misaone refleksije
Jednoga dana đavo otkri način kako će se zabavljati. Izmislio je posebno ogledalo koje je imalo čarobno svojstvo: pokazivalo je jadnim i nevaljalim sve što je bilo lepo i dobro, a sve što je bilo ružno i zlo pokazivalo je lepim i dobrim. Đavo je hodao svuda naokolo sa svojim strašnim ogledalom, a svi koji bi u njega pogledali zaprepastili bi se: sve je bilo izopačeno i grozno. Đavola je ogledalo mnogo zabavljalo: što su stvari izgledale odvratnije, to su mu se više sviđale. Jednoga dana prizor što ga je pružalo ogledalo beše tako mio njegovim očima da je prasnuo u neobuzdan smeh: ogledalo mu ispade iz ruku i razbi se u hiljadu komadića.
Odnekud je dunuo silan vetar a đavo u njega baci komadiće ogledala da ih raznese po celome svetu.
Bilo je tu krhotina sitnijih od zrnaca peska, koje su upadale ljudima u oči, i tako su oni počeli posmatrati sve naopako. Uočavali su samo ono šta je loše i u svemu videli zlo. Ostali komadići postali su stakla za naočare. Ljudi koji su nosili te naočare nisu više videli stvari kakve uistinu jesu i počeli su krivo suditi. Da niste i vi slučajno susreli takve ljude?
Poneki delić ogledala je još uvek bio toliko velik, da su ga upotrebili za prozorsko staklo. Jadni su ljudi, gledajući kroz prozor, videli odbojna i zla lica svojih komšija koji su celo vreme smišljali gadosti.
Kade je Bog video šta se dogodilo, bio je vrlo žalostan. Odlučio je pomoći ljudima. Reče: "Poslaću na svet svoga Sina. On je moja slika, moje ogledalo. Neka se u njemu ogleda moja dobrota, pravednost, ljubav; neka u njemu vide čoveka kakvog sam ja hteo i želeo". Isus je došao ljudima kao Božje ogledalo, i ko se u njemu ogledao, otkrio je dobrotu i lepotu, naučio je razlikovati sebičnosti i laži, nepravde i potcenjivanja. Bolesnici su ponovno nalazili hrabrosti za život, očajnici su otkrivali nadu. Tešio je ožalošćene i pomagao ljudima da pobede strah od smrti.
Mnogi su ljudi zavoleli Božje ogledalo i počeli sledili Isusa. On ih je nadahnjivao. Drugi su, naprotiv, kipteli od besa: rekli su da će razbiti Božje ogledalo. Ubili su Isusa. Uskoro nakon toga digao se drugi silan vetar: Duh Sveti je podigao je milione komadića Božjeg ogledala i razneo ih po celome svetu.
I tako, i dan danas, kome samo mali delić toga ogledala upadne u oko on počinje da vidi svet i ljude kao što ih je gledao Isus: oni najpre uočavaju lepe i dobre stvari, pravednost i velikodušnost, radost i nadu; a zloća i nepravde su, naprotiv, vidljive tako kao nešto što je moguće nadvladati i pobediti.
* Uvodnik - Uredništvo
* Testiranje vere - Derek Prince
* Kako do probuđenja - Zoran Tornjanski
* Hrist pobeđuje tamu - Aleksandar Birviš
* Grešnica i farisej - Ian Taylor
* Tužitelj braće - John White
* misaone refleksije
* Smešna strana