• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Po Božjem redu stvari, životu uvek prethodi smrt. Pšenično zrno ima u sebi mogućnosti da da mnogo novih zrna, ali najpre to jedno zrno mora da padne u zemlju i tu umre. Samo posle svoje smrti njegove pune mogućnosti će se osloboditi, i od zrna koje umire dolazi bogat i novi plod. Ovaj princip nije samo jedna zanimljiva ilustracija iz prirode; ako želimo da naš život bude plodan, i mi, takođe, moramo biti spremni da umremo vlastitim interesima, da bismo počeli živeti za Božje ciljeve i da bi Bog mogao se očitovati kroz nas.

Ideja o umiranju ni je nimalo privlačna nikome od nas, jer to znači odricanje ili gubitak, nesreću i neizvesnost. No, hrišćanin mora doneti odluku za koga će živeti: Da li za sebe ili za Boga? Šta znači "umreti sebi"? Najjednostavnije objašnjenje toga bi bilo: "Ne živeti za sebe". Neko je rekao: "Carstvo Božje naseljavaju srećni ljudi. Ljudi koji su uspešno izlečeni od svake sebičnosti."

Zamislite se nad tim malim zrnom pšenice koje je odlučilo da umre u zemlji, da li ono zaista umire? Ne, ono nastavlja da živi kroz svoj veliki rod, koji ostaje i koji se dalje umnožava.

Dragi naši čitaoci,

nastojmo živeti dostojno Hrista. Služimo Gospodu u svakoj poniznosti (Dela 20:19; Kol. 3:12; 1. Pet. 5:5-6). Budimo svesni da svako naše delo, reč, ili žrtva postaje svedočanstvo - seme posađeno u njivu Božjeg carstva - za neka nova svedočanstva.

"Zaista, zaista vam kažem: Ako zrno pšenično padnuvši na zemlju ne umre, ono jedno ostane; ako li umre mnogo roda rodi. Koji ljubi dušu svoju izgubiće je, a ko mrzi na dušu svoju na ovom svetu, sačuvaće je za život večni." (Jn. 12:24-25 RDK)


Vaša, SIONSKA TRUBA.