• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Da li ste čuli o onoj zgodi kada je komšija došao posuditi novac? Nije mi poznato ko se dosetio ove priče, no, dobro me je nasmijala i poučila. Ispričaću je onako kako sam je ja čuo.

Došao komšija komšiji, pokucao na vrata, ušao, pozdravio i upitao domaćina: "Moj dobri komšija, u nevolji sam. Možeš li mi posuditi sto evra? Za osam dana vraćam." Komšija je pogledao komšiju i mirno odgovorio: "Naravno, komšija. Nema problema. Eto, idi ti sam u onu sobu, i u onoj debeloj knjizi na stolu, naći ćeš sto evra!" Srećan i radostan, brzim korakom, komšija je uleteo u sobu, prelistao knjigu i - našao sto evra, i odmah je otrčao kući a svom komšiji se zahvalio rečima: "Komšija, ovo ti neću zaboraviti. Hvala ti! Vratiću ti kao što sam i rekao - za osam dana." I tako, tih osam dana brzo prođe, a posle i mesec dana komšiji još uvek ni traga ni glasa. Tek nakon tri meseca, evo ti komšije ponovno na vratima. Nije stigao ni pozdraviti, odmah je prešao na stvar: "Dobri moj komšija, nisam ja zaboravio na svoj dug. Sve što si mi dao, dobićeš natrag za osam dana. Nego, ponovno sam u teškoj nevolji: posudi mi još sto evra, pa za osam dana sve ti vraćam odjednom!" Domaćin je pogledao komšiju i mirno mu odgovorio: "Sve je u redu, komšija. Idi ti ponovno u onu sobu i potraži novac u knjizi." Komšija je dotrčao do knjige, i počeo ju je žurno prelistavati malo nalevo, malo na desno. Nakon nekog vremena, uzviknuo je u čudu: "Komšija, pa u knjizi nema nikakvog novca!" Na to mu je domaćin mirno odgovorio: "Pa bilo bi, dragi susede, da si na vreme vratio onih sto evra!"

Kad sam čuo ovu priču, najpre sam se nasmejao a onda se počeo pitati jesam li vratio sve svoje dugove. Jesam li nekome ostao dužan? U vezi duga, u Bibliji sam našao misao vodilju. Izrekao ju je apostol Pavle, pisac mnogobrojnih novozavetnih poslanica. Ovaj je veliki Božji sluga, dao važnu opomenu članovima crkve u Rimu. "Ne budite nikome ništa dužni," - pisao je Pavao u poslanici Rimljanima - "osim da ljubite jedan drugoga..." (Rim. 13:8 DS). Verujem da životna iskustva govore u prilog tome. Svaki dug dolazi na naplatu. Možda kažeš: "Morao sam posuditi novac. Sinu je trebao auto, kćerki je trebala nova haljina."

Međutim, nije samo novac u pitanju. Postoji dug, koji se tiče i naših među ljudskih odnosa. Nismo samo dužnici ako smo pozajmili novac pa ga na vreme nismo vratili! Veruj mi, postajemo dužnici ako smo nečiju dušu ranili, nekome naneli nepravdu, ili ga osudili bez pravog razloga. Ako smo dužnici u tome smislu, kad tad moraćemo položiti račun i suočiti se s posledicama. Kao primer, želim navesti jedan biblijski događaj. U Prvoj Mojsijevoj, u 25. poglavlju, govori se o rođenju blizanaca. Isakova žena Reveka, nakon što dugo vremena nije mogla dobiti dete, napokon je rodila. Biblija to ovako opisuje: "I kad dođe vreme da rodi, a to blizanci u utrobi njenoj. I prvi izađe crven, sav kao runo rutav, i nadeše mu ime Isav. A posle izađe brat mu, držeći rukom za petu Isava; i nadeše mu ime Jakov. A beše Isaku šezdeset godina, kad ih rodi Reveka." (1. Moj. 25:24-26 RDK) Budući da je Ezav izišao prvi iz majčine utrobe, bio je Isakov i Revekin prvorođenac. U ono vreme, biti sin prvorođenac značilo je imati u budućnosti značajne povlastice i ovlaštenja. Prvorođenac bi nasledio dvostruki deo imovine i postajao poglavar porodice. Isav je sva ta prava - kao prvorođenac - imao. I izgubio.

Njegov je brat Jakov najpre iskoristio Isavovu silnu glad, da otkupi pravo prvorodstva od njega. Iscrpljenome i nasmrt gladnome Isavu ponudio je jelo u zamenu za sva prava, koja je ovaj kao prvorođenac imao. Isav je pristao. No, još se teži slučaj zloupotrebe dogodio na samrti njihovog oca Isaka. Pred smrt, ostareli i već skoro slepi otac, pozvao je sina Isava da ga blagoslovi i time ga učini svojim naslednikom. Verovalo se da je izrečeni očev blagoslov vrlo delotvoran. Izgovoren na samrtničkoj postelji postajao je i zakonski obvezatan za ljude onog vremena. No, šta se dogodilo? Na nagovor majke Reveke, čiji je ljubimac bio, Jakov se prerušio u svog brata Isava i primio očev blagoslov - na prevaru. Bez obzira što se radilo o prevari, time je zadobio sva prava, koja iz toga proističu. Međutim, to što je iskoristio bratovljeve slabosti za svoje dobitke i što je prevarom primio očev blagoslov, nije Jakovu donelo nikakvo dobro. Isav je nasmrt zamrzio brata, čitamo u Bibliji: "I Isav omrze ljuto na Jakova radi blagoslova, kojim ga blagoslovi otac, i govoraše u srcu svom: Blizu su žalosni dani oca mog, tada ću ubiti Jakova brata svog." (1. Moj. 27:41 RDK)

Zbog toga je Jakov pobegao od Isava u vrlo udaljeno područje. Tamo je ostao čak dvadeset godina, živeći kod svog rođaka Lavana i čuvajući njegova stada. Doživeo je da ga Lavan vara i uskraćuje mu platu. Pa ipak, Jakovljevo se srce u tih dvadeset godina menjalo: sve je dublje osećao Božje delovanje u svakodnevnim životnim okolnostima. No, prevare iz mladosti bile su poput duga, koji mu nije dao mira. Nakon dvadeset godina izbeglištva i teškog života, odlučio je, uz Božje podsticaje, poći natrag u očev zavičaj. Susret sa svojim bratom Isavom tako je postao neizbežan. Sa svoje dve žene, decom, slugama i stadima približavao se području gde je živeo njegov brat.

U Jakovljevu je srcu bilo puno strepnje i straha da će ga Isav ubiti iz osvete. Srce mu je bilo opterećeno. Njegovu je bojazan produbila i vest da mu je brat Isav krenuo u susret s četiri stotine ljudi. Jakov se strašno uplašio i pobojao za sebe i živote svojih saputnika. Vapio je Bogu za izbavljenje, slao je ispred sebe sluge s darovima za Isava, ne bi li ga odobrovoljio, a u isto se vreme pripremao i za mogući sukob. Možda mu je kroz glavu prolazila misao poput ove: "Evo, došlo je vreme da platim dug iz mladosti." Biblija nas izveštava o tom sudbonosnom trenutku: "Jakov podigavši oči svoje pogleda"- pi še na samome početku 33. poglavlja - "a to Isav ide, i četiri stotine ljudi s njim" (1. Moj. 33:1 RDK) Klanjajući se do zemlje u znak pozdrava, Jakov je prišao Isavu. A Isav? "A Isav pritrča preda nj i zagrli ga i pade mu oko vrata i celiva ga" (1. Moj. 33:4 RDK) Umesto krvavog obračuna, dogodio se dirljiv i radostan rasplet.

Jakov je prevarom hteo doći do vlasti i povlastica. Na taj je način - ja bih to tako rekao - načinio veliki dug u mladosti prema svome bratu Isavu. Dvadeset je godina odlagao platiti račun i suočiti se s bratom. No, nakon dvadeset godina, teret ovakvog duga pritiskao je Jakova i on je pošao natrag k bratu. U međuvremenu, Bog je platio Jakovljev dug. I to na taj način što je radio jednako - kako u srcu Jakovljevom, tako i u srcu njegovog brata Isava. Upravo onako kako piše u biblijskoj knjizi Izreka: "Kad su čiji putevi mili Gospodu, miri s njim i neprijatelje njegove." (Pri. 16:7 RDK) Jakovljevo je srce nakon dvadeset godina postalo krotko i ponizno. Svoja stada, koja je s mukom stekao, bio je spreman darovati bratu. Dvadeset godina pre ovog značajnog susreta, Isav je mrzio Jakova i pretio da će ga ubiti! A sad je, videvši brata, od radosti mu potrčao u susret.

Biblija također govori da je Bog platio dug, koji je čovek grešnim životom napravio. Dug je bio tako velik, da ga je samo Bog mogao platiti - i to smrću svoga Sina na krstu. Apostol Pavle to u poslanici Kološanima ovako opisuje: "I vas koji ste zbog prestupa... bili mrtvi, i vas je s njim oživio, oprostivši nam sve prestupe. On je izbrisao obveznicu protiv nas, koja nas je svojim zapovestima optuživala, i uništio ju je, prikovavši je na krst." (Kol. 2:13-14 DS)

Tvoj i moj dug platio je Isus Hrist. Na nama je da to Božje delo milosrđa prema čoveku prihvatimo ili odbijemo. Stoga naš Stvoritelj, upućuje nam iste podsticaje, kao i Jakovu: nemoj bežati, suoči sa svojim "Isavom". Vrati se na mesto sučeljavanja. No, s onim novim Jakovljevim srcem: krotkim i poniznim, koje vapi Bogu i koje je spremno svega se odreći iz ljubavi. Bog će ti biti u pomoći. I ne zaboravi: nikome ne budi dužan osim da ljubiš bližnjega.


Vlado Pšenko
vladimir.psenko@zg.t-com.hr
www.krscanski-radio.hr