Naslovna » Magazin » Arhiva » #82 » ....

Strah od Boga

Zoran Tornjanski

Da li se vi bojite Boga? Verujem da ste čitali u Bibliji da je Bog ljubav, i da je Njegova milost velika, ali da li ste pročitali onaj stih u Petoj Mojsijevoj 4:23-24 gde kaže: "Čuvajte se da ne zaboravite savez koji je Gospod, vaš Bog, sklopio s vama i da ne napravite sebi rezan lik u obliku bilo čega što ti je Gospod, tvoj Bog, zabranio. Jer je Gospod, tvoj Bog, oganj koji proždire, Bog koji zahteva da se odanost iskazuje isključivo Njemu".

Neki od vas će možda reći da je to bilo u Starom zavetu, i da sad kroz Isusa imamo milost i ljubav, i to je tačno, ali zašto je onda apostol Pavle u Jevrejima 12:28-29 napisao: "Stoga, pošto primamo Carstvo koje se ne može uzdrmati, budimo zahvalni i služimo Bogu kako je Njemu milo, s poštovanjem i strahom. Jer, 'naš Bog je oganj koji proždire'"? U oba slučaja poruka nije upućena bezbožnicima, već Božijem narodu. Možemo nastaviti sa stihovima iz poslanice jevrejima, koji potvrđuju potrebu za strahom od Boga, npr. u Jevrejima 10:30 čitamo: "Jer, mi znamo Onoga koji je rekao: 'Moja je osveta, ja ću uzvratiti', i 'Gospod će suditi svom narodu'. Strašno je pasti u ruke Boga živoga."

Ovo su stihovi upućeni vernicima i ima još dosta takvih u Novom zavetu, što samo potvrđuju da su i Isus, i svi apostoli razumeli potrebu da se Božiji narod boji Boga, iako smo pod milošću. Mnogi hrišćani ne razumeju baš najbolje pojam milosti, i misle da ako veruju u Isusa, oni su pod milošću, i to znači da ih više ne interesuje Božiji zakon, da mogu da greše, i da će Hristova krv sve to da opere. Ali to baš i nije tako. O milosti može puno da se govori, ali ja gledam na milost kao na nešto što nam pomaže da se oslobodimo od greha, i da držimo zapovesti i zakon, ali ne po slovu već po Duhu. Božija milost se ne iskazuje u tome što nam On dopušta da grešimo, već što nas nije kaznio kao što zaslužujemo. Mi govorimo kako je velika milost Božija, a u stvari ni ne razumemo koliko je u stvari velika. Jako je velika, kad pogledamo šta sve trpi u okviru svog naroda i svoje Crkve, shvatimo neverovatnu milost. Moje mišljenje je, da nema Božije milosti, mi bi smo brzo nestali pred Njegovom pravednošću. Božija milost nije nešto sa čim se treba igrati. Oni koji to rade, nisu ni svesni da izlaze i kruga milosti, i onda Bog više nije ljubav, već oganj koji proždire.

Pogledajmo to ovako, Boga nazivamo Oče, i On jeste naš Otac ako verujemo u Hrista. Svi treba da razmisle o odnosu koji su imali ili još uvek imaju sa njihovim očevima ili majkama. Verujem da su svima okolnosti drugačije, neki su možda odrasli bez roditelja, ali ću se potruditi da i oni razumeju. Kad sam bio dete, otac i majka su brinuli o tome gde idem, šta radim, i ostalo. Sećam se da dosta godina nisam smeo da se krećem dalje od kuće, tačnije, imao sam jedan kvadrat oko 20 x 20 metara u kome sam smeo da provodim vreme i da se igram. Bilo mi je zabranjeno i da iskoračim iz tog kvadrata. Naravno kad' mi je bilo dosadno, i kad sam se zasitio mog prostora, želeo sam da idem i dalje, par puta sam i otišao malo dalje, pa sam zbog toga imao problema, ali me je i dalje vuklo da idem, i ljutio sam se na roditelje koji mi to nisu dozvoljavali. Kad pogledam na poziciju mojih roditelja, oni me nisu tretirali kao psa, i nisu mi vezali nogu i pustili me u taj kvadrat, već su mi rekli šta smem a šta ne smem da radim, i ostavili mi slobodnu volju da biram. Ja sam imao strah od mojih roditelja, pogotovo od oca. Njega je bilo teško naljutiti, ali zato kad bi se naljutio bilo je gadno. Znam da me je voleo i da bi svoj život dao za mene, ali kad ga ne bih poslušao umeo je pošteno da me istuče, naravno bez ikakvih posledica po moje zdravlje. Posle svakih batina, moj strah se povećavao, i tada sam znao, ako ostanem u kvadratu, mogu da se igram ceo dan, da zovem drugare, sve što poželim, i ne bih se plašio ničega, jer znam da sam u krugu pravila, ali i sama pomisao da ne poslušam me je plašila. Svaki korak van kvadrata, je korak van očeve volje, i to me je plašilo. Godinama kasnije sam shvatio da mi oni nisu branili da odem iz kvadrata zato što me nisu voleli, i zato što su hteli da mi naređuju, već su hteli da me vaspitaju i sačuvaju od nevolja i problema, jer u tim godinama još uvek nisam znao da se čuvam, i želeli su da ih slušam dragovoljno iz poštovanja i ljubavi. Bila je to ljubav! Ista priča je sa našim nebeskim Ocem. On nas voli toliko, da je dao svog jedinog Sina za nas, ali ako Ga ne slušamo spreman je da nas kazni po meri. Dao nam je kvadrat, odnosno zakon upisan u naša srca da po njemu živimo, nije nas vezao, već nam je dao slobodnu volju, jer želi da Ga slušamo iz poštovanja i ljubavi. Ako iskoračimo iz toga, kazniće nas, jer želi da shvatimo da sami nismo sposobni da se brinemo o sebi, i da izlazak iz Njegove volje može da nam donese samo nevolje. Zato je važno da imamo taj strah od Njega.

Ne treba da nam je to pokretač da bi smo Ga voleli i poštovali, ali strah treba da je prisutan i zbog najmanjeg greha, i zbog najmanjeg izlaska iz Njegove volje. Ako prema zemaljskim očevima imamo strahopoštovanje, koliko više treba da imamo prema Nebeskom Ocu? Neki misle da ako je On naš otac, sigurno nas nikada neće ostaviti i odbaciti, koliko god da grešimo, i koliko god da ne vršimo Njegovu volju.

Znam jednu priču o porodici koja je imala dva sina, mlađi je bio pametan i poštovao je roditelje, a stariji je postao narkoman. Kada su roditelji saznali za to, pokušali su da mu pomognu da se odvikne, ali nisu uspeli, pa su ga izbacili iz kuće. Srce im se cepalo zbog toga, ali nisu mogli da žive sa narkomanom, pogotovo jer je postojala mogućnost da vrši uticaj i na mlađeg sina. Posle nekog vremena stariji sin se vratio kući i rekao roditeljima da je prestao sa drogom, oni su ga primili, i bili su veoma srećni zbog toga. On je nedugo zatim nastavio da se drogira, i oni su ga ponovo izbacili. To se ponavljalo više puta, on se vraćao, oni su ga prihvatali, on je ponovo nastavljao, pa su ga opet izbacivali. Jednog dana njihovom strpljenju je došao kraj, izbacili su ga i rekli mu da je to poslednji put. Kad je posle nekog vremena odlučio da se ponovo vrati, više ga nisu primili. Sa suzama i slomljenih srca su mu rekli da ne žele više da ga vide. Pored njihove ljubavi za svojim detetom, i velike želje da ga prime u kuću, njihovom strpljenju je došao kraj. To je tužno, ali mislim da je i sa Bogom to takođe moguće. Njegovom strpljenju postoji kraj:

"Jer, ako namerno grešimo pošto smo spoznali istinu, onda više nema žrtve za grehe, nego samo strašno iščekivanje Suda i žestine ognja koji će proždreti Božije protivnike. Ko odbaci Mojsijev zakon, bez milosti se pogubljuje na osnovu svedočenja dva ili tri svedoka. Zamislite koliko će goru kaznu zaslužiti onaj ko pogazi Sina Božijega i nečistom smatra krv saveza kojom je posvećen, i ko uvredi Duha milosti!" (Jevrejima 10:26-29)

"Tada će me zvati, ali ja se neću odazvati; tražiće me, ali me neće naći, jer su mrzeli znanje, i strah od Gospoda nisu izabrali." (Priče 1:28-29)

"Dođite, poslušajte, svi koji se Boga bojite, a ja ću ispričati šta je učinio za dušu moju." (Psalmi 66:16)

"Svakog poštujte, volite bratstvo vernika, bojte se Boga, ukazujte čast caru." (1. Petrova 2:17)

"Strah od Gospoda početak je znanja." (Priče 1:7)

"Bojte se Boga i dajte mu slavu..." (Otkrivenje 14:7)

Mogli bi smo ovako da nalazimo još dosta stihova koji potvrđuju da treba da se bojimo Boga. Onaj Bog koji je bio u Starom, je isti i u Novom zavetu, On se ne menja, isti je juče, danas i doveka. Bilo bi stvarno glupo od nas kada bismo u našim životima zanemarili strah od Boga, iako imamo dokaze da su se svi vernici od početka sveta do danas bojali Njega.

Nemojmo biti razmažena deca, i da odmah nakon što dobijemo poklon od našeg Oca, se okrenemo na drugu stranu, i bez ikakvog straha prekršimo Njegovu zapovest. Da ponovimo, mi nismo pod zakonom, već pod milošću. Milost nam ne dozvoljava da grešimo, već nam pomaže da odbacimo grehe, i da u Duhu držimo Božiji zakon. Milost ne znači da se Bog odjednom promenio od Svetog i Pravednog u nekakvog Deda mraza, koji se samo smeška pun ljubavi. Milost je štit između Boga i nas, koji nas čuva da ne bi smo iščezli pred Njegovim Svetim licem. Ako nam je Isus Gospod i Spasitelj, onda Bog Otac u nama vidi svog Sina, i daje nam svoju milost. Ako je Isus naš Gospod, onda moramo da Ga slušamo u svemu i držimo Njegove zapovesti. Ako Ga slušamo u svemu, onda ćemo Ga poslušati i u onom kad kaže: "Ne bojte se onih što ubijaju telo, a ne mogu da ubiju i dušu. Nego više se bojte onoga koji može da uništi i dušu i telo u paklu." (Matej 10: 28)

"Blažen je i svet onaj koji ima deo u prvom vaskrsenju; nad njima druga smrt nema oblasti, nego će biti sveštenici Bogu i Hristu, i carovaće s Njim hiljadu godina."
- Otkrivenje 20:6

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1234
Ukupno: 2556177
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/082/04.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.