• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"Tada dođe Isus s njima u selo koje se zove Getsimanija, i reče učenicima: Sedite tu dok ja idem tamo da se pomolim Bogu. I uzevši Petra i oba sina Zevedejeva zabrinu se i poče tužiti. Tada reče im Isus: Žalosna je duša moja do smrti; počekajte ovde, i stražite sa mnom. I otišavši malo pade na lice svoje moleći se i govoreći: Oče moj! Ako je moguće da me mimoiđe čaša ova; ali opet ne kako ja hoću nego kako Ti. I došavši k učenicima nađe ih gde spavaju, i reče Petru: Zar ne mogoste jedan čas postražiti sa mnom?

Stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast; jer je duh srčan, ali je telo slabo. Opet po drugi put otide i pomoli se govoreći: Oče moj! Ako me ne može čaša ova mimoići da je ne pijem, neka bude volja Tvoja.

I došavši nađe ih opet gde spavaju; jer im behu oči otežale. I ostavivši ih otide opet i treći put te se pomoli govoreći one iste reči. Tada dođe k učenicima svojim i reče im: Jednako spavate i počivate; evo se približi čas, i Sin čovečiji predaje se u ruke grešnika. Ustanite da idemo; evo se približi izdajnik moj." (Matej 26:36-45, vidi i Marko 14:32-41)

Ovo je jedan od najdramatičnijih i najdirljivijih trenutaka svih vremena. Nijedna od veličanstvenih predstava i drama ikada napisanih ili izvedenih nemaju takvu dubinu emocija kao ova priča. Od svih umetničkih dela koje su stvorili umetnici poput Šekspira, Poa i Folknera, nikad nijedno neće biti stvoreno, a da oslikava takvu moć sudbine i ostavlja tako dugotrajne tragove tragedije, kao što to ostavlja ova priča o Isusu u Getsemanskom vrtu.

U ovom biblijskom tekstu, Isus kao glavni lik, učesnik je najkritičnije duhovne bitke ikada vojevane. Uz njega su tu i njegovi najbliži učenici: Petar, Jakov i Jovan - poznatiji kao "Uski krug". I ako marljivo pogledamo dati tekst, saznaćemo da od ove takozvane "podržavajuće grupe", u stvari nije stizalo nimalo podrške!

Naime, čitamo o Isusu i tome kako je, nakon što je rekao svojim učenicima da Ga čekaju dok se izdvojio u samoću da moli, intenzitet svog tereta Njegove misije kao Božjeg sina počeo da raste do ekstremnih granica, jer kaže: "Žalosna je duša moja do smrti; počekajte ovde, i stražite sa mnom."

I udaljio se na kratku udaljenost od njih i pao na zemlju da moli: "Oče moj! Ako je moguće da me mimoiđe čaša ova; ali opet ne kako ja hoću nego kako Ti."

Tada se Isus ustao iz molitve da pogleda svoju grupu učenika koji je trebalo da su podrška. I umesto da paze i mole, On ih nalazi kako spavaju! Protresao ih je i rekao im: "Zar ne mogoste jedan čas postražiti sa mnom? Stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast; jer je duh srčan, ali je telo slabo."

I u dubini ovog raspoloženja vidimo Isusa u bici! Upravo ovde u mračnim senkama intenzivnog ratovanja, vidimo Isusa u vrtu, kako plače u agoniji! Tolikoj, da u Luki 22:24 čitamo, "I budući u borenju, moljaše se bolje; znoj pak Njegov beše kao kaplje krvi koje kapahu na zemlju."

Oh! Kako bitka divlja dok su duše ljudi bile tako spokojne, a on sam mora postati otkupnina za njihovo spasenje.

I Isus je opet ustao iz bitke, samo da bi saznao kako su oni koje je izabrao za svoje pojačanje - ponovo uspavani usred bitke. No ovaj put, Isusov odgovor je bio: "Jednako spavate i počivate; evo se približi čas, i Sin čovečiji predaje se u ruke grešnika."

Kakva tragedija! Spavati u najkritičnijim trenucima bitke! Ne shvatajući šta donosi neviđena budućnost ispred njih! Spavati umesto da budu budni i da mole. Spavati, iako im je kazano šta treba skoro da se dogodi! Kako su samo mogli uraditi tako nešto?!

No, predložio bih vam da, pre nego što krenemo da kritikujemo njihove greške, izbliza pogledamo malo dalje od tri uspavana učenika koji spavaju dok bitka plamti! U stvari, u ovoj otrežnjujućoj postavci, treba da ugledamo sami sebe!

Jer, bojim se da smo i mi, takođe iako smo upisani u Njegovo Carstvo, iako smo se usudili identifikovati sa znakom Hrista, nađeni kako spavamo dok traju najkritičniji trenutci duhovne bitke!

TELESNOST NEĆE U BITKU!

Izgleda da živimo u mukama letargičnog sna - i da nismo svesni važnosti poziva za Božje Carstvo u vremenu kao što je ovo!

Izgleda da, umesto da budemo puni života i uzbuđenja za našu misiju i poziv,da smo dremljivi i rastreseni!

Dok se milioni izgubljenih duša mere na vagi večne sudbine i čekaju, mi, koji bi trebalo da smo sredstvo za Božju žetvu na kraju vremena, stojimo beskorisni i lenji da se podstaknemo odmaklošću vremena!

Bojim se da i mi ne prespavamo bitku!

Napoleon Bonaparte je znao, rano pre zore, otići u posetu iznenađenja svojim stražarskim jedinicama postavljenim na ključnim mestima bojnoga polja. Krišom bi se kretao po sivoj svetlosti zore kako bi proverio njihovu spremnost. Kako bi se prikradao stražarskim mestima na svakom bi ga stražari odmah zaustavili i izazvali. No, konačno je došao do jednog stražarskog mesta koje je trebalo da se dobro čuva, a reakcije od stražara nije bilo. Došavši bliže, vidio je par čizama ispupčenih ispod gomile suve kukuruzovine, a stražareva puška bila je položena pored. Napoleon nije ništa komentarisao. Samo je uzeo pušku i preuzeo stražu umesto spavajućeg stražara, te čekao da se probudi. Konačno, kukuruzovina je zašuškala i stražar je skočio da uzme svoju pušku sa mesta gde ju je ostavio, da bi tek tad shvatio da je nema! A na svoju sramotu, tada je primetio da nije sam. I ispred njega je stajao niko drugi do Napoleon, njegov komandant i general!

Možete li zamisliti šok koji mora da je osećao - uhvaćen spavajući umesto da bude na straži! A ja se pitam, kako će biti kada se Gospod Slave vrati! Šta će se desiti kada nas zatekne kako spavamo usred bitke!

Isus nas je upozorio u Marku 13:34-36, "Kao što čovek odlazeći ostavi kuću svoju, i da slugama svojim vlast, i svakome svoj posao; i vrataru zapovedi da straži. Stražite dakle; jer ne znate kad će doći gospodar od kuće, ili uveče ili u po noći, ili u petle, ili ujutru; Da ne dođe iznenada i da vas ne nađe, a vi spavate."

Crkvo, moramo se probuditi i shvatiti da smo usred bitke! Usred smo kritičnog vremena! A Bog je ostavio Crkvu sa autoritetom da radi Njegov posao i izvrši Njegovu volju! I polagaćemo račune za ono šta smo uradili i kako smo to uradili! Vreme je da se protresemo i probudimo! Da ne bi i mi bili zatečeni kako spavamo usred bitke!

Molili smo za probuđenje! Molili smo da Bog spasi naše voljene! Tražili smo više vremena da radimo! No izgleda da je jedino što smo uradili, da smo potrošili vreme koje nam je On dao kako bi mogli prespavati još jedan dan!

Kažemo kako priželjkujemo probuđenje! Kažemo kako želimo duše! No, shvatamo da ih nemamo! Ne radimo posao za koji nas je On pozvao!

U Pričama 13:4 stoji, "Željna je duša lenjivčeva, ali nema ništa".

Razlog zašto nemamo ništa nije u tome što nam nedostaje želje, već u tome što smo previše lenji da izađemo napolje i radimo! Želimo to, no ne toliko da izađemo i radimo za to, jer smo zarobljeni lenjim, labavim, dremljivim duhom lagodnosti i komfora!

Amos 6:1 kaže, "Teško bezbrižnima u Sionu!"

"Voljno" je vojni termin. Znači, vojniče odmori se - opusti se malo! To je pozicija nespremnosti za bitku!

No, u Pričama 13:4 kaže, "a duša vrednih ljudi obogatiće se!" Budemo li vredni, prijatelju, tek onda ćemo videti pravo oživljenje! Ne smemo zaspati u jeku bitke!

U Luki 9:32, čitamo kako su učenici spavali dok su bili na Gori Preobraženja. Gotovo da su prespavali moćno delo Božje! Malo je falilo da propuste Isusovu objavu Njegovog stvarnog identiteta! Ovi učenici su brzo zaspali, i tek kad su se probudili mogli su videti preobraženje!

Koliko puta smo mi bili pospani za ono što je Bog činio u našoj sredini, i poput Jakova na brdu Betelu, konačno se probudili iz naših snova o obećanju i moći, samo kako bismo rekli, "Bog ovde prebiva, a ja to nisam znao!"

Izgleda li vam Bog nevidljiv zato što je vaša vera neaktivna?

Na ivici smo moćnih Božjih dela na kraju vremena! Na ivici smo preokreta u Crkvi! I ne možemo sebi priuštiti da nas Bog pronađe kako spavamo usred bitke!

Prijatelju, živeti za Boga je bitka! Molitva je bitka! Post je bitka! Svedočenje i pridobijanje duša je bitka! A nonšalantno ponašanje i nizak moral vojnika usred vatrene bitke rezultira porazom, iako su mogli ostvariti pobedu!

Mi spavamo, a neprijatelj koristi prednost naše letargije!

Matej 13:25 - "A kad ljudi pospaše, dođe njegov neprijatelj i poseja kukolj po pšenici, pa otide!"

Veliki deo naših problema danas u crkvama je uzrokovan spavanjem njenih članova koji nisu bili svesni sadašnje opasnosti od neprijatelja!

Neprijatelj je posejao kukolj kako bi sprečio rast dobrog semena, i kako bi sprečio žeteoce u vreme žetve! Vrlo jednostavno: napadni izvor hrane i zaustavićeš delo Božje!

Zašto ljudi čine sve što mogu kako bi ometali Božji rad, deformišući sami sebe kao decu Božju? Nisu ništa više od kukolja! Oni su kukolj koji ometa rast, no također su i kukolj koji će jednog dana goreti!

A puno naših problema bi bilo rešeno i neprijatelj poražen da nismo spavali tokom bitke!

SPAVAŠ LI TI USRED BITKE?

Bitke pre nekoliko vekova su mnogo zavisile od pouzdanosti stražara. Stražar mora biti svestan da cela vojna jedinica zavisi od njegovog opreza i budnosti.

Zapamtimo:

* Pospani stražar je beskoristan u dan bitke!

* NEMOLJENJE - NEMAR - i nedostatak GORLJIVOSTI su sigurni znakovi spavajuće crkve!

* Ovaj duh LAODIKEJSKE MLAKOSTI ODGAJA (OBLIKUJE) SVETOVNU CRKVU!

* Ti i ja ne možemo sebi priuštiti da spavamo! Jer ovo je dan bitke!

* Šta će snaći našu Crkvu i naše domove ovisi o našoj budnosti i pažnji! Tvoje srce su ulazna vrata za neprijatelja koji može doći i razoriti svu pobedu i oživljenje koji mogu biti tvoji!

Dakle dopusti da te ponovo upitam: Spavaš li usred bitke?