Božja reka ljubavi
Pretpostavimo da je voda Nila ostala u Viktorijinom jezeru - Egipat bi tada ostao nenastanjen, bio bi pustinja. No, vodu je nemoguće zadržati, jezero je mora dati i ona teče na dugo putovanje sve do Egipta.
Bog je okean ljubavi, dovoljno velik da izobilno namiri potrebe svakog pojedinca na svetu. Isus je Bog u vidljivom obliku: On je Božja ljubav koja je hodala, ljubav koja je plakala, ljubav koja je saosećala sa ljudima, ljubav koja je zasukala rukave u nevolji i pomagala. Isus to je ta vidljiva reka Božje ljubavi koja je sišla s neba ka nama, u našu pustinju života.
No, još se nešto moralo dogoditi, jer je tako Bog planirao, a o tome čitamo u Prvom Jovanovom pismu: "Po tom poznasmo ljubav što On za nas dušu svoju položi: mi smo dužni polagati duše za braću" (1. Jn. 3:16 RDK).
Isus je došao do tačke kada više nije mogao da zadrži ljubav. Na krstu se probila bujica Božje ljubavi, pravo u duhovnu i duševnu pustinju ovoga sveta. Reke ljubavi su tekle i tekle, i još uvek teku. Svaki čovek, svaka žena, svako dete, crne, smeđe ili bele puti čuje Božji govor sa krsta, žubor ove reke koji govori: "Pogledaj na krst, i znaj: Evo, toliko te volim!"
"Bože, kako možeš da me ovakvog ljubiš?" možda se pita neko. "Zao sam čovek. Buntovnik. Ne volim Te celim srcem. Vređam Te. Učinio sam mnoga zla i sebi i drugima." No, Bog će na to samo reći: "Pogledaj na Hristov krst, i znaj: Eto, toliko te volim. I zbog moga Sina mogu preći preko svega toga - oprostiti ti."
Ništa nije u stanju da promeni čoveka kao što to može Božja ljubav. To je jedina sila u svemiru koja može rastopiti i promeniti kameno ljudsko srce. Ima ljudi koji sami sebe mrze zato što su siromašni ili zato što nisu lepi ili zato što nemaju uspeha. Oni misle da nešto moraju biti ili da nečim moraju zaslužiti prihvatanje i ljubav od drugih ljudi.
Božja reka ljubavi ne teče samo za mene, već za sve ljude, svako ko do nje dođe može da pije i utoli svoju žeđ (Jn. 3:16). Božja ljubav voli bez nekog razloga, ona jednostavno voli. Ustvari, Bog te voli samo zato što si čovek. Bilo da si lep ili ružan čovek, bolestan ili zdrav, siromašan ili bogat, bilo da si bele ili crne puti. Njemu to opet nije važno, On te opet isto voli.
Hvala Bogu, što me On ljubi i prihvata i što sam sada u stanju da sebe ljubim, i kadar sam da ljubim i svoje bližnje. Na taj način je Hristova ljubav na krstu postala most koji povezuje čoveka i Boga; tu se nebo i Zemlja dotiče; a najdivnije je to što se preko tog mosta i ja dotičem sa svojim Stvoriteljem, što je to i moj lični most, načinjen lično od Njega i za mene.
No, može postati i tvoj most, ako danas zakoračiš na njega...
* Uvodnik - Uredništvo
* Izgubljena agonija - H.C. Van Wormer
* Duhovna strast - Jan Vareca
* Božja reka ljubavi - Festo Kivengere
* Zahtev svetosti - John R.W. Stott
* Nepravda i naša reakcija - Paul E. Billheimer
* misaone refleksije
* Smešna strana
