Smešna strana...
Jedne nedelje u staroj seoskoj crkvi bilo je predviđeno da bogosluženje sadrži dve propovedi. Prvi, je trebalo da propoveda mladi propovednik, tek izašao iz biblijske škole, a posle njega da propoveda stariji, ovdašnji propovednik.
Kako je došao red na propoved mladog propovednika da propoveda, on je počeo da se vidno meškolji sedeći na svojoj stolici i da uzbuđeno pretura po svojoj torbi. Sav uspaničen, nagnuo se ka starijem propovedniku i prošaptao: "Ah, brate, zaboravio sam svoju Bibliju, a sve moje beleške za propoved su u njoj. Šta da radim?"
Stariji, propovednik je na to smireno i sa svetačkim osmehom na licu mu rekao: "O, ne brini, brate. Bog će se pobrinuti. Evo, uzmi moju Bibliju. Samo propovedaj ono što ti je na srcu i siguran sam da će biti u redu."
Mladić je, kolebajući se, uzeo Bibliju i krenuo ka propovedaonici.
Međutim, kada je otvorio Bibliju sva njegova nesigurnost i trema su u trenu nestali. Propovedao je sa sigurnošću i uverenjem; propoved je bila odlična - ne samo da je ostavila odličan utisak na crkvu, već je imala i izuzetno duboku duhovnu pouku. Sa olakšanjem mladić se, vratio se i seo kraj starog propovednika. Ovaj, međutim, bio je prilično potišten. Dok je mladić propovedao, naime, stari propovednik je pažljivo slušao i primetio da mu je propoved nekako poznata. Nakon nekoliko minuta je shvatio: on je svoju Bibliju dao mladiću, a u Bibliji su bile i njegove beleške za propoved. Mladić je jednostavno koristio ove beleške i propovedao.
Stari propovednik se nagnuo ka mladiću i panično prošaptao: "Propovedao si moju propoved, a šta ja sada da radim?"
Mladi propovednik mu vraćajući njegovu Bibliju reče: "Ma, ne brini brate. Bog će se pobrinuti..."
