• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Kako bi ovaj svet bio predivan kada bi greh mogao sasvim da se odstrani! Bogati više nikada ne bi ugnjetavali siromašne. Svaki čovek bi imao zaposlenje i niko ne bi bio zaludan. Radnik bi primao pravdu i dostojnu platu. Svako bi imao sve što mu je potrebno. Živeli bismo u izobilju i niko ne bi gladovao. Za siromaštvo se ne bi više znalo. Ne bi više bilo dece koja bi morala da rade teške poslove u bilo kojoj zemlji.

Nigde u svetu ne bi bilo pijanica, ljudi bi donosili svoju platu kući i trošili je na hranu i odeću. Žeđi za žestokim pićima bi nestalo. Ne bi bilo pijanih vozača i noćnih žurki i pijanki.

Na ulicama ne bi bilo ni jedne jedine bludnice. Sva nepristojna i pornografska štampa, filmovi, fotografije, slike i statue bi nestale. Sve ono što je nečisto, zauvek bi otišlo. Preljuba se nikada više ne bi činila. Bludništvo i belo roblje bi bile stvari prošlosti.

Ne bi više bilo lopova i razbojnika. Banke i kuće bi bile sigurne. Ključevi i katanci više ne bi bili potrebni. Niko ne bi bio kidnapovan. Ne bi više bilo zatvora i kaznenih zavoda; ne bi više bilo nijedne siromašne kuće. Takse i poreza ne bi više bilo. Niko se više ne bi kockao. Konjske trke, kladionice i automati za kockanje bi postali stvar prošlosti.

Nikada više ne bismo čuli ljude kako proklinju i psuju. Božije ime se ne bi više uzimalo uzalud. Niko ne bi bio gnevan i zao. Za ljubomoru se više ne bi znalo. Niko više ne bi gajio u sebi ubilačku mržnju, jer se takvo zlo više ne bi činilo, pošto bi se ljubav u svemu ogledala. Više ne bi bilo mržnje i sebičnosti.

Nikada više ne bi bilo ni bolesti ni smrti. Više ne bi bilo pogreba i sahrana. Čovekovoj reči bi se verovalo i cenila bi se, jer lažova više ne bi bilo. Droge bi postale neprijatno sećanje na prošle mračne vekove. Više ne bi bilo ratova, zato što narodi više ne bi ustajali jedni na druge. Bitke, vojska, mornarica i ratno vazduhoplovstvo bi bile nepoznate stvari. Svuda bi vladao mir.


Problem greha mora da se reši

Velika je to vizija! Da li želiš da bude ispunjena? Da li zaista žudiš da učiniš ovaj svet boljim mestom za život? Ako to zaista želiš, onda moraš da ideš do kraja. Moraš da se boriš protiv greha, jer je greh koren svake pohlepe i sebičnosti, svake nesreće i nevolje čovečanstva - greh, tvoj i moj.

Da bismo se obračunali sa grehom, trebalo bi da prodremo dalje i dublje od običnog popravljanja i društvenog preporoda, zato što je greh rak društva. Jedino ga krv Hristova može ukloniti. Ukoliko se ne obazireš na to, onda nisi ni dotakao jezgro bolesti. Zbog toga što smo ti i ja grešnici, moramo da budemo obnovljeni i preporođeni kao pojedinci. To mora da se desi i sa svima ostalima. Zato je Isus i rekao: "Zaista, zaista, kažem ti, ako se ko ne rodi odozgo, ne može videti carstva Božija" (Jovan 3:3). Srce mora da bude promenjeno, njegovi apetiti i želje, jer "Srce je", kaže Bog, "prevarno više svega i opako; ko će ga poznati?" (Jeremija 17:9). Tek onda kada srca svih ljudi budu izmenjena, tek tada i nikako ranije, imaćemo bolji svet.

Ta promena, kaže Biblija, može da se ostvari samo delimično, zato što većina ljudi neće da prihvati Isusa Hrista za svog Spasitelja i Gospoda. Kad bi to ceo svet želeo, onda bi već nastupilo Zlatno doba. Ali pošto neće, moramo da čekamo dok se Isus Hristos ne vrati i uspostavi Božije carstvo na zemlji.

"Spasenje krvlju," kaže D. L. Mudi (D. L. Moody), "ima božanstveni uticaj na ljudski karakter." Priča o prirodnom čoveku je stara priča o svinji u gostinjskoj sobi. Prvo bi joj trebalo promeniti prirodu, pre nego što joj dozvoliš da uđe u jednu takvu sredinu. To može samo Evanđelje da učini. Samo evanđelje može čoveka da promeni.

Školovanje i obrazovanje to nikada nije moglo da postigne, niti to može da se postigne reformom. Sredina i okolnosti u tome ne uspevaju. Svi lekovi su bezuspešni. Nema ničega prijatelju moj, apsolutno ničega što bi moglo da promeni čoveka, osim duhovnog preporoda. To ti je već i samom poznato. Duhovni preporod je to učinio za Džerija Makaulija (Jerry McAuley), zloglasnog rečnog pirata. On je to učinio za Džona Njutona (John Newton), trgovca crnim robljem. On je to učinio za Mariju Magdalinu, koja je bila bludnica; za Mel Trotera (Mel Troter), koji je bio pijanica, kao i za hiljade drugih. Duhovni preporod će to učiniti i za svakog drugoga.

Prijatelju moj, greh je nevolja - GREH - greh, a Hristos je jedini lek. Sve nesreće i bolesti čovečanstva mogu da se pripišu samo jednoj stvari - grehu. Sve dok ne budeš u stanju da postupaš sa grehom, nećeš moći da učiniš ovaj svet boljim mestom za život.

Moj Gospod može od pijanice da učini trezvenjaka. On može bludinicu da učini čistom. Da, On može da učini bogataša darežljivim i poslodavca pravednim. On može da preobrazi one koji žive u straćarama i sirotinjskim četvrtima grada, u pristojne građane. On može da skine teške terete koje nam život nameće i tovari, te učini tužna srca veselim. Da, ja tvrdim da moj Gospod može sve to da učini i još mnogo više, kao što već hiljade ljudi mogu to da posvedoče koji su to doživeli u sopstvenim životima. On može da spase ljude iz ovoga sveta od njihovih grehova.


Ovaj svet je osuđen na propast

Ovaj svet je osuđen. On postaje sve gori i mračniji. Lađa već tone. Ovo je subota uveče. Jedino je ostalo onome koji propoveda evanđelje da spase što više ljudi iz tog brodoloma. Pavle nije pokušao da uništi robovlastništvo. On nije pokušao da reorganizuje društvo. Nije mu ni na pamet palo da se meša u politiku. Njegova dužnost nije bila da poboljša uslove radnog čoveka, ma koliko on to želeo. Njegova dužnost je bila da propoveda evanđelje, da dovodi duše Isusu Hristu, da usadi u njihova srca jedan jedini izvor radosti i prave sreće... Pavle je tako učinio desetine hiljada ljudi srećnima. Mudi i Sperdžen su propovedali to isto evanđelje, a radnici koji su živeli pod vrlo teškim uslovima, svuda su se radovali Božijem spasenju.

Mnogi agitatori smatraju da samo kad bi plate bile veće, stambeni uslovi bili bolji, ljudima omogućeno da imaju više slobodnog vremena i da im se životni uslovi poboljšaju i olakšaju, ishod bi bio sreća i blagostanje. Prijatelju moj, među najnesrećnim ljudima na svetu nalaze se bogataši, takozvane privilegovane klase. S druge strane, neki od najsrećnijih ljudi za koje je svet ikada znao, bili su ljudi i žene u ropstvu, po zatvorima i u teškoj sirotinji. To je zato što je izvor sreće u našim srcima i ne zavisi od spoljašnjih uslova.

Bio sam u domovima siromašnih i tamo sam našao svetlost i radost. Posećivao sam proganjane hrišćane u Rusiji, Turskoj, Jermeniji i drugim zemljama i našao sam da su oni bili najsrećniji ljudi na svetu. Razmišljam o Pavlu i Sili. Noge su im bile u okovima, a oni pevaju i slave Boga u ponoć. Sećam se priča onih koji su bili bačeni u tamnice za vreme španske inkvizicije, hrišćana u rimskim katakombama, ljudi i žena za vreme Nerona, koji su umirali u areni. Sve te priče su priče radosti i mira. To su bila iskustva o kojima svet ništa ne zna.

Ukoliko bi ovaj život bio kraj svega, onda bismo mogli da se usredsredimo na uslove ovde na zemlji, ali ovaj život nije kraj svega. U poređenju sa večnošću, ovaj život je vrlo kratak i od male važnosti. Život posle groba je taj koji je važan. Ovaj život je samo priprema za život koji dolazi; dakle ako ovde čak i patimo, to nije baš toliko važno. Mi smo na putu za lepše i bolje mesto - nebeski grad, a kad stignemo u večnost, onda će i patnje kroz koje smo ovde dole prolazili, izbledeti i postati beznačajne.

Mi svakako priznajemo da ima mnogo sirotinje. No Isus je rekao: "Siromahe svagda imate sa sobom", i uvek ćemo ih imati, pošto je pre nekoliko hiljada godina Bog rekao: "Neće biti bez siromaha u zemlji" (5. Moj. 15:11). Niske plate nisu jedini uzrok siromaštva. Rasipništvo, rđavo upravljanje, lenost, preterivanje a pogotovo alkohol, često su odgovorni za nemaštinu. U današnjem svetu, često su grešni poroci i razvrat jedne ili druge vrste, uzrok siromaštva i bolesti.


Vremena najvećeg napretka i uspeha

Dozvolite mi da podvučem da su vremena najvećeg uspeha crkve bili dani buđenja vere i nastojanja da se spasu izgubljene duše. Pavle nije propovedao o takozvanim kooperativama, tj. o onome što je od sekundarnog značaja. On je samo želeo da se duše spasu i crkva je napredovala u svim pravcima uprkos neznaboštvu koje je svuda vladalo. Njegovo doba je bilo vreme neustrašivog evangeliziranja. Kada su Džon Vezli i Džordž Vitfild započeli sa propovedanjem evanđelja masama, tada je i crkva postala jaka i snažna. Za vreme snažnog buđenja vere u vreme Čarlsa Finija, Sperdžena i D. L. Mudija, crkva je svedočila svoje najveće uspehe i pobede. Hiljade ljudi su bile ispunjene radošću, iako je glavni cilj bio spasavanje duša.

Kada je jednoga dana neki čovek zamolio Isusa da se umeša u svađu i presudi ko je u pravu, On je odgovorio: "Čoveče, ko je mene postavio za sudiju ili delitelja nad vama?" No, uprkos tome, današnje hrišćanske vođe bi da se crkva meša u probleme radnika i da pokuša da reši nevolje koje su izvan njene odgovornosti. "Moje carstvo nije od ovoga sveta", izjavio je Gospod Isus, "Kad bi moje carstvo bilo od ovoga sveta, moji vojnici bi se borili." Znači da Hristos nije predlagao da se On ili Njegovi učenici mešaju u stvari sveta. Mi bi trebalo da budemo poseban narod. "Zato otidite od njih i odvojte se, govori Gospod." Da li to znači biti u saglasnosti sa svetom? Svakako da ne znači.

Držimo se zato svoga zadatka. Propovedajmo evanđelje i spasavajmo duše. Sa tog puta ne smemo da skrenemo. Promena do koje dolazi kao nusprodukt propovedanja evanđelja, svakako je poboljšanje za koje smo zahvalni Bogu. No naš zadatak je da propovedamo evanđelje, da sakupljamo ekleziju (crkvu), a uspostavljanje Carstva da prepustimo samom Caru - Gospodu Isusu, kada se On vrati.

Nema nikakve sumnje u to da će se Hristovo hiljadu-godišnje Carstvo na zemlji ostvariti. Obećano nam je Zlatno doba. Znanje o Gospodu će prekriti zemlju kao što voda ispunjava mora. Dolazi vreme kada više neće biti rata. Na zemlji će biti uspostavljeno Njegovo carstvo, i više neće biti potrebe da se molimo: "Neka dođe carstvo tvoje." Ali, to doba neće nastupiti sve dotle dok Gospod Isus Hristos ne preuzme vlast u svoje ruke. Nema carstva bez cara i nema kraljevstva bez kralja. Dakle, nemoguće je uspostaviti Carstvo na zemlji pre nego što se sam Car vrati. Neće biti pravde sve dotle dok zemljom ne zavlada pravi Knez Mira - Gospod Isus. Zato uspostavljanje Carstva nije zadatak crkve. Dakle, evanđelje nije bezuspešno.