• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Želim da sa vama podelim sledeće razmišljanje: Pitanje odnosa čovekovog duha i njegove duše.

Čovekov duh dolazi direktno od Boga i u neposrednom je odnosu sa Bogom. Po samom stvaranju, postojao je silazan odnos. Bog se spuštao na ljudski duh, duh je pokretao dušu, a duša je usmeravala ljudsko telo. Međutim, kroz čovekovu pobunu, njegov duh je izdvojen i duša je preuzela kontrolu. Kao rezultat toga, čovek koji nije obnovljen pod vlašću je tri funkcije duše: volje, intelekta i emocija.

Kada Bog izmiruje čoveka sa samim sobom, njegova svrha je da obnovi prvobitno stanje, u kom se on ponovo stavlja u direktan odnos sa čovekovim duhom, a čovekov duh zauzvrat pokreće njegovu dušu i čovekova duša pokreće njegovo telo. Ovo razjašnjava Davidove reči u Psalmu 103:1, "Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda..." Verom, Davidov duh se ponovo ujedinio sa Bogom i žudeo je da Ga obožava. Dakle, njegov duh je pokrenuo njegovu dušu da pokrene njegove glasovne organe da izgovore odgovarajuće reči obožavanja.

Dokle god je čovek pokoran Bogu i njegova duša je u pokornosti njegovom duhu, čovek funkcioniše u harmoniji sa Bogom i sa samim sobom. Ali, ako se u bilo kom trenutku čovek ponovo pobuni protiv Boga, njegova duša više nije pod kontrolom duha i unutrašnja harmonija se prekida. To znači da postoji stalna napetost između duha i duše.

Iz tog razloga, grčki Novog zavet ima poseban pridev koji je nastao direktno iz reči za dušu, psuche, koja opisuje akciju inicirane od strane duše. Pridev je psuchikos. Prirodan način da se ova reč prevede bila bi duševan. No, to kod nas nije slučaj. Zavisno od prevoda (Karadžić, Bakotić, Stefanović, Čarnić, SPC ili SSP) ova reč prevodi se sa telesan, ljudski, neduhovan, zemaljski, običan, čulni, strastven, puten i prirodan. (Čitaoci na našem jeziku nemaju mogućnosti da znaju da je za ovih devet reči u originalu korišćena jedna te ista grčka reč.)

Tokom ostatka ovog pisma koristiću reč duševan. Ovo će da naglasi novozavetnu tenziju između onoga što je duhovno i onoga što je duševno.

U 1. Korinćanima 15:44-46, Pavle koristi ovu reč tri puta da ukaže na razliku između našeg sadašnjeg tela, koje je prirodno (duševno) i našeg vaskrslog tela, koje će biti duhovno. Duševno telo je ono u kom duh mora da se kreće kroz dušu. Duhovno telo je ono u kome duh direktno utiče na telo, bez potrebe da ide kroz dušu.

Heruvimi koji su opisani u prvoj glavi Jezekilja očigledno imaju duhovna tela. "I svaka iđaše pravo naprema se; iđahu kuda duh iđaše, i ne okretahu se idući..." (12. stih). Takođe, "Kuda duh iđaše, onamo iđahu..." (stih 20).

Izgleda da je to tip tela koje će vernici imati nakon vaskrsenja. Naš duh neće više morati da podstiče našu dušu da bi naše telo dalo odgovarajući odgovor. Naše telo će direktno odgovarati na odluke našeg duha. Mi ćemo biti kao Jezekiljevi heruvimi: ići ćemo direktno, bez okretanja, gde god nas duh navodi da idemo. Kakva predivna sloboda!

Postoje tri druga mesta u Novom zavetu gde je suprotnost između duhovnog i duševnog jasnije izražena. U 1. Korinćanima 2:14-15, Pavle kaže: "Neduhovan (ili duševan) čovek ne prihvata ono što dolazi od Božijeg Duha jer je to za njega ludost i ne može da spozna, zato što o tome treba rasuđivati na duhovan način. Duhovan čovek o svemu rasuđuje, a njega niko ne prosuđuje."

Za razumevanje duhovnih stvari, duša zavisi od duha. Ako je nije u skladu sa duhom, svet duhovne istine joj je zatvoren. Koliko je važno, stoga, da pristupimo istini sa sa ispravnim stavom - stavu pri kom je naša duša podređena našem duhu i naš duh u jedinstvu sa Bogom.

U svojoj poslanici, Juda govori o ljudima u crkvi koji su "gunđala i zanovetala, ljudi koji žive po svojim požudama... što seju razdor, ljudi čula, koji nemaju Duha." (Juda 16,19).

Kada duša hrišćanina nije u potčinjenju Bogu preko svog duha, ona postaje kanal kroz koji svakakve vrsta telesnosti i podela mogu ući u crkvu. To je istinski i suštinski uzrok podela u telu Hristovom.

U poslanici Jakovljevoj 3:15, apostol govori o obliku mudrosti koja "... nije mudrost koja dolazi sa neba, nego zemaljska, neduhovna, demonska." Jakov opisuje silaznu putanju u tri uzastopne faze: od zemaljskog, preko duševnog, do demonskog.

Kada hrišćani postanu zemaljski, onda gube viziju večnosti. Oni su u nemogućnosti da vide dalje od stvari ovoga života: uspeh, zadovoljstvo, bogatstvo, fizičko zdravlje. Oni su zainteresovani samo za ono što će vera učiniti za njih u ovom životu!

Za takve ljude Pavle kaže: "Ako se samo u ovom životu uzdamo u Hrista, najbedniji smo od svih ljudi." (1. Korinćanima 15:19). Takvi hrišćani često sebe smatraju za prosperitetne i uspešne. Bog ih smatra za jadne.

Posle zemaljskog, sledeća faza je duševno. Biti duševan, znači biti egocentričan, usredsređen na samog sebe. Za takve ljude, hrišćanska vera je način da dobiju ono što žele od života. Oni misle da se pobožnošću stiče dobit (1. Timoteju 6:5).

Duševno otvara put za demonsko. Ovo je jedan glavnih načina na koji se demoni infiltriraju u crkvu. Često se postavlja pitanje: da li je hrišćanima ikada potrebno oslobođenje od demona? Jakovljeve reči daju jasan odgovor. Postojanje silazne putanje, od zemaljskog do duševnog do demonskog, izlaže pojedinačne vernike i čitave zajednice demonskim aktivnostima.

Danas, u mnogim slučajevima, crkva je bezbožna mešavina. Ne postoji jasno povučena linija između duhovnog i duševnog, te zato nema prepreka za demonsko. Istinske manifestacije Duha Svetoga, naizmenično se smenjuju sa manifestacijama koje su jasno demonske. Kao rezultat toga, mnogi iskreni vernici su dezorijentisani i zbunjeni.

Da biste zaštitili sebe, moramo negovati biblijsko razlučivanje. Moramo naučiti da razlikujemo šta je duhovno, a šta je duševno. Postoji samo jedan instrument koji je dovoljno oštar da se ovo postigne: Božija reč.

"Jer, Božija reč je živa i delotvorna, i oštrija od svakog mača s dve oštrice, pa prodire dotle da deli dušu i duh, zglobove i moždinu, i prosuđuje misli i namere srca." (Jevrejima 4:12)

Dalje, u Jevrejima 5:14, pisac navodi dva uslova koje moramo ispuniti da bi ostvarili ovakav vid razlučivanja: "... čvrsta hrana je za zrele, za one čija su čula iskustvom uvežbana za razlikovanje dobra i zla."

Prvi uslov je da se redovno hranimo čvrstom duhovnom hranom putem proučavanja cele Biblije. Drugi uslov je da moramo redovno upražnjavati razlučivanje. Moramo stalno biti na oprezu i prepoznavati duhovne sile koje srećemo u svakoj situaciji. Razlikovanje duhova bi trebalo da bude deo našeg hrišćanskog života, toliko koliko i molitva.

Dakle, poslušajmo opomenu Pavla u 1. Korinćanima 16:13-14: "Budno pazite, čvrsto stojte u veri, držite se muški, budite jaki! Sve činite u ljubavi!"

Na kraju evo jednog malog svedočanstva deo iz pisma koje sam dobio od jednog nemačkog psihijatra koji je imao otkrivenje "duhovne" i "duševne" sfere ličnosti.

Poštovani gospodine Princ,
ovo mi se nikada ranije u životu nije desilo: bio sam zapanjen "novošću" vaše emitovane trake "Šta je čovek?". Dok slušao vaše predavanje, uvideo sam po prvi put u svom hrišćanskom životu se moj "duhovni Hans" nekako uzvisio, kao da se popeo na stolicu i s visine gleda na "duševnog Hansa", čiji se, naizgled, kolosalni lik, čini se, počeo da raspada.

Obnovljen, ovaj duhovni deo mene, "duhovni Hans" živi od kad sam slušao vaše predavanje - osnaženo Svetim Duhom - od pre oko 5 nedelja. Moj "duševni Hans" - naročito njegove intelektualne i emocionalne sfere - moraju se odvesti i prikovati na krst.

Ceo svoj život tragao sam za jasnom i celovitom prezentacijom Božije reči.

Vi ćete razumeti da će ova promena u mom životu - ponovno postajanje "trojnog" ljudskog bića - iz korena izmeniti čak i moju profesiju. Po prvi put u svom životu - sa 45 godina - ja vidim dobar razlog za to da sam postao psihijatar.

H. P., Nemačka