu.

Čudesni prizor nagnao je pastire da žurno pohitaju - izveštava Evanđelje - prema mestu, koje su im anđeli naznačili. Tamo su našli Mariju i Josipa i onog - kojeg su anđeli najavili kao Spasitelja i Gospodina. Videli su dete, povijeno u pelenice gde leži u jaslama.

Možda si - prijatelju - i sad uzdahnuo s mislima: "Ah, ti pastiri su imali sreće. Baš su se njima ukazali anđeli i još k tome su videli Isusa Hrista. Ali to je bilo tako divno. Anđeli se više ne ukazuju." Mislim da je to pogrešna misao. I ti ćeš imati priliku videti anđele! I ne samo njih već i Isusa Hrista. Pastiri su videli dete povijeno u pelene gde leži u jaslama! Ali ti ćeš - dragi prijatelju - možda videti mnogo veličanstveniji prizor. Želim ti ga dočarati!

U evanđelju, kojeg je napisao Isusov apostol Matej, piše da će se, po svršetku sveta, nakon kataklizmičkih poremećaja u svemiru, dogoditi nešto značajno. "Tada će se - piše Matej - na nebu pojaviti znak Sina čovečijega. Zakukaće tada sva zemaljska plemena i videće Sina čovečijega kako dolazi na nebeskim oblacima, sa silom i velikom slavom. On će poslati svoje anđele sa gromoglasnom trubom i oni će skupiti njegove izabrane sa sve četiri strane sveta, s jednog kraja neba do drugog." (Mt. 24:30-31 SSP) Ja bih taj događaj nazvao Božićem, koji tek treba doći. Isus Hrist će s anđelima svoje izabranike preneti u novo okruženje - u nebeski dom, gde je večni sjaj.

Da, videćeš anđele i Sina Čovečjega, Isusa Hrista - ali za razliku od pastira - nećeš videti dete povijeno u pelene gde leži u jaslama. Videćeš moćnog i proslavljenog Boga, te anđele na novom zadatku! Ako mi želiš prigovoriti da se taj događaj možda i neće zbiti za vreme tvog života, ipak je - i u tom slučaju - tvoj susret s Hristom neizbežan. Apostol Pavao upozorava crkvu u Korintu, u svojoj Drugoj poslanici. "Jer, svi treba" - piše Pavao - "da se pojavimo pred Hristovim sudom da svako dobije prema onome što je učinio dok je živeo u telu, bilo dobro, bilo zlo." (2. Kor. 5:10 SSP)

Pozivam te, da ovaj Božić bude tvoje vreme preispitivanja - s Biblijom u ruci. Potičem te da rešiš svoj slučaj: što si za zemaljskog života činio? Ispitaj hoće li tvoje srce pred neizbežnim susretom s Isusom Hristom proplakati od žalosti ili - radosti. Hoćeš li pred pojavom Hristovog večnog sjaja reći: uzalud sam proživeo život, propustio sam u tebi videti svoga Spasitelja, kao prijatelja sam te izdao, tvoju sam poruku zanemario, a na tvoje sam se poticaje oglušio.

Ovog Božića, još nije kasno za novi početak. Ili je tvoj stav drukčiji - možda se već danas tvoje srce ispunjava radošću, u iščekivanju susreta s nekim bliskim i dragim, u čijem će se naručju tvoja duša osećati sigurno? Plačeš li od radosti što imaš nekog ko će te povesti iz doline suza prema nebeskome domu večnoga sjaja? Ako je tako, onda i ovog Božića, poput pesnikinje Anke Petričević, očima vere možeš ući u onaj Božji natprirodni svet s radosnim usklikom: "Vidim te, Zemljo Obećanja, vidim te kroz bol svoju, u lepoti i svetlosti sunca." Neka ti bude blagoslovljen i onaj Božić, koji tek treba doći.


Vlado Pšenko
vpsenko@gmail.com
www.krscanski-radio.hr
www.dolina-blagoslova.com

"Verovati u Boga, znači prihvatiti osnovni princip, da celi univerzum ima smisla i da postoji sa naročitom svrhom."
- Muller

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 821
Ukupno: 2557692
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/092/05.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.