• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"A hodeći pokraj mora Galilejskog vide Simona i Andreja brata njegova gde bacaju mreže u more; jer bejahu ribari. I reče im Isus:

- Hajdete za mnom, i učiniću vas da postanete lovci ljudi.

I odmah, ostavivši mreže svoje, pođoše za njim.

I otišavši malo odande, ugleda Jakova Zevedejeva, i Jovana brata njegova, i oni u lađi krpljahu mreže. I odmah ih pozva; i oni ostavivši oca svojega Zevedeja u lađi s najamnicima, pođoše za njim." (Mk. 1,16-20)

Ovo je evanđeoski izveštaj o prvim Hristovim sledbenicima. (Kasnije ih je Gospod Isus nazvao apostolima).

U ovom izveštaju je dvaput upotrebljena vremenska odrednica "odmah". Njom su označeni prelomni trenuci. Znači: postojalo je vreme i njegovi sadržaji pre toga "odmah", postojalo je vreme i njegovi sadržaji obeleženi rečju "odmah", i postoji vreme i njegovi sadržaji posle tog "odmah".

Šta su pomenuti Hristovi sledbenici imali pre nego je nastupio trenutak određen vremenskom odrednicom "odmah"?

Hristovi sledbenici su imali svoju zavičajnu oblast Galileju. Ona im je bila draga, na nju su navikli, s njom su srasli i iz nje su izlazili samo kad su morali. Takođe su imali svoje rodbinske veze: porodica, rođaci, srodnici i prijatelji. Pored zemlje i ljudi, oni su imali i dobar posao: bili su ribari. U ono vreme nije bilo dušmanskog izlovljavanja. Vode nisu bile bez riba. Neki su lovili sami, a bilo je i uspešnijih ribara koji su imali najamnike. Razume se, oni su imali svoje mreže, svoje lađice, alat i kuće, često u vlasništvu više pokoljenja.

Šta se ovim ljudima dogodilo kad je nastupio čas obeležen sa "odmah"?

Ovo "odmah" znači "u jednom datom trenutku". Pomenuta četvorica su u datom trenutku ostavila sve što je nabrojano.

Ostavili su Galileju. Nisu je ostavili kao oblast, nego kao svoj lični prostor. Odrekli su se svoje vezanosti za "rodnu grudu". Nisu oni ostali bez tla, ali njihov zavičaj je bio tamo gde je Hristos.

Slično se zbilo i s rodbinskim vezama. One su prestale, ali su se pojavile nove u Gospodu Isusu. Sve se to dogodilo u trenutku poslušnosti. Tako su Simon i Andrej, i Jakov i Jovan ostavili posede, poslove, oca i ljudstvo, rođake i drugo, i odmah se pokorno i poslušno priključili Spasitelju. Nije ih zadržao ni bogat ulov i - verovatno - prilika da se obogate. Ostavili su sve. Nisu odlagali, niti su - ne daj Bože! - odbili. (Lk. 5,11)

Poslušnost ne gleda na sat. Ona sluša Boga i odgovara odmah. Svaka naredba ima svoj čas izvršenja, svoje "odmah".

Moram napomenuti da Hristovi sledbenici nisu prestali da razmišljaju. Svesna poslušnost uključuje i razmišljanje, pa i procenjivanje. Učenici su uočili priliku da razgovaraju sa svojim Učiteljem o toj njihovoj odluci i pristanku.

"A Petar mu poče govoriti: Eto mi smo ostavili sve i za tobom pođosmo. A Isus odgovarajući reče: Zaista vam kažem: nema nikoga koji je ostavio kuću, ili braću, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili decu, ili njive, mene radi i jevanđelja radi, a da neće primiti sad u ovo vreme sto puta onoliko kuća, i braće, i sestara, i oca, i mater, i decu, i njive, uz progonjenje, a u veku koji dolazi život večni. Ali će mnogi prvi biti poslednji i poslednji prvi." (Mk. 10,28-31)

Slobodan sam da dodam: moli se Bogu da budeš među prvima, da to bude sad, odmah i - neka da Gospod - u sve vekove.