• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Da li se sećate kakva ste osoba bili pre nego što ste se obratili? Nekima od vas se to desilo davno, pa su možda malo i zaboravili, neki se tačno sećaju svega. Kod nekih se to dogodilo posle nekog vremena, dok je kod nekih došlo naglo. U svakom slučaju, važno je da su se desile promene u našim životima, a kod onih kod kojih nije bilo baš nikakvih promena, trebalo bi da se preispitaju da li su zaista učinili istinsko obraćenje?

Među obraćenim hrišćanima je uvek bilo, a verujem da je tako i danas, svakakvih ljudi. Neki od nas su bili lopovi, narkomani, alkoholičari, neki čak i ubice. Da ne nastavljam listu, ima još dosta kategorija ljudi, ali čak i među ljudima koji nisu pripadali ovim "strašnim" grupama, među moralnim i potpuno normalnim ljudima, bilo je oholih, nadmenih, lažova, licemera... Neću ni u ovom slučaju nabrojati sve, ali mislim da je poenta da smo svi pred Bogom bili isti, jer realno, sve su ovo jako ružne osobine, tako da ne postoje dve, već smo svi bili jedna grupa ljudi, zvali smo se GREŠNICI!

"Kao što je napisano: Nema pravednog čoveka, nema nijednoga. Nema nikog ko je razuman, nema nikog ko traži Boga. Svi su zastranili, svi su oni bezvredni, nema nikoga ko čini dobro, nema nijednog." (Rimljanima 3:10-12)

Naslov ove teme je Hananska zemlja, a ima veze sa ovim uvodom, jer one bitke koje je vodio Izraelski narod na čelu sa Isusom Navinom, za osvajanje Hananske zemlje, su iste bitke koje vodimo mi protiv greha u nama, samo u duhovnom smislu i na čelu sa jednim drugim Isusom. Dozvolite mi da obrazložim.


Hananska zemlja

Ovo je bila zemlja, u kojoj su živeli veliki i moćni narodi. Sam Bog je ovu zemlju nazivao "zemlja u kojoj teče med i mleko": "Zato sam sišao da ih izbavim iz ruku Egipćana i da ih izvedem iz te zemlje, u zemlju u kojoj teče med i mleko, tamo gde žive Hananci, Heteji, Amoreji, Ferezeji, Jeveji i Jevuseji." (2. Mojsijeva 3:8 ) Zemlja je bila dobra, kvalitetna za život, imala je veliki potencijal, ali je bila nastanjena od bezbožnog naroda, naroda koji je obožavao razne bogove i upražnjavao strašan okultizam.

Bog je mogao sve da ih uništi zajedno sa zemljom, ali je Njemu zemlja bila važna, i naumio je da u nju nastani svoj narod Izrael. Njegova zamisao je bila, da svoj narod uvede u ovu zemlju, da im On da pobedu nad hananskim narodom i da potpuno istrebi svakog hananca, uključujući žene i decu. Prvo mesto na koje je trebalo da se udari je bio sam centar idolopoklonstva, grad Jerihon, koji je bio utvrđen tako da nijedna vojska, tog vremena, nije imala šanse da ga osvoji.

Deluje malo okrutno da je Bog želeo da se ovi ljudi potpuno istrebe, i to je jak argument mnogima da se ne radi o istom Bogu kada govorimo o Starom i Novom zavetu. U Novom zavetu sa druge strane, imamo milost i ljubav koje su nam date preko Isusa, koji je potpuno prikazao Božiji karakter, i koji je za sebe rekao da je on "Ja jesam", odnosno da je on onaj Bog koji je bio i u Starom zavetu (2. Mojsijeva 2:13-14). Otkud onda tolika razlika u karakteru? Ponoviću još jednom, Isus je oslikao Božiji, odnosno Očev karakter, što znači da je on pun milosti i ljubavi, i da je svakom čoveku ponudio spasenje. To je isto bilo i u Starom zavetu, ali kada govorimo o narodima kao što su Hananci, Amoreji, Amaličani, Filisteji itd. to je onda potpuno druga priča, onda vidimo samo Božiji gnev. Mislim da je to potpuno druga i veoma široka tema u koju ne bih ulazio sada.

Setimo se i priče u 1. Mojsijeva 9:20-25 kad je Noje prokleo svog unuka Hanana i to iz nama nepoznatih razloga, od kog su kasnije nastali svi ovi narodi. Mi u stvari ne možemo da zamislimo šta se odvijalo u toj zemlji, i kako su ti narodi živeli, ali znamo da je kasnije kad je Izrael pao u idolopoklonstvo, kada su počeli upražnjavati okultizam, da žrtvuju svoju decu, i još puno gadosti... Gospod ih je opominjao da ne rade stvari koje su radili narodi koji su živeli u zemlji pre njih, što znači da je Hananski narod činio takvo zlo i da su zbog toga morali biti istrebljeni sa zemlje. No, i pored svega toga, Gospod ih nije odmah uništio, već je bio strpljiv sa njima, i dao im je dosta godina života, što možemo pročitati u 1. Mojsijeva 15:13-16: "Tada Bog reče Avramu: ,'Znaj da će tvoji potomci sigurno biti stranci u tuđoj zemlji, i moraće da služe drugima, a oni će ih tlačiti četristo godina. A ja ću suditi narodu kome će oni služiti, a zatim će izaći s velikim blagom... A oni će se u četvrtom naraštaju vratiti ovamo, jer prestupi Amoreja još nisu prevršili meru.'"

Zamislite kakvo strpljenje, dozvolio je da žive četiri generacije naroda koji su se otvoreno protivili Bogu i prkosili mu. Ovo je samo moje mišljenje, neka svako istraži za sebe. Da li se pitate otkud ovi narodi baš na ovom mestu, od tolike planete? To je naravno bio sotonin plan da spreči Izraela da uđe u ovu zemlju, jer je čuo Gospoda kako obećava Avramu, Isaku i Jakovu da će njihovom potomstvu dati ovu zemlju u nasledstvo. Sotoni to nije odgovaralo, jer je još ranije, tačnije u Edenskom vrtu čuo da će od ženinog semena doći onaj koji će mu smrskati glavu. Sve što je dalje radio je da je pratio Božije aktivnosti i proučavao odakle će doći Mesija.

Naravno, kada je shvatio da treba da dođe iz izraelskog naroda, morao je da to spreči, postavivši vojsku nadljudi koji će im se isprečiti na putu. Izraelci sami nikada ne bi mogli da im se suprotstave, ali njih je vodio Gospod nad vojskama. Dobro je poznavati ovu pozadinu, jer tada možemo da razumemo u kakvom se mi stanju nalazimo. Mi smo (bili) hananska zemlja! Puni smo idolopoklonstva, bezbožni smo, na ovaj ili onaj način smo povezani sa okultizmom. Zaslužujemo potpunu kaznu od Boga, da nam uništi i dušu i telo, ali ipak smo mu jako važni. On želi da živi u nama. Sotona je godinama radio u nama, množeći mnoge hanance u našim srcima, koji bi nekako mogli da spreče Božije svetlo i Njegovu ljubav da dopre u nas. Bilo kakva borba u našim ličnim nastojanjima, protiv te vojske u nama, je osuđena na propast.

Međutim, Bog šalje svog kneza Gospodnje vojske da udari pravo u centar našeg grešnog života, u naše srce (Jerihon), rušeći ogromne i teške zidove oko njega, i onda polako korak po korak, napredujući grad po grad, osvaja naše celo biće, sve dok potpuno ne istrebi i poslednjeg hananca u nama. Našim obraćenjem nije sve završeno, naprotiv, tad tek počinje! Jerihon je srušen, zidovi oko našeg srca su pali, ogromni i teški gresi i stare navike su otpale, ali ipak postoji još puno "manjih" gradova, odnosno mesta u nama gde su se sakrili neki gresi i neke navike, utvrde... Ko je srušio Jerihon? Nismo mi, nego Bog. Isto tako treba da nastavimo i dalje, sa Gospodom na čelu.

U svojoj ličnoj borbi sa grehom i starim lošim navikama, ponekada se jako obeshrabrim. Onda počnem da razmišljam negativno, kako nikada neću moći da odbacim i pobedim neke grehe, jer su suviše veliki i snažni. Jednom sam bio jako obeshrabren, i onda mi je Gospod govorio preko stihova, za koje se nadam da će biti na ohrabrenje svakom ko je u sličnim problemima, i ko je mnogo zabrinut zbog toga:

"Ako bi u svom srcu rekao: 'Ovi narodi su preveliki za mene. Kako ću ih oterati?' Ne boj ih se. Seti se šta je Gospod, tvoj Bog, učinio faraonu i celom Egiptu, seti se velikih kušnji koje si video svojim očima, znakova, čuda, snažne ruke i podignute mišice kojom te je izveo Gospod, tvoj Bog. Tako će Gospod, tvoj Bog, učini svim narodima kojih se bojiš." (5. Mojsijeva 7:17-19)

Ovo je direktna Reč svakom bratu i sestri, koje se godinama neuspešno bore sa svojim gresima i starim navikama: Bog će vam dati pobedu, ako se držite Njega i verujete mu, i ako mrzite na greh, i svim srcem želite da ga se oslobodite. Gospod kaže: ako sam uništio faraona i izveo vas iz Egipta, odnosno, ako je uništio u vama one jake sile koje su vas vezivale i držale u ropstvu pre vašeg obraćenja, ako vas je duhovno oživeo iz mrtvila u kome ste se nalazili, od robovanja đavolu, onda će sasvim sigurno uništiti i sve one džinovske narode i jaka utvrđenja pred vama, odnosno, sve vaše grehe i stare navike koje vas vezuju, i daće vam mir, radost i blagoslov u zemlji meda i mleka.

Da se vratimo na Izrael, narod kome je Bog dao ova obećanja. Šta se desilo sa njima? Oni su ušli u hanansku zemlju, ratovali, osvojili je, podelili je žrebom, i nastanili se u njoj. I onda su se umorili od borbe i nisu poslušali Božiju zapovest, da potpuno unište sve narode u toj zemlji. Čitamo:

"Jefremovim sinovima pripali su i neki gradovi van njihovog područja koji su se nalazili unutar nasledstva Manasijinih sinova, svi takvi gradovi sa njihovim okolnim mestima. Ali oni nisu oterali Hanance koji su živeli u Gezeru." (Isus Navin 16:9-10)

"Ali Manasijini sinovi nisu mogli da osvoje te gradove, tako da su Hananci ostali da žive u toj zemlji." (Isus Navin 17:12)

Nisu poslušali Gospoda. Na kraju se sa njima desilo to, da su se predali idolopoklonstvu, krenuli su da obožavaju i da se klanjaju bogovima tih naroda koje su trebali da istrebe, odbacili su svoga Boga, i svako je činio ono što je dobro u njihovim očima. Posle svega toga se nisu pokajali i Gospod ih je kaznio tako što je pustio Asirce da ih osvoje i odvedu u ropstvo iz koga se nikada nisu vratili.

Ne smemo praviti kompromis sa gresima. Moramo ih sve ukloniti, ali uz pomoć Božiju. Svaki kompromis sa nekim grehom se može jednog dana okrenuti protiv nas i ponovo nas odvesti u ropstvo. Neki greh nam može reći, kao što su komšije Hananci rekli Izraelcima: nemoj me uništiti molim te, ja ću ti biti sluga! Mi to prihvatimo, i taj sluga se jednog dana pobuni, okrene protiv nas, i uništi nas. Čujemo sa svih strana o poznatim hrišćanima, pastorima, propovednicima, koji su posle dugo godina hoda sa Bogom i svetog života, na kraju pali u strašne grehe, i njihovi životi, životi njihovih porodica, njihove službe su bile uništene. Zašto? Jer su poštedeli živote Hanancima u svojim životima, i oni su se posle dugo godina robovanja, pobunili i uništili im živote.

Mi smo u ratu, u kome se borimo za zemlju koja treba da bude naša. Sledeći stihovi govore o tome, protiv koga se mi borimo, i na koji način:

"Na kraju, jačajte u Gospodu i u njegovoj silnoj moći. Obucite svu Božju ratnu opremu da bi ste mogli da se oduprete Đavolovim spletkama. Jer se ne borimo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, protiv vlasti, protiv svetskih vladara ove tame, protiv zlih duhovnih sila na nebesima. Zato uzmite svu Božju ratnu opremu, da bi ste mogli da se oduprete u zli dan i da ostanete postojani nakon što učinite sve što je potrebno. Dakle, budite postojani. Opašite bedra istinom, na grudi stavite oklop pravednosti, i obujte noge spremnošću da propovedate dobru vest mira. Iznad svega, uzmite veliki štit vere, kojim ćete moći da ugasite sve goruće strele Zloga. Uzmite i kacigu spasenja i mač Duha, to jest, Božju reč." (Efescima 6:10-17)

Kada sve ovo stavite na sebe, krenite u boj za vašu zemlju, i uništite svakog Hananca koji vam se nađe na putu, odnosno, svaki greh i lošu naviku. Ne pravite kompromise sa njima, da bi ste mogli potpuno da uživate u zemlji u kojoj teče med i mleko, u miru sa vašim Bogom Ocem i Gospodom Isusom Hristom.