Naslovna » Magazin » Arhiva » #38 » ....

Marketing prevare

Moris Roberts

Đavolova velika sposobnost, je u tome što ljudima konstantno nameće primamljive ponude, ali iza svega toga je uvek neka skrivena i neprijatna stvar po njih. Njegove laži, zamke i jeresi nikada nisu potpuno nove. Uvek ih iznova i iznova koristi. Uvek su stručno upakovane i primamljivo ponuđene svakoj novoj generaciji. Đavolovu genijalnost je moguće videti u njegovoj sposobnosti da prezentira laž kao istinu, slano kao slatko, tamu kao svetlost, otrov kao lek i greh kao vrednost. Ako čovek ne pazi, đavo ga može ubediti da ispije čitav bokal prljave vode kao čašu vina, ili da hrani svoju dušu pomijama umesto probranom hranom. Sposoban je neprimetno prinuditi pametnog čoveka da se na bogosluženju ponaša kao budala, sposoban je obrazovanog navesti da veruje dečjim bajkama i mnoge može navesti da omalovažavaju i vređaju druge ljude, istovremeno govoreći kako su oni vrlo pobožni ili borci za toleranciju i ljudska prava.

Sa nepravdom je uvek vezana neka laž. Kada se nepravednost pojavi u religioznim pitanjima, to uvek rezultira odbacivanjem vere ili njenom podsmevanju. Đavolji cilj je da umanji vrednost obožavanja Boga i da promeni pobožnost u glumu i imitaciju, što uvek dovede do podsmevanja. Na ovaj način, đavo ljudima oduzima Hrista, sakriva evanđelje i onemogućuje im ulazak u nebo.

"Tajna bezakonja" (2. Solunjanima 2,7) ukazuje na to da sve zablude imaju dublji koren nego što se to na prvi pogled čini. Nepažljivom gledaocu može mnogo grešaka izgledati potpuno bezazleno: "Isus ima sličnu suštinu kao i Otac", "Biblija sadrži Božju reč", "Sveto pismo i sveta tradicija su Božja reč", "Paklena vatra jeste metafora", "Samo crkva može ispravno tumačiti Bibliju", "Na zemlji mora postojati samo jedna vidljiva Glava vidljive Crkve", itd. Spisak sličnih prevara bi mogao biti beskonačan. Koliko god takvi iskazi izgledali bezazleno, njihovo poreklo i kraj je u paklu. Sve su to jako lepo upakovane prevare, koje nepažljivi ljudi primaju kao bezopasne izraze pobožnosti i odanosti "svojoj veri". Iza ove pobožne nepravednosti se sakriva pogubna inteligencija i manipulacija, koja jako vešto pozlaćuje poluistine tako, da izgledaju kao potpune istine i stručno sastavlja pogrešne formulacije tako da izgledaju kao najveće istine.

Đavolovo delovanje u propagiranju lažnih doktrina se očigledno ne ograničava samo na produkciju laži i njeno prezentovanje. Čini se, da on ima moć da hipnotiše ljudsku misao. Na to misli i apostol Pavle, kada pita crkvu u Galatiji:

O nerazumni Galati! Ko vas je opčinio da se ne pokoravate istini? (Galatima 3,1)

Malo pre toga su primili učenje pravog evanđelja. Sada su već napola uvereni u potpunu suprotnost! Pavle im, veoma začuđen, piše:

Čudim se da se tako odmah odvraćate na drugo jevanđelje od Onog koji vas pozva blagodaću Hristovom. (Galatima 1,6).

Laž na koju su se uhvatili, je bila toliko prihvatljiva, da su zamalo odbacili istinu! Njihovi umovi su bili pod omamljujućim uticajem - bili su vešto izmanipulisani.

Ovaj faktor manipulacije ne sme da se ignoriše. Laž može biti fascinantna i privlačna. Ponekad privlači intelekt ("kao Bog ćeš raspoznavati dobro i zlo"), ponekad je to želja za moći (Diotref, koji je želeo da bude uvek prvi u svemu), ponekad je to želja za nečim novim (naklonost ka izmišljenim događajima), ponekad je to želja za užicima u ovom životu ("više je ljubio ovaj svet"). Laž nam se servira ne samo lepo upakovana, nego i efektno reklamirana.

Đavolova sposobnost da propagira laži je usko povezana sa njegovom neumornom istrajnošću, sa kojom prati kako se iz godine u godinu menja religiozno raspoloženje. Da li ljudi u crkvi žele probuđenje? Neka ga imaju barem kao burno emotivno iskustvo, koje će biti reklamirano kao "delovanje Duha"! Da li ljudi u crkvi vide da ih je sve manje i manje? Potreban im je novi program koji će sve to dovesti u red. Da li se ljudi u crkvi osećaju intelektualno manje vredni? Moraju da imaju propovednika koji razume najnoviju teoriju religije. Čeznu li ljudi za crkvenim jedinstvom? Mogu ga imati ako se crkva ujedini u jednu masu bez veroispovesti. Da li je crkva izgubila svoj autoritet? Mora da ima prisniju vezu sa jedinom "Svetom Crkvom apostolskom". Đavo će ljudima pružiti sve osim jednostavnog Hristovog evanđelja. Sve mogu imati, ali bez živog Hrista.

Jedan od velikih đavolovih prijatelja jeste gosp. Verski fanatik. On je za sotonu veliki i neprocenjivi pomoćnik, i njegov uspešni prodavac religioznih laži. Verski ekstremista jeste čovek koji revnuje u tome da se "ispravna stvar" što više preuveliča i nametne. Može se reći da su se sve velike istorijske greške dogodile zahvaljujući pomoći verskih ekstremista.

Religiozni ekstremisti su tokom cele istorije pretvarali istinu u laž. Od zakona prave samo puko poznavanje njegovih odredbi, ali ne i življenje istih, od vere iluziju, od pastoralne službe strogu kontrolu, od biblijskog odvajanja monaško zatvaranje, od propovedanja govorništvo, od tajne misteriju, i od pobožnosti farsu. Ekstremista izvlači zaključke koji sve više i više stežu slušaoce i sledbenike. Oslepljuje ih i ispira im mozak, pa više nisu kadri misliti svojom glavom, već samo slepo slediti "jedinu istinu".

Međutim, veliki neprijatelj đavolove trgovačke strategije jeste hrišćanin koji otvoreno razmišlja o stvarima oko sebe. On je taj koji pažljivo čita Sveto Pismo, nastoji ga otvorenim umom (bez predrasuda) shvatiti i trudi se da prema njemu i živi. On je čovek koji sve ispituje. On analizira stare "stinite", ali i nove "obećavajuće" religiozne metode i prakse, koje se naglašavaju u učenju i u bogosluženju crkve. Hrišćanin koji razmišlja, i ne prihvata sve zdravo za gotovo, jeste teret u svakoj crkvi koja teži da bude "moderna" i od sveta prihvaćena, kao i tamo gde se želi "ugraditi" kontrola čoveka - kroz manipulacije.

Hrišćanin koji razmišlja i analizira, zna za mnoge loše i zle stvari iz crkvene istorije, i ima ne baš omiljenu naviku da poredi sa ono što se već desilo u istoriji sa ovim što se dešava danas. Tvrdoglav je, i uglavnom odbija da promeni staro dobro učenje Biblije za neko neprovereno - novo. Ne voli ono staro samo zato što je staro, nego voli to što je istina, zato što je to istina. Voli sve što je ispravno, zato što je ispravno. Više mu je stalo do istine, makar i bolne, nego do zablude ma koliko umilno zvučala. Takav čovek želi samo "slavu koja od Boga dolazi".

Od svih kupaca kojima đavo nudi svoju robu, niko nije toliko nepoželjan, kao što je to hrišćanin koji razmišlja svojom glavom. Takav čovek sve kvari. Nekada bi đavo jednostavno pripremio gosp. Verskom fanatiku spaljivanje na lomači. Danas se mora zadovoljiti samo sa time što će takvog čoveka načiniti omraženim i ismevanim, staviće ga na naslovne stranice žute štampe, nazvaće ga staromodnim, netolerantnim, fanatikom, sektašom, itd, itd...

Prema: Zapas o dušu br. 76.
Tagged: jeres| đavo| prevara| laž|
"Ateista je kao nemudri čovek koji sazida kuću bez prozora, pa onda krivi Boga što čami u mraku."
- nepoznati

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 2495
Ukupno: 2493601
Generisano za: 0.005''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/038/03.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.