• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

1) NETOLERANTNA TOLERANCIJA

Poziv na toleranciju zvuči politički korektno. Međutim, sadrži li on skrivenu opasnost za Hristove sledbenike? Da li je ljubav isto što i tolerancija?

Ne baš tako davno, reč "tolerancija" je značila "izdržavanje ili podnošenje nekoga ili nečega ko nam se (ili što nam se) nije baš lično sviđao-(lo)". Međutim, ta reč je sada redifinisana na "sve vrednosti, sva verovanja, stilove življenja, ili da svačija tvrđenja su jednaka tj. istinita". Pobijanje toga bi značilo da je osoba "netolerantna" i stoga vredna prezira. Šta ovo znači za hrišćane?

Isus je rekao: "Ja sam put i istina i život; niko neće doći k Ocu do kroza me." (Jovan 14:6).

A apostol Petar je rekao: "U ime Isusa Hrista Nazarećanina, koga ste vi raspeli, koga je Bog podigao iz mrtvih... Nema ni u jednome drugom spasenja; jer nema drugoga imena pod nebom, danoga ljudima, kojim treba da se spasemo." (Dela 4:10-12).

Nova definicija "tolerancije" čini tvrdnje hrišćana na ekskluzivnost "netolerantnima", što navodno opravdava toliko anti-hrišćanstva u medijima i obrazovnom sistemu.

No ovaj argument je očigledno nelogičan i samoopovrgavajući. A to je, ako ovi advokati "tolerancije" odbacuju hrišćanstvo, onda oni ovo verovanje ne tretiraju "jednakim". Znači, u praksi, da parafraziram Džordža Orvela u Životinjskoj farmi, "sva verovanja su jednaka, no neka su ipak jednakija od drugih". Rezultat toga je ekstremna netolerancija prema hrišćanstvu od strane ljudi koji toliko govore o toleranciji svih pogleda. Ukratko, oni su netolerantni prema "netoleranciji", i na taj način bi trebalo da su netolerantni i sami prema sebi!

Licemerje nove tolerancije je nedavno pokazano na dva univerziteta. Na Texas Tech univerzitetu u Lubbocku, Majkl Dini, profesor biologije, rekao je da ni jednom studentu ne bi preporučio da upiše medicinsku školu ako ne veruje u teoriju evolucije. Dinov univerzitet je požurio da ga odbrani temeljeći to na "akademskoj slobodi".

Suprostavimo to onome što se desilo na univerzitetu Sidnej u Australiji. Određeni broj vrsnih akademika potpisali su jednu izjavu preko čitave stranice novinskog oglasa: "Prema bilo kom kriterijumu, Isus Hrist je jedna od najvećih osoba u istoriji. Više od toga, njegove tvrdnje da je On Božji Sin, koji je Boga učinio znanim i koji je preuzeo grehe ovoga sveta, može izdržati čak i najstrože ispitivanje. Ovo je naše ubeđenje, i mi potičemo svakog studenta da detaljno istraži ovu jedinstvenu ličnost, Isusa".

Ovo je probudilo histeriju o verskoj netoleranciji i zloupotrebi akademske slobode. Neki nehrišćanski studenti su čak izrazili svoje paranoične strahove o diskriminaciji, iako gore navedena izjava ne daje nikakve tvrdnje te vrste, za razliku od Dinijeve neskrivene netolerancije i diskriminacije naspram biblijskih hrišćana, koja je bezbrižno tolerisana.


Opasnost u opštoj filozofiji tolerancije

U opštoj filozofiji tolerancije skrivena je velika opasnost. U Australiji se formirala jedna grupa koja je sebe nazvala "Trpeljivost", i mnogi su je hrišćani smatrali bezopasnom organizacijom sa dobrim namerama. Cilj Trpeljivosti bio je da promoviše toleranciju svih religija, verovanja i doktrina. Glavna tema im je bila: "Moramo prestati biti netolerantni prema verovanjima drugih ljudi. Svako treba da ima pravo na svoje vlastito mišljenje po bilo kom pitanju."

Konačno, organizacija je izdala promotivni letak u kojem se prihvata ova "tolerancija" svih verovanja. Šta je prva stranica mogla da sadrži nego detaljnu listu svih stvari kojima su se oni protivili! Govore da su za toleranciju svih verovanja, ali su netolerantni prema učenju Stvaranja i apsolutima hrišćanstva.

Ljudi koji podučavaju toleranciju svih verovanja gotovo neizbežno se suprostavljaju hrišćanstvu. Oni ne mogu tolerisati hrišćane govoreći: "Ovde je ono što je ispravno, a ovde je ono što nije. Bog to kaže. I to je konačno." Njihov je odgovor: "O ne, to ne možemo tolerisati. Moramo tolerisati sva verovanja."

Šta oni u stvari rade? Oni su netolerantni prema temeljnim istinama hrišćanstva, jer apsoluti hrišćanstva se suprotstavljaju filozofiji koja kaže, "Sve je dozvoljeno ako je to u skladu sa ličnim mišljenjem (njegovom voljom, izborom) pojedinca." Nije teško uvideti da je ova popularna filozofija u stvari jako opasan anti-biblijski način razmišljanja, koji gotovo da može dovesti do stavljanja hrišćanstva van zakona.


Lično mišljenje i sleđenje Hrista

Postoji još jedno tužno gledište ove filozofije, a to je da svi ljudi imaju pravo na svoje mišljenje. Ovo se javno promoviše kao "ljudske slobode i prava" i ovo polako prožima sve delove našeg društva, čak i neke crkve.

Što se danas događa kad se crkve dotaknu pitanja kao što su abortus, homoseksualnost, uloga žene u crkvi, i tako dalje? Prečesto, hrišćani jednostavno nude mnogo različitih mišljenja revnosno iznoseći svoje vlastite ideje i verovanja. A njihove vođe često u tome učestvuju samo da bi saželi ova različita stanovišta bez da ponude konačne zaključke o tome šta je dobro, a šta je loše, šta jeste u skladu sa Božjom Reči, a šta nije.

Čudesna istina je da, kao hrišćani, mi možemo naše živote temeljiti na nečem daleko bitnijem od pustih ličnih mišljenja! Mi imamo utemeljeno znanje od Beskonačnog Stvorenja, našeg Stvoritelja, koje treba da nas upravlja. A zabeleška ovog najosnovnijeg znanja počinje najosnovnijom od svih knjiga, Postankom (Prva Mojsijeva). Naš Stvoritelj nas nije ostavio da tražimo svoj vlastiti put, on nam je obezbedio smernice i specifične principe po kojima trebamo živeti. Hrišćanske vođe bi trebalo da podsećaju ljude da smo mi u vlasništvu Boga i stoga je On taj koji određuje pravila. Ono što On kaže mora predstavljati temelj svih naših razmišljanja i ponašanja.

Naši zaključci moraju biti bazirani na temelju Božje Reči, a ne na pogrešivom ljudskom mišljenju - filozofijama!

2) RAZLIKA IZMEĐU
TOLERANCIJE I HRISTOVE LJUBAVI

Moramo ponizno slediti istinu. Danas je možda teško govoriti istinu, no Isus je rekao, "Istina će vas osloboditi".

Slediti istinu u ovom kontekstu znači suprotstaviti se novoj doktrini tolerancije. To znači podučavati našu decu da zagrle sve ljude, ali ne sva verovanja. To znači pokazati im kako slušati ljude i učiti od njih, bez da se obavezno slože sa njima. To znači pomoći im da hrabro, ali ponizno govore istinu, čak i ako to znači da će biti predmet ismejavanja ili mržnje.

Međutim, uvek moramo imati na umu što nam je rekao apostol Petar: "Nego Gospoda Boga svetite u srcima svojim. A budite svagda gotovi na odgovor svakome koji vas zapita za vaše nadanje." (1. Pet. 3:15).

Moramo agresivno vežbati ljubav. Izgleda da svako voli ljubav, no tako ih malo prepoznaje kako je ljubav nekompatibilna sa novom tolerancijom. Tolerancija jednostavno izbegava da uvredi bilo koga. Moramo pomoći našoj deci da žive u ljubavi, koja aktivno traži da promoviše dobro u drugoj osobi.

Tolerancija kaže, "Moraš odobriti ono šta ja radim."

Ljubav odgovara, "Moram uraditi nešto još teže, voleću te čak i kad me tvoje ponašanje duboko vređa."

Tolerancija kaže, "Moraš se složiti sa mojim mišljenjem."

Ljubav odgovara, "Moram uraditi nešto još teže; reći ću ti istinu, jer sam uveren da će te 'istina osloboditi', u svakom smislu."

Tolerancija kaže, "Moraš mi dopustiti da živim na svoj način."

Ljubav odgovara, "Moram uraditi nešto još teže; pomoći ću ti da slediš bolji put, jer verujem da zaslužuješ ono najbolje."

Tolerancija pokušava biti neuvredljiva; dok ljubav preuzima rizik. Tolerancija slavi podelu; dok ljubav traži jedinstvo. Tolerancija ništa ne košta; za ljubav se mora dati sve - napraviti žrtva.

Verujem da se grozan potencijal nove tolerancije može izbeći, ali samo obnovljenom posvećenošću za istinu, pravdu i ljubav. Samo ovaj moćni trio vrlina može učiniti da spreči društvena propast. On može doneti istinsko zajedništvo i kulturu u sredini različitosti i neslaganja.