• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Prisećam se radosti i zanosa onih prvih meseci, kad sam upoznao svoju suprugu Renatu. Počeli smo zajedno hodati a ja sam to doživljavao kao radost iznad svih radosti. Dugo sam čekao na Renatu i konačno sam mogao osetiti to blaženstvo - imati pokraj sebe dušu koju voliš i koja tebe voli. Srce mi je kliktalo od uzbuđenja a nebo nije bilo daleko od zemlje. No, nakon te početne zanesenosti i idile, počeo sam devojci prigovarati: "Renata, zašto si zakasnila? Kako sad to da se ne možemo naći sutra? To nikako nije u redu. Zar je tebi važnija mama od mene?"

I tako, malo po malo, od prigovora do prigovora, iz prepirke u prepirku, došlo je do toga da je Renata odlučno rekla: "Posle svega ovoga, ja se više ne želim viđati s tobom!" Kasnije smo se pomirili te je sve krenulo željenim tokom. Ali taj osećaj raskida s voljenom osobom, uzdrma dušu. Svaka životna radost iščezne, tama se spusti do dna srca. Osetiš da strašan ponor postoji između tebe i voljene osobe.

Dragi čitatelju! Biblija - Sveto Pismo - govori o dubokom i strašnom ponoru, koji nastaje kada stvorenje svojim grehom raskine vezu sa Stvoriteljem. Poslušaj priču o čoveku, koji je - nakon što se suočio s počinjenim grehom - celim bićem zavapio pred Stvoriteljem: "Vrati mi radost spasenja svog!" (Ps. 51:11 RDK)

Starozavetni je kralj David uživao Božju podršku tokom života. Božjim je zahvatima mladi pastir postao hrabri i obožavani izraelski kralj. Bio je Božji miljenik a Bog je bio njegovo pouzdanje. David je pevao, zapisano je u 23. psalmu, o Bogu, koji ga na zelenoj paši pase, i vodi ga na tihu vodu. (Ps. 23:2) Međutim, jedan je događaj zatrovao Davidovu dušu i doveo do raskida ovog idiličnog odnosa. U vreme uspešnog kraljevanja nad Izraelom, dok je odmarao u svojoj palati, zapazio je lepu ženu, koja je bila udata. Zasigurno se osećao dovoljno moćan da si može priuštiti sve što mu srce i oko poželi.

Počinio je preljub s Vitsavejom, ženom jednog od svojih vojnika, koja je nakon toga zatrudnela. Da bi prikrio to delo, u svojoj je zaslepljenosti dao ubiti njenog muža. Zatim je Vitsaveju uzeo za svoju ženu. Na kraju 11. poglavlja, pisac Druge knjige o Samuelu, donosi zaključak: "Ali ne beše po volji Gospodu šta učini David." (2. Sam. 11:27 RDK)

Tada je Bog Davidu poslao proroka, koji ga je suočio s tim strašnim grehom. Prorok Natan je kralju preneo Božje reči: "Ja sam te pomazao za cara nad Izrailjem, i ja sam te izbavio iz ruku Saulovih... Zašto si prezreo reč Gospodnju čineći šta Njemu nije po volji? Uriju Hetejina ubio si mačem i uzeo si ženu njegovu sebi za ženu." (2. Sam. 12:7; 2. Sam. 12:9 RDK)

Da, počinivši preljubu i davši da se ubije nevin čovek, David je izdao Stvoritelja! Neko je rekao: "Nema veće izdaje - od izdaje ljubavi." David je ovim činom izdao onu najveću i najsvetiju ljubav, ljubav koju je njegov Stvoritelj iskazivao prema njemu i koja je bila tako očita.

Tek nakon susreta s prorokom, kralj je postao svestan zločina kojeg je počinio i težine greha. Pred prorokom je priznao: "Sagreših Gospodu!" (2. Sam. 12:13). No, taj raskid prijateljstva s Bogom nije nešto što je lako preboleti. Nije nešto s čim je lako živeti. Greh protiv Stvoritelja razara dušu i vodi je stazom prema paklu. Neki od psalama, koje je David ispevao tim povodom, svedoče o toj smrtonosnoj boli duše.

U 32. psalmu, David priznaje kako je teško nositi teret krivnje: "Blago čoveku, kome Gospod ne prima grehe i u čijem duhu nema lukavstva. Kad ćutah, posahnuše kosti moje od uzdisanja mog po vas dan. Jer dan i noć tištaše me ruka Tvoja; nesta soka u meni kao na letnjoj pripeci. Greh svoj kazah Tebi, i krivice svoje ne zatajih; rekoh: Ispovedam Gospodu prestupe svoje; i Ti skide s mene krivicu greha mog." (Ps. 32:2-5 RDK)

U 51. psalmu, još snažnije David govori o stanju duše pod grehom, te vapi za oproštenjem: "Samome Tebi zgreših, i na Tvoje oči zlo učinih, a Ti si pravedan u rečima svojim i čist u sudu svom. Gle, u bezakonju rodih se, i u grehu zatrudne mati moja mnom. Gle, istinu ljubiš u srcu, i iznutra javljaš mi mudrost..." (Ps. 51:4-6 RDK) "Vrati mi radost spasenja svog, i duh vladalački neka me potkrepi. Naučiću bezakonike putevima Tvojim, i grešnici k Tebi će se obratiti. Izbavi me od krvi, Bože, Bože, Spasitelju moj, i jezik će moj glasiti pravdu Tvoju." (Ps. 51:12-14 RDK)

Dakle, osećaš li koliko jecaja i neprospavanih noći stoji iza vapaja: "Vrati mi radost spasenja svog..." (Ps. 51:11 RDK) Koliko čežnje za obnovljenim odnosom! David više ne može izdržati taj raskinuti odnos sa svojim prijateljem, Svemogućim Bogom, čiju je naklonost uživao. Stoga kad David vapi "vrati mi radost svoga spasenja", on zapravo moli: "Gospode, vrati mi onu radost, koju sam poznavao, dok si mi pružao ruku spasenja i izbavljao me iz životnih pogibelji. Radost moja bila je u tebi, snaga moja u tebi. Vrati mi to, Gospodine, bez toga ne mogu živeti." Bog nije ostavio Davidovo raskajano srce bez oproštenja, ali nije ostavio bez ruke spasenja i pomoći ni čovečanstvo, zapalo u greh.

Isus Hrist je došao na ovaj svet vratiti radost spasenja, premostiti ponor koji čoveka odvaja od Boga zbog greha. Isusovo je poslanje izraženo u njegovim rečima: "Ja nisam došao da pozovem pravednike, nego grešnike." (Mt. 9:13) Preljubnicu, koju su meštani hteli kamenovati, Isus nije osudio. Rekao joj je: "Idi i od sada ne greši više." (Jn. 8:11) Onima koji su se - poput Davida - kajali i vapili za radošću spasenja, Isus je rekao: "Oprošteni su (vam) gresi", (Lk. 7:48) ili "Danas je došlo spasenje ovoj kući". (Lk. 19:9) Da, Isus je došao povratiti radost spasenja, obnoviti čovekov odnos sa Stvoriteljem. I danas pruža ruku spasenja i izbavljanja onima koji vape i mole.

Dragi prijatelju, ako poznaješ zajedništvo s Bogom, moja je molitva za tebe da Svemogući Bog sačuva dušu tvoju od posrtanja i zaštiti je od onog ponora, pred kojim se nalazimo, kad greh unakazi čovekovu dušu. Ako ti je pri ruci Sveto Pismo, otvori psalam 86, koji je ispevao David. On ovde priziva Božju zaštitu sledećim riječima: "Sačuvaj dušu moju, jer sam Tvoj poklonik. Spasi slugu svog, Bože moj, koji se u Te uzda!" (Ps. 86:2 RDK)

Neka ta molitva a i ova sledeća - od Tome iz Kempena, postane i tvojom svakodnevnom molitvom: "Blagoslovi, Gospode, i posveti dušu moju nebeskim blagoslovom da postane svetim stanom tvojim i prestoljem večne slave tvoje; i neka se ne nađe ništa u hramu tvoga dostojanstva što bi moglo povrediti oči tvoga veličanstva... Zaštiti i sačuvaj dušu sluge svojega u tolikim nesrećama raspadljivog života; i uz pratnju milosti svoje upravljaj je putem mira, u domovinu večne slave. Amin."


Vlado Pšenko
vladimir.psenko@zg.t-com.hr
www.krscanski-radio.hr