• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Proučavajući biblijsku istoriju znamo da je Bog u određenim prilikama govorio svojim slugama kroz vizije i snove. Na dan Pentekosta apostol Petar je citirao jedan odeljak iz knjige proroka Joilja.

"U poslednje dane, govori Bog, izliću od svoga duha na sve ljude, pa će vaši sinovi i vaše kćeri prorokovati, i vaši mladići će gledati viđenja, a vaši starci će snivati snove." (Dela 2:17)

9. jula 1970. godine, Bog mi je progovorio kroz duhovni san. Jasno mi je stavljano do znanja kako svoju službu treba da podredim onome što mi je pokazano u snu. Moja molitva je da i vi budete blagosloveni i inspirisani kao i mnogi drugi kojima sam ispričao ovaj san.

San

Na početku sna ja ulazim u neki ogroman stadion koji je bio dupke pun, a u vazduhu se prosto osećalo uzbuđeno iščekivanje u vezi sa onim što će se dogoditi. U pitanju je bila bejzbol utakmica i ja sam bio jedan od igrača. Na sebi sam imao crveno-beli dres svoga tima. Takođe, video sam i igrače protivničkog tabora. Bili su obučeni u crno-bele dresove.

Ušavši na atletsku stazu primetio sam da su svi moji saigrači raspoređeni na uzdužnoj liniji uz teren (sa spoljne strane) i u vatri nekako konfuzne prepirke sa protivnicima. Ja nisam želeo da ostanem uz aut liniju, pa sam pošao dublje u teren, nadajući se da će i ostali krenuti za mnom. Čim sam pošao ka centru igrališta jedan protivnički igrač je krenuo sa mnom. Moj um je bio potpuno zaokupljen igrom. Podigao sam pogled ka suncu i procenio da preostaje samo još dva sata dnevne svetlosti. Igra će, znači, morati da počne vrlo brzo.

Konačno se završila svađa na aut liniji i timovi su počeli da zauzimaju svoja mesta. Moj tim je bio u polju, a protivnici na udarcu. Ja sam otišao u levo polje razumevajući da za sada ostajem izvan igre. Pogledao sam trenera koji se nalazio na sredini borilišta. Pokretom mi je pokazao da je moja dužnost motrenje na treću bazu i ja sam smesta zauzeo svoj položaj.

Zatim smo počeli sami sebe da bodrimo. Izgovarali smo jedni drugima reči ohrabrenja ne bi li kako podigli svoj borbeni duh. Potom smo prešli na vežbe istezanja - ispružili smo ruke, ukrutili kolena i saginjali se dodirujući dlanovima travu. Bili smo spremni za igru.

Bacač je zavitlao svoju prvu loptu. Igrač što je sa palicom dočekivao loptu opalio je po njoj iz sve snage. Lopta je poletela visoko preko moje glave i pala daleko, daleko izvan terena. Strah je zgrabio moje srce. Pomislio sam: "Ako je svaki njihov igrač tako snažan, kakve šanse mi uopšte imamo?" Shvatio sam kako moram biti veoma oprezan i nervozno sam se premeštao s noge na nogu. Krene li sledeća lopta u mom pravcu moraću biti spretan kao mačka - spreman da skočim na bilo koju stranu, uhvatim loptu i izbacim protivnika iz igre. Upravo u ovom trenutku san se završio. Kada sam se probudio i počeo da se prisećam sna moja prva reakcija je bila razočaranost. Ja sam voleo bejzbol i bio sam tužan što se san nije nastavio do kraja igre.

Tumačenje

Duhovni snovi ne mogu sami od sebe da se razumeju, za njih je neophodno tumačenje. Kada me je Duh Sveti narednog jutra podsetio na san, počeo je i da ga tumači. Dograbio sam olovku i papir zapisujući što sam brže mogao interpretaciju koja je stizala. Sve je bilo razjašnjeno za samo nekoliko trenutaka. Ono što mi je Duh otkrio ja sam zapisivao bez svojih komentara.

Teren za igru je ceo svet. Tribine sa gledaocima su slika koju opisuje stih iz poslanice Jevrejima:

"Zato, dakle, i mi kada imamo oko sebe toliki oblak svedoka..." (Jevr. 12:1)

Gospod mi je rekao da su oni na tribinama taj veliki oblak svedoka. Bili su to hrišćani koji su živeli u raznim epohama, a sada su sa nebesa gledali na svet. Svi patrijarsi i sveci Starog i Novog zaveta su bili na tribinama. Avram, Isak, Jakov, Josip, David, Danijel, Jeremija, Isaija, Petar, Jakov, Jovan i svi ostali. U prethodnim generacijama oni su nosili "štafetnu palicu". Mnogi od njih su bili veliki igrači i sada se nalaze u dvorani slavnih (kao što nam to otkriva poslanica Jevrejima u jedanaestom poglavlju), a sada nas navijajući posmatraju da vide kako ćemo igrati mi, današnja generacija.

Zatim mi je Bog progovorio: "Ovo je stvarni svet! Sada se događa konačni sukob između sila zla i pravednika. Utakmica u kojoj se nalaziš odlučuje o prvaku sveta!"

Dresovi na igračima su imali sledeće značenje. Naše uniforme su bile crveno-bele; crvena boja predstavlja krv Isusa Hrista i govori o snazi u njemu: "Oni su ga (satanu) pobedili krvlju Jagnjeta..." (Otk. 12:11); bela boja predstavlja čistoću. Oni koji se nalaze u Božjem timu, moraju biti okarakterisani čistoćom. Duh Sveti je stavio snažan naglasak na potrebu lične svetosti i praktične pravednosti. Nije vreme da se sa jednom nogom bude u svetu, a sa drugom u carstvu Božjem.

Protivnički tim je bio obučen u crno-belo. Crno je simbol zla što obeležava satanu i njegove zle rabote. Igrači protivničkog tima su bili jasno identifikovan kao "đavo i podanici". Bio sam zbunjen činjenicom što su i oni na svojim dresovima imali belu boju. Šta bi to moglo da znači? Još dok se pitanje formiralo u mom umu, Duh Sveti mi je odgovorio: "Crno-belo označava mešavinu dobra i zla." Satana nikada ljudima ne prilazi u crnom pokazujući svoje rogove. On nam prilazi u belom. Crno-belo predstavlja istinu i laž izmešano. Upravo u tome, u izmešanosti, se i nalazi njegova najveća snaga. Današnja generacija, više nego i jedna pre, je izložena toj pogubnoj mešavini dobra i zla, istine i laži.

"A Duh izričito kaže da će u poslednja vremena neki odstupiti od vere, obratiće pažnju na varljive duhove i demonske nauke..." (1. Tim. 4:1)

Ali kako to da sam i ja bio jedan od igrača tako važne utakmice? Moje prisustvo na terenu objasnio mi je Bog. Ja sam reprezent mnogih hrišćana koji su ušli na teren duhovnog rata i odlučno se suprotstavljaju silama pakla. Radoznalo sam rekao: "Ali Gospode, zašto su svi moji saigrači u svađi sa protivnicima i to na aut liniji?" Objašnjenje koje sam dobio glasi, da je to samo jedna od mnogih taktika neprijatelja. On pokušava da zadrži Božju decu u "autu"; da ih sveže kako se ne bi uključili u igru. Svađa predstavlja međudenominacione podele. Đavo zadržava hrišćane uz aut liniju zaposlivši ih da brane svoje doktrine i tradicije, ne shvatajući da su obmanuti. Došlo je vreme za Božje ljude da dođu u jedinstvo i da započnu utakmicu. U stvarnosti, to je ono što se dogodilo kroz veliko izliće Duha u poslednje dane.

Ono radi čega sam zabrinut je doba dana. Ostalo je još samo nekoliko sati dnevne svetlosti. Uistinu, dolazi noć kada neće moći da se radi. Mi živimo u poslednjim danima istorije i zato treba da koristimo svaki minut. Neizostavno moramo ući na teren i poraziti neprijatelje ljudske duše.

Konačno, timovi su ušli na teren. Jedan igrač nije tim! Faza istorije crkve u koju treba da uđemo zahteva timski rad - jedinstvo. Gospod me je podsetio da u jednom bejzbol timu postoji devet igrača. Broj devet upućuje na devet darova Duha i devet plodova Duha. Članovi Božjeg tima u ovom konačnom obračunu sa silama zla delovaće direktno, vođeni Duhom Božjim. Darovi Duha - reč mudrosti, reč znanja, vera, dar isceljenja, dar činjenja čudesa, proroštvo, dar razlikovanja duhova, različiti jezici i tumačenje jezika (1. Kor. 12:8-10) - će se manifestovati u njihovim životima. Plod Duha - ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, čestitost, dobrota, vera, krotost i uzdržljivost (Gal. 5:22-23) - će karakterisati njihove živote. Slava Bogu! On svoj tim izvodi na teren u našim danima. To je tim koji je ispunjen Duhom. Darovi Svetog Duha su ponovo prisutni u crkvi. Plod Duha je evidentan u životima Božje dece kao nikada pre. Barijere koje su nas odvajale i tako dugo zadržavale na aut liniji su prevladane. Denominacioni zidovi su srušeni. Doktrinalna pitanja koja su nas delila su spaljena. Isus je Gospod! Možemo zajedno da ga slavimo i da služimo jedni drugima pod dirigentskom palicom Duha.

Kada sam krenuo na teren, jedan protivnički igrač je pošao za mnom. U stvari, ja sam u borilište ušao zbog iskustva pomazanja Duha. Bio sam "obučen" u silu i počeo sam da napadam đavola. To se dogodilo pošto su darovi Duha počeli da se manifestuju u mojoj službi, a rezultanta sile je bila usmerena protiv gospodara zla. Krštenje u Duhu, naravno, nije kao kakvom čarolijom odnelo sve moje probleme - ruku na srce, problemi su mi izgledali veći nego ikada. Preko noći, većina mojih prijatelja su postali moji neprijatelji! Odbacili su me uz optužbu da sam ponosit i obmanjivač. Strah je stegao moje srce i pitao sam se šta će biti sa mnom? Demonska sila je u onoj areni krenula za mnom, da mi se suprotstavi.

U tom trenutku, stajao sam na levom polju. Znate li šta podrazumevam pod izrazom stajati na levom polju? Ta fraza se koristi da bi opisala osobu koja je zbunjena i ne zna gde se nalazi. Ja sam znao da sam na utakmici, i da sam na terenu, ali nisam znao šta bi trebalo da igram. Ovo je tačan opis dileme u kojoj sam se našao posle krštenja Duhom. Zar to nije opis mnogih hrišćana? Oni su na "terenu", ali zato što nikada nisu otkrili Božju volju za svoje živote, po tom terenu tek besciljno lutaju. Na taj način nisu baš nekakva pomoć timu. Mesto koje bi trebalo da popune ostaje prazno i u liniji (igrača) zjape rupe. Ali, tu je Trener, koji je spreman da pruži instrukcije svojim igračima. Ko je Trener? - Duh Sveti! A gde možemo da ga pronađemo?

Sada dolazimo do jedne čudne pojave u snu. Obično je trener uz aut liniju ili na klupi sa rezervnim igračima, a u mome snu on je bio na sredini terena. Gde je Duh Sveti danas? Upravo među nama! On je tu da bi nam pružio instrukcije čim dignemo pogled ka njemu. Meni je pokazao kako treba da pokrivam treću bazu. Malo kasnije ću vam reći kakvo značenje ima ta treća baza.

Ostali igrači su brzo zauzeli svoje pozicije i utakmica samo što nije počela. Krenuli smo sa uzvikivanjem reči ohrabrenja jedni drugima. Oh, kako to mora da je bila prijatna muzika Treneru.

"... i pazimo na to da jedan drugoga podstičemo na ljubav i dobra dela, da ne ostavljamo svoje skupštine, kao što neki imaju običaj, nego da bodrimo jedan drugoga utoliko pre ukoliko vidite da se približava sudni dan." (Jev. 10:24-25)

Potom je počelo naše zagrevanje. Gospod mi je stavio do znanja da su fizičke vežbe zagrevanja i treninga paralela sa duhovnim vežbanjem hrišćana. Imamo li nameru da ostanemo u neophodnoj kondiciji za duhovnu borbu, moraćemo da sledimo pravila duhovne fiskulture - da kleknemo na svoja kolena u molitvi, da podignemo svoje ruke u slavljenju i da savijemo svoja leđa (prignemo svoje glave) u obožavanju. Aliluja! Učesnici završnog konflikta (svetskog prvenstva) će uvek biti u vrhunskoj formi. Pobrinimo se da naredni biblijski stih nikada ne bude naša karakteristika:

"...jer su deca ovoga sveta prema svom rodu mudrija od sinova svetlosti." (Lk. 16:8b)

Kada se sportisti podvrgavaju disciplini i odricanju da bi osvojili kakvu zemaljsku nagradu, zar hrišćani ne bi trebali da budu spremni na plaćanje i veće cene za pobedu u najvažnijoj ikada odigranoj utakmici? Ali vratimo se sada onoj utakmici što upravo počinje. Bog mi je pokazao da se naš tim nalazi na polju - da je on tim koji se brani. "Isuviše dugo", govorio je Gospod, "moj narod se nalazi u defanzivi. Vreme je da pređe u napad. Dobra odbrana je važna, ali utakmica se ne može dobiti odbranom nego napadom. Crkva treba da pređe u ofanzivu, u duhovni rat - da izbacuje demone, da poražava poglavarstva i vlasti tame... Isus je rekao:

"Ali ako ja Božijim prstom izbacujem demone, onda je došlo do vas carstvo Božije." (Lk. 16:8)

Došlo je vreme za duhovnu borbu i duhovnu pobedu. Pre nego što carstvo Božje postane realnost u vašem ili u mom životu moramo se suočiti sa silama pakla i pobediti ih. Pre nego što crkva bude u stanju da ispuni Hristovo proroštvo u vezi sa svojom pobedom (Mt. 16:18), moraće da krene u ofanzivu na đavola. Ohrabruje što se ova poruka danas snažno širi crkvom. Đavo nailazi na sve veći otpor i prisiljen je da ustukne. Po prvi put vidimo njegova leđa, a to je predivan vidik.

Sećam se priče o dečacima koji su igrali fudbal na poljančetu. Neki čovek koji je tuda prolazio zaustavio se i upitao jednog od igrača šta misli o igri. Upitani odgovori da je utakmica sjajna. "A koji je rezultat?" - nastavi čovek da se raspituje. "35 prema 0", odgovori zajapureni fudbaler. Sledilo je pitanje: "Za koga?" - pa kada je doznao da to protivnici vode, čovek je konstatovao kako oni drugi opasno biju dečaka sa kojim razgovara i njegove saigrače. "A ne čiko, mi ne gubimo utakmicu", samouvereno odgovori dečak. Prolaznik je bio potpuno zbunjen i želeo je da zna kako to neko ko gubi sa 35 prema nula nije pobeđen. "Pa mi još nismo ni počeli da igramo", objasnio je mali fudbaler.

Kakva sjajna ilustracija Crkve. Đavo igra sve vreme i postigao je neke rezultate, ali sada će Crkva početi da igra, da napada i da ga pobeđuje. Amin!

Opet sam malo "odlutao" od svoga sna i zato vratimo se nazad - na san. Lopta je bačena. Udarač je snažno opalio po lopti koja je letela visoko i daleko, ali je ipak pala u aut. Gospod mi je rekao: "Želim da ti pokažem učinak dela vašeg neprijatelja. On je kao i ova lopta što si je sada gledao. Zli ima određenu snagu i ono što radi je veoma impresivno, ali sve vreme to je običan faul!"

Strah koji me je zahvatio je nešto što se redovno događa Božjim slugama dok gledaju šta satana radi. Pitaju se ima li ikakve šanse da pobede. Oduševljenje i elan im malaksavaju. Ali Bog ne podiže takvu Crkvu. On je Gospod militantne Crkve. On je čekao na generaciju kao što je naša da istrči na teren i zauzme ga, što ćemo pod njegovim vođstvom i učiniti. Jeste li u timu? Hoćete li napasti đavola?

U ovom trenutku sna sam razumeo da moram biti potpuno spreman. Moram igrati najbolje što mogu; gotov da skočim u bilo kom pravcu i izbacim protivnika iz igre.

"Pazite, dakle, brižljivo kako živite, - ne kao nemudri, nego kao mudri, iskorišćavajući vreme, jer su dani zli." (Ef. 5:15-16)

San se odjednom, kako se meni činilo pre vremena, završio. Pitao sam Gospoda zašto mi nije dopustio da vidim kraj utakmice. "Zbog čega te interesuje kraj?" - upitao me je. Objasnio sam mu da bih želeo da vidim ko je pobedio. "Sine", započeo je Bog predivnu besedu, "ne moraš da vidiš kraj igre. Ta, već je znaš. Moja Reč ti je otkrila, da si ti igrač tima što pobeđuje. A što sam rekao, to će se dogoditi. Ne, ne moraš da znaš završetak, ali svakako znaj da je završni boj počeo.

Da dragi hrišćanski prijatelju, mi smo generacija koja živi u poslednjim danima. Konačni obračun između sila zla i Božje vojske se događa. Na sve strane vidimo dokaze te bitke. Nema više vremena za odlaganje. Duhovni rat traje. Jeste li uključeni u njega?

Nastavak

Tumačenje sna još nije završeno. Bog mi je rekao i šta predstavljaju baze:

Prva baza, društveni odnosi.

Druga baza, poslovni odnosi.

Treća baza, crkveni odnosi. Zbog toga je trebalo da ja pazim na treću bazu. Na meni je bilo (to je bio moj zadatak) da ne dopustim đavolu osvajanje treće baze - crkve.

Osnovna baza ili kuća (home base) predstavlja upravo ono što joj ime kazuje - odnose u porodici. Duh mi je pokazao da sve počinje i završava u toj, home base. Kada igrači Božjeg tima dođu na igru, moraju krenuti upravo od te baze. Uopšte nema značaja koliko dobro "trče" oko društvenih, poslovnih i crkvenih odnosa ako nisu dobro krenuli od home base. Rade li tako, samo pokazuju svoje licemerje.

Bog stavlja poseban naglasak na ispravne porodične odnose. Zbog toga obnavlja muževe i očeve da bi zauzeli svoja mesta autoriteta u porodicama. Porodično ognjište je osnova duhovnog života. To je Božja sveta odrednica. Ukoliko nemamo pravilan život u kući, ni jedan drugi naš odnos neće biti ispravan. Demoni iz protivničkog tima bacaju snažne "felš" (rotirajuće) lopte ka našim domovima. Da bismo protivnika pobedili sveukupno, prvo ga moramo zaustaviti u njegovim napadima na naše porodice. A to znači, da svaki član treba zauzeti svoju (bazu) ulogu onako kako je to Bog odredio.

"Žene da se pokoravaju svojim muževima kao Gospodu... Muževi, volite svoje žene - kao što je i Hristos zavoleo Crkvu i samoga sebe predao za nju... Deco, slušajte svoje roditelje u Gospodu, jer je to pravo." (Ef. 5:22, Ef. 5:25 i Ef. 6:1)

Prvi ispit hrišćanskog života događa se u kući. Ukoliko ljubav, radost i mir u Duhu Svetom nije izvor naših života i odnosa između članovima domaćinstva, satana je zadobio pobedu. Kada nam postane jasno da se to dogodilo, da je Zli zakoračio u našu kuću, vreme je za duhovni rat. Porazite li satanu u svom sopstvenom životu i životima svojih ukućana bićete u stanju da duhovni rat prenesete i na druga područja života.

U paraboli o trunu i balvanu Isus je nedvosmisleno stavio do znanja, kako pre no što budemo mogli da služimo drugima, u red moramo dovesti sopstveni život. Osigurajmo se da nema ni jedne jedine svinje u našoj dnevnoj sobi.