• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

- Malahijinih sedam lekcija za danas

Postoji li ijedno područje u našem životu u kom Gospodu dajemo ostatke?

"Previše licemera!" plakao je, dok sam govorio na misiji izbavljenja. "Bog želi stvarnost!", nastavio je. "Ne trebaju mu foliranti!" Ne znam koji su bili motivi ovog čoveka da sa mnom podeli ovakvo svoje mišljenje, no bio je potpuno u pravu! Bog želi stvarnost u našoj ljubavi za Njega, dok Ga slavimo, dok Mu služimo. Božja želja za Njegov narod bilo koje generacije jeste da Mu odaje čast, svojim životima u svemu što radi i govori! Ovo je kratak sažetak Malahijeve poruke.

Malahija je bio poslednji prorok koji je govorio sve do Jovana Krstitelja, a Jovan se pojavio u jevanđeljima 400 godina kasnije. Ne znamo mnogo o Malahiji, čije ime u stvari znači "Moj glasnik", ali poslednja knjiga Starog zaveta nosi upravo njegovo ime. Njegovi savremenici su bili Agej i Zaharija, moguće čak i Nemija. Sva tri proroka opisali su nisko duhovno stanje Božjeg naroda. Nije nam kazano odakle je Malahija bio, niti kad ga je Bog pozvao u službu, no njegova je poruka bila jasna i tako potrebna Božjem narodu. Ni mi se danas nimalo ne razlikujemo! U stvari, i danas imamo mnogo stanja iz Malahijinog vremena. Iz njegove poruke možemo naučiti sedam važnih lekcija, koje će nam pomoći da budemo živi za Boga, u ovom našem vremenu.


1. Seti se Božje ljubavi

Malahijina poruka počinje upravo tamo gdje počinje svaki odlazak od Boga - u srcu. Narod Judeje je izgubio poštovanje za Božju ljubav, koju je Bog gajio prema njima. Mojsije im je rekao: "Jer si ti narod svet Gospodu Bogu svom, tebe je izabrao Gospod Bog tvoj da mu budeš narod osobit mimo sve narode na zemlji... što vas Gospod ljubi." (5. Mojsijeva 7:6-8). A Jeremija im je poručivao: "Ljubim te ljubavlju večnom" (Jeremija 31:3). Bog je pokazao svoju ljubav koju ima za njih, dajući im prednost pred Ezavovim potomcima i pomažući im da se vrate i izgrade opustošenu zemlju i dozvolivši im da vide Njegovu veličinu pokazanu nad drugima i izvan granica Izraela (Malahija 1:2-5). I pored svega, oni su još uvek pitali: Bože, "u čemu nas ljubiš"?

Ni mi danas nismo drugačiji. I naša srca lako mogu postati neosetljiva za Njegovu ljubav prema nama, i zaboravljamo da "U ovom je ljubav ne da mi pokazasmo ljubav k Bogu, nego da On pokaza ljubav k nama, i posla Sina svog da očisti grehe naše." (1. Jovanova 4:10). Počnemo li gubiti iz vida Njegovu veliku ljubav koju on ima za nas, druge će nas stvari polako početi privlačiti. Upravo to se dogodilo crkvi u Efesu - ostavili su svoju prvu ljubav (Otkrivenje 2:4). Dozvolili su da se toliko drugih stvari uvuče u njihove živote i stane između njih i Boga, i tako izgube svoju privrženost prema Hristu. To se upravo desilo Izraelcima u Malahijinim danima. Tražeći materijalne blagoslove kao dokaz Božje ljubavi, postali su slepi za sve šta je On učinio. Kao hrišćani, moramo neprekidno dopuštati Božjoj reči i Njegovoj ljubavi, koju on ima za nas, da neprestano osvežava i natapa naša srca.


2. Poštuj Boga

Zbog toga što su izgubili iz vida Božju ljubav, počeli su zaboravljati i Božju veličinu, i prezirati Njegovo ime. Stihovi iz Malahije 1:6-2:9 upućeni su sveštenicima koji je trebalo da podučavaju narod da treba dati čast, tj. uzdizati Božji karakter i Njegov ugled. Umesto toga, oni su te stvari smatrali malo vrednima - običnima. Treba nam biti jasno da Božje ime sadrži u sebi sve ono što On jeste - Njegove osobine, božanstvo i veličanstvo. Malahija je upotrebio frazu "Moje ime" najmanje osam puta kako bi ubedio sveštenike da su oni zanemarivali te stvari. Kad su pitali: "U čem preziremo ime Tvoje?" Malahija im je odgovorio na dva načina.

1) Prvo, ovi sveštenici su Gospodu davali ono što mi nazivamo "ostacima" (Malahija 1:6-14). Žrtvovali su bolesne i hrome životinje koje ne bi na poklon dali ni svom starešini. Međutim, oni su se usudili da ih donose pred Gospoda? No pre nego što budemo prestrogi prema njima, hajde da preispitamo naše vlastite živote. Postoje li područja u našim životima gde i mi Gospodu dajemo ostatke - ono što nam ne treba? Ponašamo li se i mi tako kao da Njegovo ime ima malu vrednost? Lako je dati Mu nedelju i možda jedno veče tokom sedmice, no On želi od nas da budemo žive žrtve, sveti i Njemu prihvatljivi, svaki dan našega života i svim stvarima koje posedujemo (Rimljanima 12:1). Veoma je lako je zaboraviti da bi svaka oblast našeg života trebalo da je na čast njegovom imenu.

2) Drugo, ovi sveštenici su najbolje zadržavali za sebe. Izgubili su iz vida privilegiju što su Božji predstavnici, i negirali su Njegov Zakon (Malahija 2:1-9). Malahija 2:5-7 pruža šest osnovnih uslova ako želimo predstavljati Boga.

Prvo, treba imati strahopoštovanje prema Bogu. Ako se ovo izgubi, naše će se svetlo svedočanstva zamagliti i On će imati male koristi od nas u ovom mračnom svetu. Drugo, treba poznati i objavljivati istinu. Potaknuti smo da vredno sebe predstavimo Bogu, kao radnici koji se nemaju čega stideti i koji pravilno dele Reč istine. A rečeno nam je da propovedamo samo istinu (2. Timoteju 2:15, 2. Timoteju 4:2). Treće, treba se okrenuti i stajati podalje od greha: "Beži od želja mladosti" (2. Timoteju 2:22). Četvrto, treba da hodamo sa Bogom svakodnevno u Njegovoj Reči i u molitvi. Peto, treba druge usmeravati ka Hristu, a ne ka sebi samima. Šesto, nikada ne smemo zaboraviti da smo mi Božji glasnici. Sveštenici Malahijinog vremena nisu izvršavali ovih šest osnovnih stvari i tako su sramotili ime svoga Boga. Neka nam Gospod pomogne da rastemo u našem poštovanju onoga šta On jeste i u šta nas je doveo.


3. Preispitajmo našu vernost

Malahija je onda izazvao celi narod da preispita svoju vernost Bogu u dva područja.

1) Prvo je ukazao na to da oni jedan drugoga tretiraju "izdajnički" (Malahija 2:10), to jest, nelojalno, neverno i podlo. Podsetio ih je kako su neiskreni u svojim međusobnim odnosima, u koje su dovedeni i koliko su i Njemu samom bili neiskreni. Mi se takođe moramo podsetiti naših međusobnih odnosa, kao hrišćani. Pavle nas izaziva: "Zato odbacite laž, i govorite istinu svaki sa svojim bližnjim; jer smo udi jedan drugom." Dalje on nastavlja: "A budite jedan drugom blagi, milostivi, praštajući jedan drugom, kao što je i Bog u Hristu oprostio vama. (Efescima 4:25 i 32). I mi možemo biti podjednako krivi ako se izdajnički i licemerno odnosimo jedni prema drugima, poput ljudi Malahijinog vremena.

1) Drugo, prorok se suprotstavio muškarcima iz naroda po pitanju razvoda od svojih žena i ženidbe sa pagankama (Malahija 2:11-16). Ovo je, takođe, nazvao izdajništvom. U stvari reč "izdajnički" pojavljuje se čak pet puta u drugom poglavlju. Ovi muškarci su kršili svoje zavete Bogu i svojim ženama, odnoseći se prema njima kao prema bezvrednim stvarima. Ovo se na mnogo načina dešava i danas, pošto bračni odnosi u očima mnogih imaju veoma malu vrednost. Malahija ih je podsetio na četiri stvari na koje se svaki muž mora podsetiti: prvo, da ostane sa ženom iz svoje mladosti; drugo, ona treba biti njegova družica; treće, ona je njegova žena prema zavetnom odnosu sklopljenom pred Bogom; i četvrto, Bog mrzi razvod (Malahija 2:14-16). S obzirom da se ni jedan od ovih standarda nije promenio i sami bi trebalo da se zabrinemo. Drugim rečima, treba da preispitamo naše odnose i se pobrinemo da našim partnerima budemo verni u mislima, rečima i delima.


4. Odgovori na Božju pravdu

Kako da odgovorimo na Božje vođstvo tj. suverenost? Da li da ispitujemo način na koji on deluje u našim životima? Malahija je nastavio da izaziva narod upravo po ovom pitanju (Malahija 2:17-3:6). Mnogi od nas su pitali: "Zašto se loše stvari događaju dobrim ljudima i zašto se dobre stvari događaju lošim ljudima?" Lako možemo postati poput naroda u Malahijino vreme. Ljudi su pravdali sami sebe, a korili Boga zbog svojih teških okolnosti. No moramo se setiti da Bog kaže: "Jer misli moje nisu vaše misli, niti su vaši putevi moji putevi... Nego koliko su nebesa više od zemlje, toliko su putevi moji viši od vaših puteva, i misli moje od vaših misli." (Isaija 55:8-9).

Narod je pitao: "Gde je Bog pravde?" Malahija je odgovorio najajvljujući dva glasnika - Jovana Krstitelja i Gospoda Isusa. Jovan Krstitelj (Malahija 3:1, Matej 11:10, Marko 1:2, Luka 7:27) je imao jedinstvenu privilegiju propovedanja na kraju Starog i početku Novog zaveta. Kako je Jovan Krstitelj odgovorio na njihovo pitanje o Božjoj pravednosti? Pokazao je Izraelu na Isusa kao Božje jagnje (Jovan 1:29-31). Kada je Isus došao na ovaj svet, došao je kao zamena za grešnike. On je na krstu u potpunosti zadovoljio Božju pravdu. (Rimljanima 3:21-26).

Drugi glasnik u stihu 3:1 je sam Gospod. Malahija 3:2-6 govori o drugom dolasku Gospoda, kada se vrati kao Car nad carevima. Doći će nenajavljen (Matej 24:36) kako bi očistio nepripremljen i nečist narod. Toga će dana Gospod Isus doći sa bespoštednim sudom prema svemu šta je nepravedno (Malahija 3:5). Daje li odgovor ovo na njihovo pitanje o pravednom Bogu? Malahija ih podseća da Bog ima program koji mi ne možemo videti, ni razumeti. On vidi celu sliku, dok mi možemo videti samo jedan njen delić. Kada pitanja navru, treba se setiti da je Bog BOG. Niti se On menja, niti se menjaju Njegovi planovi, Njegova ljubav, Njegova milost, ili Njegova Svetost.


5. Odbij krasti od Boga

Peta lekcija koju je Malahija podučavao jest da ne krademo od Boga. Postoji mnogo načina na koje se može krasti od Boga, od onoga šta po pravdi pripada Njemu. Dok naše vreme, talenti i desetine u potpunosti pripadaju Bogu, Malahija nas izaziva sledećim (3:7-12), izazovom, davanjem desetka. Desetak je bio deset procenata od roda žita, voća, životinja ili novca (3. Mojsijeva 27:30-34, Nemija 13:5). Unutar hrama su postojale posebne prostorije u kojima su se ti desetci skladištili.

Davanje desetka se smatralo, kao jedan od načina slavljenja Boga, čak i pre nego što je Zakon bio dat (1. Mojsijeva 14:20, 1. Mojsijeva 28:22, Jevrejima 7). Ako bi bilo ko zadržao svoj desetak on je tada krao od Boga, tj. uskraćivao to slavljenje. U Novom zavetu nema direktne zapovesti za davanje desetka, no u 1. Korinćanima 16:1-2 se sugeriše da hrišćani daju koliko god su u mogućnosti. U 2. Korinćanima 7:9, davanje se povezuje sa milošću. Druga stvar koju Malahija ističe jest da kadgod krademo od Boga, onda takođe potkradamo i sami sebe, uskraćujemo sebi blagoslove koje Bog želi podeliti sa nama. Ovi blagoslovi ne moraju biti uvek materijalni (2. Korinćanima 9:6-15), no setimo se Bog nije čoveku nikakav dužnik i da Bogu nikad ne možemo dati više no što On je u stanju dati nama!


6. Odbij iskušenje za jadikovanje

Nema ništa lakše od jadikovanja i kukanja. Nikakva nadarenost nije potrebna da bi se kritikovali drugi ili okolnosti života. Samo jedna reč depresivne kritike će imati snažan uticaj na veru svih oko nas. To je još jedna lekcija koju je trebalo da nauče ljudi onog vremena. A to je da su njihova gunđanja bila okrenuta protiv Boga. Osećali su, kao da je beskorisno služiti Bogu: "Koja je moja korist od toga?" bio je njihov odnos (Malahija 3:13-15) prema službi. I sami se često osećamo na isti način pitajući se: "Zašto ići u crkvu kad tamo stalno slušamo iste poruke?" Lako je kritikovati naše duhovne vođe, no ono šta treba da uradimo jeste da molimo za one koje je Gospod podigao da bi nas vodili bliže Bogu (Jevrejima 13:7-17).

Narod se, takođe, žalio na to, da su zli napredovali, dok su oni patili. S vremena na vreme se možemo umoriti služeći Mu, te i sami možemo početi da se osećamo na isti način. Tada moramo pogledati na predmet naše vere, na Gospoda Isusa. On je najuzvišeniji primer kakav treba biti jedan Božji sluga. Naše oči treba da su fokusirane na Njega, ne samo kako bi imali snage da Mu služimo sa radošću, već kako bi i sami sve više postajali poput Njega!

Malahija nam nudi tri saveta koji će nam pomoći da ne jadikujemo. Prvo, posedovanje straha Božjeg. On će nas podsticati da Bogu uvek damo prioritet u našim životima - da razmišljamo o Njemu, Njegovim osećajima, i Njegovim zapovestima. To je ono što znači bojati se Gospoda. Popularni izraz našeg vremena je: "Šta bi Isus uradio?" Kada bi ovo pitanje postalo više od puke fraze, ono bi nam uistinu pomoglo da se više bojimo Gospoda. Druga stvar koja se spominje jest da treba često da razgovaramo jedan sa drugim. Važno je da imamo hrišćanske prijatelje sa kojima možemo podeliti Hrista. Kada bi jedan sa drugim više razgovarali o Hristu, imali bismo manje vremena za jadikovanje i kritikovanje. Treća stvar je meditiranje nad Njegovim imenom. Jer svako Gospodnje ime opisuje Njegov određeni karakter, Njegovu lepotu i njegovu veličinu. Gospod Isus je istinit, plemenit, pravedan, svet. Jedino u Njemu možemo naći istinske vrline i nešto šta je vredno slavljenja (Filipljanima 4:8). Hajde da meditiramo o Njemu!


7. Raduj se Danu koji dolazi

Sedma i posljednja Malahijeva lekcija nas uči da se radujemo dolazećem Gospodnjem Danu. Ovo nije neki verski zanos, već Njegov stvarni drugi dolazak, kada dođe da vlada, kada će Gospod doći po svoje.

Poput Sunca Pravednosti, Gospod Isus je Izraelova nada. Tokom ovog vremena Gospod Isus će vladati kao Car nad carevima, a Crkva će takođe vladati sa Njim. Svaki hrišćanin bi sa uzbudljivim iščekivanjem trebalo da gleda ka tom dolazećem danu - Njegovom Danu!


A šta je s nama?

Malahijeva poruka je bila usmerena pravo u srce problema i izazivala je ljude da ozbiljno preispitaju svoje živote u sedam važnih područja. I mi danas uradili bismo dobru stvar kada bi smo dopustili Božjem Duhu da ispita naša srca na isti način, kako bismo videli jesmo li stvarni (ispravni) u svemu što radimo za Njega.