Naslovna » Magazin » Arhiva » #38 » ....

Lekcije iz Božićne priče

David R. Reid

Bog je izabrao da najbolju vest ikad objavljenu u istoriji sveta, najpre objavi običnim ljudima.

"I reče im anđeo: "Ne bojte se; jer gle, javljam vam veliku radost koja će biti svemu narodu. Jer vam se danas rodi spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovom. I eto vam znaka: Naći ćete dete povito gde leži u jaslama." (Luka 2:10-12)

Božićna priča, zapisana u drugoj glavi Lukinog evanđelja, toliko je postala sastavni deo naše kulture i tradicije da ponekad zaboravimo da je to u stvari iz Svetog Pisma. Kada čujemo da se poznate reči često čitaju tokom sezone praznika, naši umovi zamišljaju stvari poput scena rođenja, Božićne parade i programe. No, druga glava Lukinog evanđelja nije samo priča iz Božićnog vremena; to je Biblija. I kao Božja Reč, ima nam šta reći svaki dan u godini. Hajde da iz izveštaja o Gospodnjem rođenju pogledamo u neke lekcije koje vrede tokom cele godine.

Lekcija ambijenta

Prva lekcija je lekcija ambijenta. Isusovo se rođenje dogodilo u vreme kada je Rimsko carstvo bilo pod kontrolom takozvanog civilizovanog sveta. Kao vrhovni vladar, Car Avgust (Luka 2:1) je vladao svetom svojom gvozdenom rukom. On je izdao proglas da se treba napraviti popis stanovništva i tako je sve u carstvu prisilio da mu se pokore. Koja moć! Koji autoritet! Ljudskom oku je sigurno izgledalo da je Car donosio sve odluke.

No, ko je stvarno kontrolisao celu situaciju? Da li je to stvarno bio Car? Nema šanse! Biblija ne ostavlja nimalo sumnje da je Bog bio taj koji je suvereno vladao svetskim događajima toga vremena kako bi pripremio pozornicu za rođenje Spasitelja čovečanstva. Moćni je Car bio samo marioneta u rukama svemogućega Boga (Priče 21:1).

Jedan od starozavetnih proroka predvideo je da će se Mesija roditi u Vitlejemu judejskom (Mihej 5:2). No, Vitlejem je bio samo jedan mali, nevažni gradić, a Marija je živela severnije u galilejskom gradu Nazaretu (Luka 2:4). U stanju u kakvom je bila, Mariji je putovanje od gotovo 160 kilometara po teškim, neravnim putevima izgledalo teško izvodljivo, gotovo nemoguće. No, Bog je pokrenuo Cara i svet kako bi se to desilo i Mesija je rođen na vreme, prema rasporedu i u Vitlejemu.

Lekcija tadašnjeg ambijenta sigurno se može primeniti i na današnje vreme. Bog još uvek ima kontrolu nad situacijom u svetu. Možda izgleda da svetski vladari i političke vođe donose sve važne odluke, no Bog je još uvek na svom prestolju i ima konačnu kontrolu. Njegov plan pripreme svetske scene za povratak Isusa Hrista se realizuje taman prema rasporedu.

A njegov plan za živote nas kao pojedinaca, takođe, se realizuje u skladu sa Njegovom namerom za svakoga ponaosob. Možda ne možemo u potpunosti razumeti Božje bavljenje nama, kao što Marija i Josif nisu razumeli zašto je Bog dopustio da im se događaju "nevolje". Razmišljaj o znaku povezanom sa ovim rođenjem u odnosu na ogovarajuće prijatelje i rodbinu. Razmišljaj o situaciji u kojoj "za njih nije bilo mesta u gostionici" (Luka 2:7) u vreme Marijinih trudova. Razmišljaj o traumi bega noću u Egipat zbog Herodovog plana da pobije sve bebe u Vitlejemu (Matej 2:13-16).

Isto kao šta je u to vreme Bog činio nešto čudesno u životima Marije i Josifa kroz ove iskušavajuće okolnosti, On isto tako kontroliše situaciju u našim životima danas. I nasuprot nevoljama, možemo biti uvereni da je sve šta se događa usmereno ka našem konačnom blagoslovu (Rimljanima 8:28-29). Važno je zapaziti da ne postoji nigde zabeleženo da su se Josif ili Marija ikada žalili ili suprostavili Božjim putevima. Ponizno su se predali Božjoj kontroli sa svim svojim okolnostima. Može li se isto reći i za nas?

Lekcija od pastira

Nekoliko lekcija također možemo naučiti od pastira iz Lukinog izveštaja. Seti se da pastiri u to vreme nisu baš bili na vrhu društvene lestvice. Zapravo, bili su na jednoj od niže rangiranih stepenica društvene lestvice. Danas takve ljude nazivamo "običan narod". Ali, Bog je izabrao da najveće vesti čitave istorije prvo obznani običnim ljudima. Dobre vesti o Spasitelju čitavog čovečanstva nisu bile objavljene caru Avgustu, niti "bogatim i slavnim" ljudima u Rimu.

Ni verske vođe Jevreja takođe nisu bili prvi koji su čuli dobre vesti, iako se Božji glas preko proroka i anđela nije čuo gotovo 400 godina. Bog je izabrao da najveću objavu svih vremena objavi jednostavnim pastirima koji su u noći čuvali svoje ovce. Božja ocena "važnih ljudi" ovog vremena je značajno drukčija od ljudske.

Bog još uvek donosi dobre vesti običnim ljudima. Spasenje se ne nudi samo intelektualcima ili društvenoj eliti. Dobra vest je za svakoga, jer Bogu je stalo do svakoga: "...Gospod... neće da ko pogine, nego svi da dođu u pokajanje." (2. Petrova 3:9). Može li se isto reći i za nas? Većina nas mora priznati da često zanemarujemo ili se opiremo podeliti Hrista sa onima koji su odbačeni iz društva i sa drugim "običnim narodom" koji na prvi pogled ne izgledaju sasvim normalno. Nemojmo nikad zaboraviti da je Bog najbolje vesti najpre obznanio pastirima.

Još lekcija od pastira

Neke druge lekcije od pastira nalazimo u njihovoj reakciji na dobru vest. Pastiri nisu posumnjali u Božju poruku, niti su kasnili sa svojom reakcijom na nju. Rekli su: "Poći ćemo tamo u Vitlejem i videćemo, što se je dogodilo... Otiđoše brzo tamo i nađoše..." (Luka 2:15-16 Šarić). Nije začudo što je njihova vera bila nagrađena. Oni koji danas sumnjaju u Božju reč moraju naučiti ovu lekciju od pastira. Moguće je da zbog ovoga naša vera danas izgleda bez radosti? (Jovan 15:11). Primećujete li da pastiri nisu samo verovali u ono šta je Bog rekao, već su i delovali po Božjoj reči.

Koliko često danas hrišćani zastanu na ovoj fazi delovanja po veri. Ne, oni ni jednog trena neće posumnjati u Bibliju, no propuštaju da deluju po onome šta ona kaže. Uzmite na primer reči našeg Gospoda u Mateju 6:25-34. Tamo nam se kaže da se ničega ne bojimo, jer će se Bog pobrinuti za sve neophodne stvari u našim životima, ako Mu samo verujemo i dajemo Mu čast. Verujemo li ovim stihovima? Naravno! Zašto smo onda sve vreme tako napeti u vezi sa svim? Zato što u suštini ne delujemo po Božjoj Reči. Pastiri nas mogu mnogo toga naučiti o delovanju po veri.

Luka 2:20 nam pokazuje jednu drugu reakciju pastira na dobru vest. Nakon šta su je čuli, vratili su se svojim kućama, svojim porodicama i svojim ovcama. Iako su videli Spasitelja i iskusili veliku radost koju su anđeli bili predvideli (Lk. 2:10), vratili su se svojim odgovornostima kao muževi, očevi i pastiri. Razlika je bila samo u tome što su se vratili svojim odgovornostima hvaleći i slaveći Boga (Lk. 2:20). Kakvi su samo svedoci bili u svojim domovima, zajednicama i na radnim mestima!

Neki hrišćani misle da kad postanu vernici ili kad dožive iskustvo "osvajanja vrhunca planine" sa Gospodom, da se sve mora dramatično i drastično promeniti. Odmah se žele ispisati iz škole, ili dati otkaz na svom sekularnom poslu te za sobom ostaviti svoje zemaljske obaveze i odgovornosti, kako bi mogli slobodno služiti i hvaliti Gospoda! Takvo je razmišljanje zasigurno nebiblijsko! Opredeljenost za Hrista treba za rezultat da ima da postanemo bolji studenti i radnici, odgovorniji supružnici, roditelji i članovi zajednice.

Više ne odugovlačimo sa našim zadacima i obavezama! Naše kredite otplaćujemo redovno! Na vreme dolazimo na određeno mesto dogovora! Istina je da će nas Gospod možda usmeriti ka novim područjima odgovornosti kako se, rastući u Njemu, naši prioriteti budu menjali. No, ne hvalimo i slavimo Boga okrećući leđa sadašnjim odgovornostima. Poput pastira, hvalimo Ga i slavimo vraćajući se istim odgovornostima, ali kao ljudi koji su promenjeni zauvek.

Lekcije znaka

Konačno, imamo i lekciju znaka. Znak da je Bog posetio svoj narod i da je Spasitelj došao - da je bio samo mala beba, odeven u komadiće odeće i položen u jasle. Kako jedinstveno! Zašto ne gromovi i munje? Zašto ne veliki zemljotres? Zašto ne natpisi na nebu? Zašto ne makar oreol oko bebine glave? Zato što je znak sam za sebe, taj znak novorođenog deteta, prikazao dobru vest - da je Bog postao čovek! Večni Božji sin, taj što je stvorio vasionu, u potpunosti se odrekao svih spoljašnjih manifestacija slave i veličanstvenosti, postao čovekom rodivši se kao ljudska beba.

Iz najveće rajske slave do najnižih uslova na zemlji - zamotan kao seljačka beba u komadiće odeće i položen u jasle iz kojih jedu životinje; to je znak koji je ne samo dokazao autentičnost Božje poruke, već je potvrdio dubinu i širinu Božje ljubavi za čovečanstvo. Takođe, znamo da se poniznost, koju je naš Gospod preuzeo na sebe, nije zaustavila na jaslama. Kako bi okajao naše grehe, ponizio se sve do smrti u krajnjoj nemilosti na rimskome krstu - najviši dokaz Božje ljubavi za tebe i mene (Filipljanima 2:5-8).

Znak za danas

Koji je to znak koji Bog daje danas kako bi dokazao autentičnost svoje poruke dobre vesti i kako bi dokazao svoju neprestanu ljubav za ljude? To nije niti fantastično prikazivanje na nebesima, niti veliko čudo na zemlji. Današnji je znak sličan znaku onog vremena - život Gospoda Isusa predstavljen u običnom, svakidašnjem okruženju. Hrist živi u svakom hrišćaninu, neovisno od toga gde smo. Naša tela su poput komadića odeće. Što postanemo skromniji i ponizniji, to će više život i ljubav našeg Spasitelja biti vidljiviji u nama (2. Korinćanima 4:7-11). Ovo je put koji je Bog izabrao da dopusti svom Sinu da bude viđen od strane sveta. Je li naš život znak koji dokazuje autentičnost Božje ljubavi?

Izvor: Grace & Truth Magazine, Dec. 1999. Preveo: Ante Miliša.
"Hristos, taj božanstveni čovek!"
- Goethe

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 2220
Ukupno: 2447926
Generisano za: 0.003''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/038/01.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.