Naslovna » Magazin » Arhiva » #92 » ....

Pouzdanje

Derek Prince

Da možete ubediti ljude da će ekonomija naše zemlje propasti, i da možete učiniti da svi pričaju o tome, šta mislite kakav bi rezultat bio? Ekonomija bi propala! Jednostavan razlog da neka ekonomija opstaje, jeste: poverenje. Ovo važi za svaki sličan sistem - finansijski, politički ili duhovni: ako je poverenje narušeno, sigurno ga čeka propast.

U ovom članku želim da govorim o tri teme povezane sa poverenjem: (1) Pouzdanje u Boga, (2) poverenje prema drugim vernicima i (3) upozorenje protiv odustajanja od pouzdanja.


Pouzdanje u Boga

Želim da predstavim nekoliko primera o pouzdanju u Boga, prvo iz Starog zaveta i onda iz Novog zaveta. Ako priđemo ovim stihovima u veri, zaista verujem da će nam srce biti ispunjeno pobožnim pouzdanjem. Snažna poruka pouzdanja i pobede se čuje u početnim stihovima 27. Psalma:

"Gospod, on je svetlost moja i moje spasenje. Koga da se bojim tada kada imam njega? Gospod, on je sila moja, štit od opasnosti. Koga da se plašim tada kada imam njega? Kad zločinci napadaju da bi me proždrali, tada takvi tlačitelji i takvi dušmani sapliću se u zabuni, padaju pre boja. Ako bude oko mene opsada borbena, ja se neću uplašiti strahom srca svoga. Ako bude protiv mene rat se podigao, uzdaću se ja i onda u Gospoda svoga." (Ps. 27:1-3 AB)

Tajna Davidovog pobedonosnog života je bila u njegovom velikom pouzdanju u Boga. Bez obzira na okolnosti, bilo da su njegovi neprijatelji došli da "prožderu njegovo telo" ili da su se armije podigle da ratuju sa njime, on se apsolutno uzdao u Gospoda. U Pričama 3:23-26 nalazimo još jednu lepu sliku uzdanja:

"Tada ćeš ići bez brige putem svojim, i noga tvoja neće se spotaći. Kad ležeš, nećeš se plašiti, i kad počivaš, sladak će ti biti san. Nećeš se plašiti od nagle strahote ni od pogibli bezbožničke kad dođe. Jer će ti Gospod biti uzdanica i čuvaće ti nogu da se ne uhvati."

Biblija nas konstantno uči da Božiji ljudi ne bi trebalo da strahuju: "Gospod će ti biti uzdanica i čuvaće ti nogu da se ne uhvati." Gospod se ne menja. On je uvek u kontroli. On nikada nije zbunjen. Njemu ne mogu da se dese iznenadne situacije ili hitni slučajevi. On uvek ima odgovor. Priče 14:26 govore: "U strahu je Gospodnjem jako pouzdanje, i sinovima je utočište." Ako imamo ispravan stav prema Bogu, nema potrebe za brigu. On je naše utočište i mesto zaštite.

U Starom zavetu, Isaija je rekao: "Jer ovako govori Gospod Gospod, Svetac Izrailjev: Ako se povratite i budete mirni, izbavićete se, u miru i uzdanju biće sila vaša; ali vi nećete. Nego govorite: Ne; nego ćemo na konjima pobeći. Zato ćete bežati. Pojahaćemo brze konje. Zato će biti brži koji će vas terati." (Isa. 30:15-16)

Bog zove svoj narod da se vrati k Njemu, da nađe mir i praktikuje svoje pouzdanje u Njega. Oni koji odbacuju Božiji poziv na mir, poverenje i uzdanje će uskoro doživeti da će ih njihovi problemi preplaviti bez obzira koliko brzo bežali od njih. Iznova i iznova, ovo je očigledno u istoriji Izraela. Kada je Božiji narod bio poslušan Njemu, njihovi neprijatelji su bili pobeđeni i Izrael je imao mir. No, kada se Izrael oslanjao na sopstvenu snagu, bivali su poraženi i konačno rasuti po celom svetu.

U Novom zavetu, grčka prevedena reč pouzdanje je veoma moćna reč. Posebno je povezana sa pouzdanjem u govoru. U svakodnevnoj upotrebi u Grčkoj ona je značila "sloboda govora" ili pravo da se govori ono šta se misli - skoro isti ekvivalent o slobodi govora obećanom u američkom Ustavu. Odnosi se na to da ne morate biti tihi u vezi svog verovanja. Imate apsolutno pravo da kažete i niko vas ne može ućutkati. To je vaše osnovno pravo.

U Novom zavetu prvi stihovi koje ćemo pregledati, odnose se na pouzdanje u Boga u veri.

"Ljubljeni, ako nas srce naše ne osudi, pouzdanje imamo pred Bogom, i što god zaištemo, primamo od njega, jer držimo zapovesti Njegove i činimo što je Njemu ugodno." (1. Jn. 3:21-22)

Primetite opet: Osnovni preduslov kako bi nam molitva bila odgovorena jeste naše pouzdanje. Ne dozvolite sebi da vam đavo ukrade pouzdanje. Koristite vaša molitvena prava i slobodu traženja, jer je to Isus za vas obezbedio, to je zapisano u Božjem ustavu - vašem savezu sa Bogom.

Drugi napad neprijatelja sa kojim se mnogi hrišćani teško suočavaju jeste osuda. Rimljanima (Rim. 8) nam pokazuje da je život u Duhu, život slobode i oslobođenja, bez senke osude. Ne možete ući niti živeti život prikazan u Rimljanima, ako živite pod osudom. Ovo je osnovni uslov citiran u početnom stihu poglavlja: "Nikakva, dakle, sad nema osuđenja onima koji su u Hristu Isusu i ne hode po telu nego po Duhu." (RIŠ) Osuda je velika prepreka slobodi, radosti, miru i sili Duha Svetoga. Međutim, samo ispravan stav će nas osposobiti da prebrodimo ovu prepreku u našim životima.


Poverenje u druge vernike

Drugi aspekt pouzdanja je: Imati poverenja u druge vernike. Svi ćemo se verovatno složiti da je ovo još teže nego imati pouzdanje u Boga. Iz očiglednih razloga, Bog od nas ne očekuje da na isti način verujemo vernicima kao što verujemo u Njega, ali očekuje i više, da imamo i poverenja.

Očigledno je iz Pavlovih poslanica da je on morao da se bori sa istim ljudima sa kojima se i mi danas borimo. Korinćani su se opijali za vreme Večere Gospodnje; zloupotrebaljavali su darove Duhova; jedan čovek je živeo sa očevom ženom; bile su im potrebne pouke oko finansija. U stvari, imali su mnogo problema! Ipak, želim da primetimo šta je Pavle rekao ljudima u 2. Korinćanima nakon što ih je "popravio" u svom prethodnom pismu: "I pisah vam upravo ovo, da kad dođem, nemam žalosti od onih, za koje bi valjalo da se veselim uzdajući se u sve vas, da je moja radost sviju vas." (1. Kor. 2:3 RIŠ)

Ovo je zadivljujuća izjava kada razmotriš probleme koje su ovi ljudi imali. Pavle kaže da se uzda u njih za sve! Lično meni, ovo pokazuje da je Pavle bio džin vere.

Verujem da sposobnost da imamo poverenje u ljude jeste znak duhovne zrelosti. Takođe, verujem da ako imam poverenje u ljude, to čini nešto za njih. Ako roditelj ima poverenje u svoju decu, to ih ohrabruje; ako sumnja i kritikuje ih, to ih obeshrabruje i usađuje im nesigurnost.

Roditelji koji uvek kritikuju i nikada ne ohrabruju svoju decu mogu misliti za sebe da su pametni. No, ukazivanje na mane druge osobe ne pokazuje da si pametan, zato što su mane druge osobe obično očigledne. Imati poverenja u ljude je daleko teže nego sumnjati i kritikovati ih, i to zahteva silu Duha Svetoga.

Hajde da pogledamo neke stihove o poverenju u druge vernike.

"Ja se uzdam u vas u Gospodu, da nećete drukčije misliti. A koji vas buni, poneće osudu, ma ko bio!" (Gal. 5:10 DS)

"Uveren sam da će onaj koji je započeo dobro delo s vama, dovršiti ga do dana Isusa Hrista." (Fil. 1:6 LB)

Možete li da verujete u ovo za svakog u svojoj crkvi? Da li zaista verujete da će Gospod završiti ono što je započeo u njihovim životima? Ako verujete, onda ćete misliti drugačije o ljudima sa kojima imate zajedništvo. I dalje možete biti svesni njihovih problema, ali ćete ih videti u drugačijem (milostivom) svetlu.

Moje ubeđenje je da Gospod ne započinje ništa što ne može da završi. Ovo primenjujem u sopstvenom slučaju. Kada je Gospod preuzeo brigu za mene, On je preuzeo i mnoštvo mojih problema. Ipak, preuzeo ih je pouzdajući se da će moći da se izbori sa njima.

Kao novoobraćenik, bivši profesor, naučnik i filozof, zaista sam mislio da je Gospod morao biti prilično srećan što me je dobio za sebe. Međutim, kako je Gospod počeo da se bavi mnome, shvatio sam da to nije tako. Uskoro sam shvatio da kada me je Gospod preuzeo, On je preuzeo i dosta problema za koje će mu trebati beskonačno strpljenja i mudrosti kako bi se izborio sa njima. No, zahvaljujem Bogu danas da ja delim Njegovo poverenje da će On završiti ono što je započeo - čak i u meni!

Pavle je dao izvanrednu izjavu u 2. Solunjanima 3:3-4: "A Gospod je veran, koji će vas utvrditi i sačuvati od zla. A uzdamo se u Gospoda za vas da ono što vam zapovedamo i činite i činićete."

Koliko pastora mogu reći to o ljudima koji se na njih oslanjaju za vođstvo? Ako pastori veruju u svoje ljude, to će ih motivisati i ohrabriti u Gospodu. Međutim, ako pastor vidi samo njihove probleme, uskoro će se naći pod samo-kritikom i obeshrabrenjem.

Poverenje oslobađa ljude za koje se pouzdajete. Džim Mur je jednom rekao: "Kada se čovek svađa sa ženom, njegovo najjače oružje je da je dovede pod osudu." Kada dovodite vaše žene pod osudu, muževi, pravite sebi problem sa kojim ćete morati kasnije da se suočite. Međutim, ako ih ohrabrujete svojim poverenjem, podižete ih na mesto mira i sigurnosti.


Upozorenja o izgubljenom pouzdanju

Hajde da sada pogledamo upozorenja o odustajanju od pouzdanja, koja se nalaze u poslanici Jevrejima. Najveći problem Jevreja je bio, što iako su započeli u veri (milosti), vraćali su se na dela (zakonu). Počeli su u slobodi Duha, ali su se okrenuli ka religiji, ritualima i pravilima. Međutim, nema dovoljno osnova za pouzdanje u nijednoj od ovih stvari.

Postoje pet različitih upozorenja u poslanici i sva su napisana vernicima. Proučićemo tri od pet. To su neka od najjačih upozorenja u Novom zavetu. U suštini, pisac govori: "Ne odustajte od pouzdanja, nemojte biti toliko religiozni da ne možete uživati u Gospodu, i nemojte biti toliko religiozni da vam vaša religija više ne predstavljati radost." Mi možemo biti toliko preokupirani time što bi trebalo uraditi, da ćemo prestati da uživamo radeći to.

Jedna od najvećih prednosti duhovnog života jeste spontanost. Ne smemo sebi dozvoliti da je izgubimo. Kada pogledam unazad na svoj život, uviđam da većina velikih odluka koje sam doneo su se desile "slučajno" - spontano. To ne čini da izgledam veoma duhovno, ali to je tačno. Na primer, moj dolazak u Sjedinjene Države 1963., koji je bio velika prekretnica u mom životu, se desio "slučajno".

Svi planovi i dogovori koje možemo da izmislimo nisu dovoljni; ne mogu da završe posao. Planovi pravljeni na ljudskom nivou mogu samo da proizvedu Ismaila. Ismail je bio ono najbolje što je Avram mogao da postigne bez Božije natprirodne milosti i moći. No, Ismail nije bio dovoljno dobar, nije bio ono Božije najbolje.

Test koji sam ja koristio da vidim da li je nešto od Boga ili nije, je da pogledam da li je nastalo natprirodnim putem. Ako je došlo samo kao rezultat mog planiranja i pripremanja, moram da ispitam da li je to od Boga. Verujem u praktičnost i rešavanje problema, ali njegov nastanak mora biti natprirodan - duhovan.

To je razlika između Ismaila i Isaka. Ismail se pojavio prirodnim putem; a Isak je došao natprirodno - Božjom intervencijom. Plan sa Isakom je bio toliko daleko od Avramovog razumevanja koliko je nebo daleko od zemlje. "Jer misli moje nisu vaše misli, niti su vaši putevi moji putevi", veli Gospod. "Nego koliko su nebesa više od zemlje, toliko su putevi moji viši od vaših puteva, i misli moje od vaših misli." (Isa. 55:8-9)

Mi planiramo na zemaljskom nivou, a Bog sve započinje na nebeskom nivou. To ne znači da to neće biti odrađeno na zemlji; ali mi moramo biti sigurni da je nastalo u nebeskom carstvu - u večnosti. Najčešće, stvari koje su rezultat ljudskog planiranja neće izdržati pritisak onoga kroz šta moramo proći u životu.

Moj brak sa mojom prvom ženom Lidijom, je bio natprirodno započet. Bog mi je pokazao koju osobu bi trebalo da oženim. Kasnije, Lidija i ja smo bili podvrgnuti tolikim kušnjama da nikada ne bi preživeli da je naš brak bio produkt ljudskog razumevanja i planiranja. Isto se odnosi na moj brak sa mojom drugom ženom, Rut. Božija volja za nas nam je bila otkrivena natprirodno i pojedinačno. Brak sam po sebi natprirodno započinje: On ne nastaje na ljudskom nivou. Bog je taj koji je izmislio brak, a ne čovek. Zbog toga, On je najbolji planer braka.

Postoje tri specifična odlomka u Jevrejima koja sadrže uslove za pouzdanje. Prvi je u Jevrejima 3:6: "Ali je Hristos kao sin nad domom svojim. Njegov dom smo mi, ako uzdanje i slavu nade do kraja tvrdo održimo." (DS)

Ovaj odlomak pokazuje da je naše spasenje uslovljeno time da ne odustanemo od pouzdanja. U tradicionalno-teološkoj terminologiji, ovo je poznato kao "istrajnost svetih". Oni koji ne istraju, ne mogu da se kvalifikuju kao sveci.

Konačno, gledajući Jevrejima 10:35-36, nalazimo napomenu uzetu iz vojnog sveta: "Ne odbacujte, dakle, uzdanja svoga, koje ima veliku platu. Jer vam je potrebno trpljenje, da izvršite volju Božiju i primite obećanje." (DS)

Jedan od većih delova naoružanja, rimskog vojnika, je bio njegov štit. U grčkoj književnosti, najveća sramota za vojnika je bila da odbaci svoj štit i da pobegne sa bojnog polja bez njega. Kada pisac Jevrejima kaže: "Ne odbacujte", verujem da misli na sramotu odbacivanja svoga štita. Znači, on u suštini govori: "Ne odbacujte svoje uzdanje, koje je vaš štit. Ne odbacujte ga, jer vam dolazi velika nagrada ako ga se držite." Moramo pojačati svoj stisak na taj štit pouzdanja i odlučiti da ga ne ispustimo ni po koju cenu.

Gledajući unapred, mi možemo videti da je budućnost ovog sveta sumorna i zastrašujuća. U svim delovima sveta, mir je narušen a prevrati i neizvesnost raste svakim danom. Ipak, izvan ovoga, mi kao Hrišćani imamo Cara koji ima plan i odgovor za naše pojedinačne situacije. On je taj koji je rekao da će biti naše utočište u vreme oluje. Carstvo kojim On vlada je nepokolebljivo i temelj na kojem gradimo ne može biti pomeren. Zato, možemo prisvojiti za nas svako obećanje ponaosob dato u Pričama 3:23-26, za one kojima je Gospod uzdanica: "Tada ću ići bez brige putem svojim, i noga moja neće se spotaći. Kad ležem, neću se plašiti, i kad počivam, sladak će mi biti san. Neću se plašiti nagle strahote ni od pogibli bezbožničke kada dođe, jer će mi Gospod biti uzdanica."

Sa engleskog prevela, Ivana Radunović.
Tagged: vera| nada| karakter|
"Postojanje Isusa Hrista je sigurno kao i moje vlastito postojanje."
- Phillip Schaff

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1955
Ukupno: 2554697
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/092/01.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.