• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

(Nastavak iz prošlog broja.)

Jednom sam čuo proročanstvo kako će grad Čikago određenog dana u potresu biti sravnjen sa zemljom. Pomislio sam: Poverovaću u to kada to i vidim. No, par mladih hrišćana sa kojima sam radio obuzelo je uzbuđenje. "U koliko sati će početi"? upitao me je jedan od njih. On je bio pun velikog poverenja u to. Drugi je rekao: "Ujak mi je u Čikagu. Idem da ga nazovem i kažem neka ode pre nego što bude prekasno." Mogu razumeti njihovu brigu, jer sam i ja u prošlosti bio pod uticajem senzacionalističkog evanđelja. I ja sam očekivao da se dogode neki veliki znaci. I zato je bilo lako zavesti me. Verovao sam u stvari koje doktrinarno nisu bile ispravne - nisu "štimale" po Pismu.

Evo o čemu je reč. Svako od nas je odgovoran pred Bogom da svoje oči zadrži na evanđelju. Ničemu i nikome ne smemo dozvoliti da nas omete ili da nas odvede u pogrešnom pravcu.

Pavle nas čvrsto upozorava u vezi sa ovim:

"Ali ako vam čak i mi, ili anđeo sa neba propoveda evanđelje različito od onoga koje smo vam mi propovedali, neka bude proklet. Kao što smo pre kazali i sad opet velim: ako vam ko propoveda evanđelje koje se razlikuje od onoga što ste primili, neka bude proklet. Da li ja sad ljude uveravam ili Boga? ili nastojim da ugodim ljudima? Kad bih još ljudima ugađao, Hristov služitelj ne bih bio." (Galatima 1:8-10 EČ, naglasak dodat).

Kako možemo sigurno znati sledimo li istinsko evanđelje? Pavle je prikazao Timoteju oznake osobe koja je prihvatila istinsko evanđelje. Moramo videti jesu li ove stvari deo naših života. Evo prve:

"Istinita je reč: ako smo s njim umrli, s njim ćemo i živeti." (2. Timotiju 2:11 EČ)

Srce ili srž evanđelja jeste to da i mi moramo umreti sa Hristom, kako bismo mogli i živeti sa Njime. Ali šta to tačno znači da treba da umremo sa Hristom? Za početak, to znači da moramo biti mrtvi svojim pravima. I to znači prepustiti Bogu naše želje, naše snove, naše rane. Sve ono što jesmo ili što ćemo ikada biti.

Šta mislite, na šta je Pavle mislio kada je rekao: "Vi ste, naime, umrli i vaš život je sa Hristom u Bogu sakriven." (Kološanima 3:3 EČ)? On nije govorio o nekoj teoriji ili o nekoj lepoj metafori. On govori o tome da kada zaista dođemo do tačke spasenja mi bivamo pribijeni na krst sa Isusom. Odlazimo dole u grob, i novi život - Božji život - se rađa u nama.

Ono o čemu govorimo, na najdubljem nivou, jeste razmena naše volje. Ja predam svoju volju Bogu, i počnem tražiti Njegovu volju za sebe.

Mnogi ljudi zaglave u određenom ponašanju - na primer, u nekoj staroj navici. Oni žele očistiti svoja telesa bez da prvo postanu čisti u svojim srcima. Vi postanete čisti u svom srcu kada želite ono što Bog želi. Lako je odreći se svojih loših stvari, ali je mnogo teže odreći se svojih prava. Jeste li ikada čuli da je mrtva osoba pozvala svog advokata kako bi optužio nekoga, jer je ugrozio njegova prava? Mrtvac nema svoja prava.

A što je sa mnom, kao hrišćaninom? Ja nemam nikakvih prava. Ja nemam pravo da imam svoju službu. Ja nemam pravo da posedujem auto. Ali u Hristu, ja imam pravo da nasledim sva Božja obećanja koja su u Bibliji - ako mogu dokazati sebi, svetu i Isusu da sam ja mrtav. Evo obećanja kojeg naše telo možda neće hteti da traži: "Ako smo umrli sa Njime, bićemo podignuti sa Njime."

Ovo malo "ako" ima ključnu ulogu. Ljudi koji slede lažno evanđelje žele ovo "ako" učiniti nevidljivim. Vole da veruju da u Bibliji uslovi ne postoje. Istina je, da je Božja ljubav bezuslovna, ali postoje određeni uslovi o tome da se i iskusi istinski Hristov život. A to je da Mu predamo svoju volju. I to znači da sam prestao da manipulišem sa Božjom Rečju zbog svoje vlastite koristi.

Jeste li umrli sa Hristom? Ili, pokušavate li živeti sa Njim a istovremeno radite sve kako biste zadovoljili želje vašeg tela - ega?

Kao i sa Reesom Howellsom, Bog zahteva od svakog od nas da napravi izbor. Ne možete posedovati vlastiti život i istovremeno imati u sebi Hristov život. Sveti Duh ne želi da vaše telo bude samo njegov "cimer".

Za većinu nas problem je u tome što želimo krunu duhovnosti, a ipak bismo želeli zaobići krst koji dolazi pre nje. No, Pavle kaže:

"Ako podnosimo (istrajavamo), s njim ćemo i carovati." (2. Timotiju 2:12 EČ, naglasak dodat)

Kada ljudi pročitaju ovo oni pomisle: Da! Ja ću carovati sa Hristom. Oni su zapostavili ono "ako". Oni zamišljaju da će Bog biti ustrajan za njih, i tako se oni povuku u pasivnost - ponašaju se kao da će Bog sve sam napraviti za njih.

Problem je u tome što je Pavle usmerio težište na nas: Mi smo ti koji moraju ustrajati. I kako to da napravimo? Ustrajavamo tako što sve - naše nade jednako kao i naše brige - prebacimo na Njega. To je naše delo vere: prepoznati svaki cilj koji nameće naše telo ili brigu koja proizlazi iz toga, a koja nas odvlači dalje od Boga, i onda to svoje htenje predate Bogu.

"Ako ustrajemo", kaže Pavle. A mi ustrajemo time što uđemo u Božju volju. Bog nas blagosilja tada kada činimo Njegovu volju. Ne možemo biti blagosloveni na mestu gde Njegova volja ne vlada.

Ako ćemo ustrajati - izabrati put vere - onda moramo biti pripremljeni i za neke napade. Bolje je da ovo već unapred znamo. Budite pripremljeni. Izračunajte cenu. Na taj način nećemo postati iscrpljeni i nećemo odustati tako lako.

Prvo, moraćemo izdržati napade koje će đavo izvršiti na našu dušu. Petar kaže:

"Budite trezveni, bdijte. Vaš protivnik, đavo, ide okolo kao lav koji riče tražeći koga da proždere. Njemu se usprotivite, čvrsti u veri, znajući da ta ista stradanja snalaze vašu braću po svetu." (1. Petrova 5:8-9 EČ).

Posle Boga, Sotona je najmoćnije stvorenje u svemiru. On je kao vrebajući lav koji traži hrišćane koji nisu na oprezu, kako bih ih rastrgao. On izgara ponosom, ljubomorom, pohlepom i snagom koju mu je Bog dao da zadrži. Naša borba nije protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava ovog mračnog sveta. A da bismo se mogli boriti protiv njih, nama su potrebna duhovna oružja - istina, spasenje i molitva (Efescima 6:10-20). Kada jednom napravimo izbor da činimo Božju volju, nama je zagarantovana i sila Svetog Duha kako bismo mogli izdržati đavolje napade protiv nas.

Drugo, moramo odbaciti kriva tj. lažna učenja, držati se istine pa čak i onda kada to nije popularno. U poslanici Jevrejima čitamo:

"Isus Hristos je isti juče i danas i doveka. Ne dajte se zavesti različitim i tuđim naukama..." (Jevrejima 13:8-9)

Kada smo Melody i ja tek postali hrišćani, svakojaka vrsta ljudi bi dolazila kod nas na kućno proučavanje Biblije. Jednog momka naročito neću nikada zaboraviti. Bio je novi vernik, ali bi on došao sa najraznoraznijim duhovnim knjigama što ih možete zamisliti - uključujući Bibliju, konkordanciju i sa "Akvarijanskim evanđeljem Isusa Hrista". Ja bi započeo sa proučavanjem Biblije, a on bio onda preuzeo i čitao iz svih ovih drugih "duhovnih knjiga". On je znao provesti sate govoreći nam npr. kako jedenje mesa dolazi od đavola. On bi beskonačno razglabao o svakakvim čudnim doktrinama.

Dugo ga nisam viđao, a onda sam ga sreo na jednoj konvenciji. Rekao mi je da se upravo vratio iz Izraela gde je pevao po ulicama. Dok sam slušao o njegovim iskustvima pomislio sam: Evo jednog potpuno novog vernika koji nikada nije napredovao u Duhu! On nije mogao prepoznati lažna učenja i nije želeo slušati one koji su mu mogli pomoći. Bio je u celosti isključen. U srcu su mu bila posejana svakovrsna semena tame, ali on nije imao načina kako da ih se reši.

U poslednjim vremenima iskusićemo lažna učenja koja su doktrine samih demona, učenja koja ugodno zvuče, ali su u stvari antihristovska. Postojaće ljudi koji su blizu tome da postanu hrišćani, ali će uprkos tome biti prevareni. Možemo li se osigurati protiv ovoga? Da, tako što ćemo slušati samo one učitelje u čijim životima možemo videti "jasan i glasan" plod Duha - one koji čine ono što i propovedaju...

Na kraju, mi znamo da sledimo istinsko evanđelje onda ako naučimo izdržati i nadvladati požude tela - a ono što ovim želim reći jeste da ćemo naučiti živeti slobodni od svih stvari koje teže da nas vežu za ovaj svet. Jovan nas je upozorio o "grešnoj čulnoj požudi, požudi očiju i razmetanju zemaljskim blagom" (1. Jovanova 2:16). A Pavle nas je upozorio da bežimo od bludnosti (1. Korinćanima 6:18) i da težimo za pravednošću (2. Timotiju 2:22). Puno hrišćana zna kako treba bežati - oni se maknu (isključe) iz sveta, ali oni ne znaju kako težiti za pravednošću - odnosno, oni ne znaju kako ukloniti svet iz njih, i tako nit' su pobegli nit' se maknuli. Varaju sami sebe.

Pavle nam je rekao: "Svraćajte misao na ono što je gore" (Kološanima 3:2). Ne samo da bismo mi trebalo da se okrenemo od nečega, trebalo bi da okrenemo - naša srca, dušu, telo i um - prema nečemu. Prema "nagradi za koju nas je Bog pozvao" da budemo u ovom svetu kao Isus (Filipljanima 3:14). I za šta smo mi pozvani? Kao Pavle, i ja želim biti pravi učenik - želeti sve te divne stvari koje su gore. To znači otpustiti sve ono što ovaj svet nudi u pogledu sigurnosti, časti i zadovoljstava.

I po tome ćemo znati sledimo li istinsko evanđelje. Istinsko nas evanđelje na svakom koraku preispituje. Ono nas duboko uznemirava. Ono od nas zahteva stvari koje bole. Naše se telo buni protiv njega. Đavo će nas napasti u tačkama gde smo najslabiji da bi nas odvratio od njega. Drugi će nam hrišćani ponuditi manje radikalne (ugodnije) puteve kojima možemo slediti Hrista. Ali na kraju, ako istrajemo u svome izboru, bićemo promenjeni iznutra prema napolje. Bićemo čisti. Bićemo sjajna svetla.

I tada će sve što kažemo biti svetlo i milost ljudima koji su izgubljeni u mračnoj divljini u kojoj živimo. Tada ćemo znati i biti prepoznati po plodu Duha u našim životima da smo mi i zaista Njegovi učenici.